Gde su nestale medicinske sestre: EU se teško nosi s manjkom radne snage

Evropski zdravstveni sektor škripi od starosti svojih pacijenata, ali i radne snage. Manjak kvalifikovanih radnika, što je deo šireg trenda u mnogim drugim sektorima privrede, posebno teško pogađa pružaoce zdravstvene nege potrebne sve većem broju ljudi.

Agencija Evropske unije za rad Eurofound u izveštaju iz 2023. sažela je situaciju.

"Manjak radne snage naročito je prevalentan u sektorima sa izazovnim radnim uslovima, poput zdravstvene i dugotrajne nege. Tome su doprineli niski nivoi ulaganja zajedno sa učinkom pandemije i rodno podeljenog tržišta rada. Sve starije stanovništvo i radna snaga EU dodatno će pogoršati te manjkove u idućim godinama", naveli su.

Situacija se čini sličnom u mnogim članicama Unije i u državama koje nameravaju da se pridružuju bloku. Zemlje se suočavaju sa istim poteškoćama povrh sveprisutnog problema sve viših zdravstvenih troškova.

Starenje stanovništva

Demografske promene širom EU su intenzivne, pri čemu se udeo stanovništva starijeg od 65 godina povećao sa 16 posto 2000. na više od 21 posto 2023, prema izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2024.

Predviđanja upućuju na dodatan rast tog udela na gotovo 30 posto do 2050. godine.

Podaci iz Italije predviđaju upravo takav razvoj situacije. Prema izveštaju Meridiano Sanita koju je objavila kompanija Teha, to bi ugrozilo zdravstveni sistem. Na starije osobe danas otpada oko 60 posto nacionalnog izdvajanja za zdravstvo iako one čine tek 25 posto stanovništva.

Nova nemačka ministarka zdravlja Nina Varken pozvala je na bolje radne uslove za zdravstvene radnike kako bi se bolje brinuli za sve starije stanovništvo zemlje.

Starenje radne snage

Ali, poput opšteg stanovništva, stare i oni koji o njima brinu.

Francusko regulatorno telo medicinskih sestara u martu je upozorilo da radna snaga neće odgovarati budućim potrebama zdravstva uprkos povećanju broja radnika. Početkom marta bilo je registrovano 565.553 medicinskih sestara, od kojih su 87 posto činile žene. Prosečna starost "iznosi oko 40", rekla je predsednica tela Silvana Mazier-Toran. Oko 12.000 medicinskih sestara starije je od 60 godina.

Prosečna starost medicinskih sestara u Bugarskoj je 2024. bila 49 godina, prema tamošnjem udruženju zdravstvenih radnika (AHCPBG). Oko 20 posto bugarskih medicinskih sestara je već starosti za penziju, u poređenju sa svega četiri posto u drugim zemljama članicama EU, rekla je predsednica AHCPBG-a Petja Nedkova. Od 2015, broj medicinskih sestara je pao za 30 posto.

Španija u tom području i dalje kasni za Evropom sa stopom od 6,3 profesionalaca na 1000 stanovnika, što predstavlja manjak od gotovo 123.000 medicinskih sestara.

Direktor italijanskog zavoda za statistiku (ISTAT) Frančesko Maria Čeli kazao je da je prema procenama, oko 77 posto lekara opšte prakse u zemlji starije od 55 godina. Čeli je objasnio da "brojnost i starenje medicinskog osoblja predstavljaju kritična pitanja za zdravstveni sektor, također u svetlu budućeg povećanja potražnje za negom zbog dinamike stanovništva".

Prekomeran rad

Broj lekara i medicinskih sestara po broju pacijenata se veoma razlikuje širom Evrope. Statističke podatke je teško uskladiti, ali u Evropskoj uniji postoje u proseku četiri lekara na 1.000 stanovnika. Za medicinske sestre je ta brojka oko devet.

Hrvatska ima oko 4,6 medicinskih sestara na 1.000 stanovnika. Njihov manjak znači da postojeće rade izuzetno duge smene s minimalnim pauzama, što dovodi do visokih nivoa stresa i sindroma izgaranja.

U Španiji pružaoci primarne zdravstvene zaštite istakli su manjak finansiranja i radne snage, koji su doveli do dužih listi čekanja za medicinske postupke. Svaki lekar u Španiji u proseku odradi 6.906 konsultacija godišnje, odnosno 28 svakog dana. Za medicinske sestre ta brojka iznosi 4.104 (16,6 po danu).

Raspoređenost

Bolnice i lekari često su koncentrirani u urbanim područjima dok se drugi krajevi suočavaju s niskim prosekom lekara i medicinskih sestra i pacijenata.

U Francuskoj su predgrađa i neke pogranične regije uglavnom slabije pokrivene. Lekari i studenti medicine su u aprilu protestovali protiv predloženog zakona koji bi regulisao gde lekari smeju da obavljaju praksu kako bi se reagovalo na taj problem.

Dvadeset posto medicinskih sestara u Bugarskoj radi u glavnom gradu Sofiji.

Premda broj lekara po broju stanovnika u Hrvatskoj nije daleko od evropskog proseka, neravnomerno su raspoređeni te ih manjka u ruralnim područjima i na ostrvima.

