Gde god nađeš zgodno mesto, tu drvo posadi: Naučnici dali recept za duži život

Modeli su pokazali da bi povećanje pokrivenosti gradova drvećem na 30 odsto prosečno smanjilo temperaturu 0,4 stepena Celzijusa u tim gradovima tokom vrućih letnjih meseci, objavljeno je u medicinskom časopisu Lanset (The Lancet).

Od 6.700 preuranjenih smrti pripisanih višim temperaturama u 93 evropska grada tokom 2015, jedna trećina je mogla da bude sprečena, pokazuju rezultati istraživanja.

Trenutačno je prosečno nešto manje od 15 odsto urbanih sredina u Evropi pokriveno nekom vrstom rastinja.

Studija je prva koja predviđa broj preuranjenih smrti zbog viših temperatura u gradovima koje bi se mogle da budu sprečene dodatnim zelenim "pokrivačima", rekla je glavna autorka Tamara Iungman, naučnica na Barselonskom institutu za globalno zdravlje.

"Već znamo da su visoke temperature u urbanim sredinama povezane s negativnim zdravstvenim ishodima, poput kardiorespiratornog zastoja, prijema u bolnicu i preuranjene smrti", rekla je.

"Naš cilj je da informišemo lokalne vlasti i donosioce odluka o prednostima strateške integracije zelene infrastrukture u urbano planiranje kako bismo promovisali održivije, otpornije i zdravije urbano okruženje."

Gradovi beleže više temperature od predgrađa ili sela zbog takozvanog efekta urbanog toplotnog ostrva.

Ta dodatna toplina prvenstveno je uzrokovana nedostatkom vegetacije, izduvnim gasovima iz klimatizacijskih sistema, zajedno s tamnim asfaltom i građevinskim materijalima koji apsorbiraju i zadržavaju toplinu.

Klimatske promene pojačale su problem.

Prošle godine je Evropa doživela najtoplije leto u istoriji i drugu najtopliju godinu.

Zdravstvene koristi

Toplotni talasi širom sveta dosežu rekordne vrhunce, a trajanje im se povećalo u posljednjim decenijama.

Danas hladnoća još uvek uzrokuje više smrti u Evropi nego vrućine, ali klimatski modeli predviđaju da će bolesti i smrt povezani s vrućinom predstavljati veći teret zdravstvenim službama u roku od jedne decenije.

"To postaje sve hitnije jer Evropa doživljava sve ekstremnije temperaturne fluktuacije uzrokovane klimatskim promenama", rekla je Iungman.

Naučnici su procenili stope smrtnosti za osobe starije od 20 godina između juna i avgusta 2015, što je obuhvatilo ukupno 57 miliona stanovnika.

Ti podaci su analizirani u odnosu na dnevne prosečne gradske temperature u dva scenarija za koja su izrađeni modeli.

Prvi je poredio gradsku temperaturu sa i bez urbanih toplotnih ostrva.

Drugi model simulirao je smanjenje temperature ako je pokrivenost drvećem povećana na 30 odsto.

U proseku je temperatura u gradovima tokom leta 2015. bila 1,5 stepeni Celzijusa viša nego u okolnim selima. Grad s najvećom razlikom od 4,1 stepeni bio je Kluž-Napoka u Rumuniji.

U svim gradovima 75 odsto ukupnog stanovništva živelo je u područjima toplijim za najmanje jedan stepen, dok je 20 odsto imalo temperature najmanje dva stepena više.

Uopšteno, gradovi s najvišom stopom smrtnosti uzrokovanom temperaturom bili su u južnoj i istočnoj Evropi.

"Ovo je važan deo istraživanja", rekao je Lorens Vejnrajt, predavač na Smit školi za preduzetništvo i životnu sredinu Univerziteta u Oksfordu.

"Urbana sadnja drveća - u pravoj meri, na pravim mestima  - verovatno dovodi do skromnog, ali stvarnog smanjenja smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom u mnogim urbanim područjima."

Ranije studije pokazale su da zelene površine mogu da imaju dodatne zdravstvene prednosti kao što su smanjenje kardiovaskularnih bolesti, demencije i lošeg mentalnog zdravlja, kao i poboljšanje kognitivnog funkcioniranja dece i starijih osoba.