Gastroenterolog daje savete za bolje varenje: Tri ključne navike za zdravija creva

Briga o zdravlju creva ne mora da počne skupim dodacima ishrani niti drastičnim promenama jelovnika. Kako tvrdi gastroenterolog Lejbelis Padilja, dovoljno je usvojiti nekoliko jednostavnih i prirodnih svakodnevnih navika koje mogu znatno doprineti ravnoteži crevnog mikrobioma i otpornosti digestivnog sistema, prenosi Index.

Iako se zdravlje creva najčešće povezuje sa varenjem, Padilja ističe da je za njegovo očuvanje potreban holistički pristup koji uključuje um, telo i duh. Kao osnivačica klinike Unlocking GI u San Dijegu, izdvojila je tri prirodna načina za zaštitu zdravlja creva.

Vlakna

„Većina ljudi ne unosi dovoljno vlakana“, ističe Padilja, preporučujući najmanje 25 grama vlakana dnevno ili konzumiranje bar pet različitih biljnih namirnica svakog dana. Istraživanja potvrđuju da ishrana bogata vlaknima iz žitarica, mahunarki, povrća, voća, celovitih žitarica, orašastih plodova i semenki podstiče rast korisnih crevnih bakterija i jača odbrambene mehanizme organizma protiv potencijalno štetnih infekcija.

„Namirnice bogate vlaknima ključne su jer hrane digestivni sistem ne samo vlaknima koja pomažu debelom crevu u proizvodnji zaštitnih kratkolančanih masnih kiselina, već i drugim mikronutrijentima, uključujući protivupalna jedinjenja“, objasnila je Padilja za Newsweek.

„Postizanje optimalnog zdravlja danas može delovati zastrašujuće, ali vlakna su zaista svojevrsni tajni sastojak zdrave probave“, poručuje Padilja. „Jednostavne, svakodnevne navike usmerene na unos vlakana mogu napraviti veliku razliku.“

Upravljanje stresom

Naučne studije ukazuju na to da stres može poremetiti komunikaciju između mozga i creva, što dovodi do problema kao što su zapaljenska bolest creva, sindrom iritabilnog creva ili gastroezofagealna refluksna bolest.

„Upravljanje stresom tehnikama poput meditacije ili vežbi disanja pomaže u regulaciji simpatičkog sistema, zaduženog za reakciju ‘bori se ili beži’, i parasimpatičkog sistema, koji podstiče ‘odmor i probavu’“, objašnjava Padilja.

Istraživanja takođe ukazuju na to da crevne bakterije mogu uticati na funkciju mozga, dok dugotrajna praksa meditacije može doprineti ravnoteži crevnog mikrobioma, sa pozitivnim efektima na fizičko i mentalno zdravlje.

„Meditacija ima brojne koristi za digestivni sistem, uključujući aktivaciju parasimpatičkog nervnog sistema, čime se smanjuju signali stresa i ublažavaju simptomi poput onih povezanih sa IBS-om ili propusnim crevima“, dodaje Padilja.

Kao još jedan efikasan alat za smanjenje stresa navodi tehnike disanja, odnosno svesno menjanje obrasca disanja radi uticaja na fizičko, mentalno i emocionalno stanje. Preporučuje jednostavan ritam: udah u trajanju od šest sekundi, zatim izdah od šest sekundi, što može poboljšati varijabilnost srčane frekvencije, pokazatelj sposobnosti tela da se nosi sa stresom.

Telesna aktivnost

Redovna telesna aktivnost pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje, uključujući i zdravlje creva, dok sedelački način života može doprineti problemima poput zatvora i gojenja.

„Iako jetru često ne povezujemo direktno sa crevima, ona je sastavni deo digestivnog sistema“, naglašava Padilja, ističući značaj njene zaštite ograničavanjem unosa alkohola i umerenim vežbanjem. Nezdrava ishrana i manjak kretanja mogu dovesti do metabolički povezane steatozne bolesti jetre, stanja koje karakteriše nakupljanje masnoće u jetri.

„Broj dijagnoza masne jetre i dalje raste, a procenjuje se da bi to stanje u narednim godinama moglo postati jedan od vodećih razloga za transplantaciju jetre u SAD-u, odmah posle oštećenja izazvanih alkoholom“, upozorava Padilja.

Dodaje da vežbanje ne koristi samo srcu, već poboljšava varenje i pokretljivost creva, smanjuje upalne procese i podstiče zdraviju i raznovrsniju crevnu mikrofloru. Osim toga, telesna aktivnost pozitivno utiče na osu crevo–mozak, smanjujući stres i poboljšavajući raspoloženje. Iako ne postoji jedno „čarobno“ rešenje, mali, ali dosledni koraci zajedno grade snažan i otporan digestivni sistem.