Portugal ima 5,6 lekara na 1.000 stanovnika, ali ta brojka uključuje sve registrovane lekare nezavisno od toga obavljaju li lekarsku praksu. Ruralni krajevi i oni u unutrašnjosti zemlje suočavaju se s većim poteškoćama kada je reč o privlačenju i zadržavanju medicinskih profesionalaca, što dovodi do nejednakog pristupa zdravstvenoj nezi.

Odlasci lekara i medicinskih sestara

Niske plate, loši uslovi rada i ograničene prilike za profesionalni razvoj podstiću lekare i medicinske sestre da posao traže u inostranstvu.

Između 2019. i 2024. godine više od 6.000 kliničara je napustilo portugalsko javno zdravstvo što je pogoršalo manjak radnika, a naročito u kritičnim područjima poput porodilišta i pedijatrije. Mnogi profesionalci odlučuju se za privatni sektor ili odlaze u inostranstvo u potrazi za boljom platom i radnim uslovima.

Bugarski zdravstveni radnici su u maju tražili 150-postotno povećanje plata. Direktorka sindikata Maja Ilieva je kazala da su plate medicinskih sestara niže od radnika u supermarketima, što profesiju čini neprivlačnom.

Hrvatska je iskusila masovan egzodus lekara i medicinskih sestara koji su otišli u inostranstvu radi boljih plata. Prema prošlogodišnjim podacima Hrvatskog lekarskog zbora, u deset godina otkako se Hrvatska pridružila Evropskoj uniji, ukupno je 1.214 lekara napustilo državu.

Slovenija je takođe doživela iseljavanje medicinskih radnika u druge zemlje. Prema proračunama Komore medicinskih sestara za 2022. postoji manjak medicinskih sestara od 20 do 25 posto u bolnicama i na nivou primarne zdravstvene zaštite. Takođe, nema dovoljno lekara, negovatelja u domovima za starije i nemoćne kao i apoteke. Slovenija je dosad uspevala da privlači radnike iz drugih republika bivše Jugoslavije, ali i njihov broj se smanjuje.

Nemačka je bila zemlja koju su odabrali brojni zdravstveni radnici. Prema zvaničnim statistikama, oko 20 posto radnika u bolnicama i domovima za starije i nemoćne dolazi iz inostranstva.

Da li je više novca dovoljno?

Program EU4Health, koji je prvobitno usvojen kao odgovor na pandemiju kovida-19, pruža finansijsku podršku za zdravstveni sektor. U budžetu 2021-2027. predviđa 4,4 milijarde evra za jačanje zdravstvenih sistema. Premda su sredstva uglavnom usmerena na jačanje otpornosti EU na zdravstvene pretnje, borbu protiv raka i farmaceutsku strategiju, neke države su ga takođe namenile za svoje zdravstvene radnike.

BiH, kandidatkinja za članstvo u EU-u, takođe se pridružila programu u junu 2024, čime je zemlja po prvi put dobila pristup evropskim sredstvima sa svrhom digitalizacije i jačanja otpornosti zdravstvenog sistema, kao i osiguravanja dodatne obuke za radnike u medicini. Premda je reč o prvim koracima, očekuje se da će dostupna sredstva doprineti modernizaciji opreme, poboljšanju radnih uslova i uvođenju programa za profesionalni razvoj.

Slovenija je delimično koristila sredstva iz plana za oporavak i otpornost kako bi pokušala da reši manjak radne snage u zdravstvenom sektoru s obzirom na to da plan predviđa specifično finansiranje za jačanje kompetencija medicinskog osoblja radi osiguravanja kvalitete usluge i digitalne transformacije zdravstvenog sistema.

Mnoge mere za rešavanje tog problema se fokusiraju na platu i uslove rada, zaključio je Eurofound u svom izveštaju iz 2023. Premda su inicijative za suočavanje s problemom niskih plata u nekim zemljama centralne i istočne Evrope, pomogle da se smanji broj ljudi koji razmatraju rad u inostrantsvu, često nije dovoljno usresrediti se isključivo na plaće.

Žene će izvući deblji kraj

"Moramo se nositi s nezadovoljstvom (prema) javnom zdravstvenom sistemu i posledičnim poteškoćama pri zapošljavanju profesionalaca", istakao je nedavno italijanski ministar zdravlja Oracio Skilaći.

Izveštaj Eurofounda predlaže razmatranje drugih činioca za kvalitet života koji bi rad mogli da učine privlačnijim, poput obrazovne infrastrukture, veće autonomije u odabiru radnih sati, pristupa obučavanju i napredovanju u karijeri te smislenijem poslu.

Iako se ti pokušaji uglavnom odnose na profesionalnu negu, postoji i aspekt neformalne zaštite, koja će postati još važnija dok stanovništvo Evrope stari. Već sada potrebe mnogih ljudi nisu zadovoljene kada je reč o nezi. Sve više starijih će trebati negu u domovima za starije i nemoćne ili u domovima svojih porodica. Tu zaštitu često pružaju članovi porodice.

Prema "tink-tanku" Bruegel, žene će izvući deblji kraj ako se ne preduzmu nikakvi koraci radi pripreme sistema dugotrajne zaštite za nadolazeći porast potražnje s obzirom na to da nega, formalnu ili neformalnu, pretežito pružaju žene. Takođe, za žene je verovatnije da će smanjiti svoj broj radnih sati jer moraju da kod kuće pružaju negu, za šta ne primaju platu. Širom EU, više od tri četvrtine medicinskih sestara su žene.