Šta je francuski porođaj: Ginekolog objašnjava kada je bolji izbor od carskog reza - ali uz stroge uslove

"Francuski porođaj" je uveden još 1996. godine i predstavlja modifikovanu verziju carskog reza prilikom kog se beba rađa kroz rez, ali se način pristupa materici i operativnog postupka razlikuje od klasičnog carskog reza.

Važno je naglasiti da, iako prednosti ovog porođaja u odnosu na carski rez, mogu podstaći porodilje da zahtevaju ovu intervenciju, ova hirurška tehnika nije pogodna za svaku trudnicu i primenjuje se samo u pažljivo odabranim slučajevima, najčešće kod urednih trudnoća.

Cilj ove hirurške metode jeste da se smanji trauma nakon operativnog zahvata, kao i da se što manje ošteti okolno tkivo kako bi se omogućio brži oporavak majke nakon porođaja.

Prednosti francuskog porođaja u odnosu na klasičan carski rez objašnjava za portal N1 specijalista ginekologije i akušerstva, profesorka Snežana Rakić.

"To je naša starija tehnika koja je opisana u udžbenicima, ali je u biti ekstraperitonealni carski rez. To znači da se ne otvara peritoneum, to jest ne otvara se prednji trbušni zid. Razlika od klasičnog carskog reza je što kad se napravi nizak poprečni rez na koži, fascija mišića se ne seče u horizontalnom rezu, već u uzdužnom rezu. Treća razlika, koja je za pacijenta važna, jeste da nema katetera", kazala je Rakić.

Dakle, prilikom francuskog porođaja trbušna maramica (peritoneum) se ne otvara već se materici pristupa spolja, bez ulaska u trbušnu duplju, te se beba rađa kroz rez na donjem delu materice.

Doktorka objašnjava i da pacijentkinja trpi manje postoperacione bolove i može da ide kući već nakon jednog ili dva dana.

Rakić objašnjava i da se francuski porođaj smatra boljom verzijom ukoliko porodilja želi više puta da rodi, kao i da je šivenje kože nakon francuskog reza ostavlja manji ožiljak, jer je šav kraći.

"Smatra se da je ova tehnika bolja kod ponovljenih carskih rezova zato što je manja mogućnost rupture ožiljka. U sledećoj trudnoći, kod sledećeg porođaja, izgledniji je vaginalni porođaj nakon carskog reza sa ovom tehnikom, to su podaci iz stručne literature", objašnjava Rakić za portal N1.

Kada francuski porođaj nije dozvoljen?

Iako mnoge žene privlači mogućnost bržeg oporavka, manjeg ožiljka, kao i manjeg postoperativnog bola, francuski porođaj nije univerzalno rešenje, ističe Rakić, dodajući da o tehnici porođaja odlučuje isključivo ginekolog, na osnovu procene bezbednosti za majku i bebu.

“On sigurno jeste subjektivno bolji za porodilju, ali postoje dve stvari koje moraju da se naglase. Prvo, mora da postoji vešt operator koji vlada tom tehnikom. To je tehnika za koju morate biti obučeni, jer je to posebna tehnika carskog reza. Druga stvar je da on ima ograničenu upotrebu. Izbegava se kod hitnih carskih rezova, što znači kod onih kod kojih je započeo vaginalni porođaj, pa zahteva hitno, operativno završavanje porođaja. Takođe, svuda gde su velika krvarenja, komplikacije, i druge stvari koje su u vezi sa komplikacijama prilikom porođaja, ta se tehnika ne koristi”, objašnjava ginekolog i akušer Rakić.

Profesorka objašnjava da se ova tehnika porođaja koristi selektivno, najčešće kod urednih trudnoća, ali i kod ograničenog broja hitnih carskih rezova.

Njegovo sprovođenje u Srbiji

Rakić kaže da nema informacije o tome u kojoj meri se francuski porođaj sprovodi u Srbiji, te koliko akušera vlada ovom tehnikom.

"Svaka tehnika operacije je stvar operatora koji radi. Svako od nas, koji rutinski radimo svakodnevno te operacije, bira onu tehniku i prema težini slučaja i onu kojom najbolje vlada. Ranije se radio taj ekstraperitonaelni carski rez, naše starije kolege i učitelji su ga dosta koristile, ali uvođenjem drugih tehnika carskog reza, gde je takođe traumatizam sveden na minimum, taj ekstraperitonaelni carski rez se više nije radio, nekako je napušten", objašnjava Rakić za portal N1.

Ipak, kako kaže, ova tehnika zaživela je pre više godina u Hrvatskoj u porodilištu “Sestre milosrdnice”.