Gde sve možete besplatno da se testirate na HIV i da dobijete savet

Pravovremeno dijagnostikovanje i lečenje doprinelo bi kvalitetu životatim ljudima, a zdravstveno stanje bi držali pod kontrolom, kako navodi Nikola Novaković, medicinski tehničar i savetnik za testiranje na HIV.

Kako je za Tanjug rekao danas će besplatno testiranje i savetovanje biti organizovano u Udruženju Potent.

"Danas će se u Beogradu testiranje i savetovanje vršiti na adresi Miloša Pocerca 27, od 9 do 14 časova, u Kragujevcu na adresi Vojvode Putnika 58b, u prolazu pored apoteke Dr Max, od 16 do 20 časova, u Nišu - Stevana Nemanje 69 od 13 do 17 časova i u Pančevu u kombiju ispred Kulturnog centra, od 15 do 17 časova. Osim u Pančevu, gde će testiranje biti u kombiju, ostalo je sve u kancelarijama Potenta”, precizirao je on.

Kako je naveo, testiranje je besplatno, anonimno i obavlja se u sigurnom i podržavajućem okruženju, svakog radnog dana, uz prethodno zakazivanje putem njihovog sajta

"Naš tim pruža sve potrebne informacije i podršku tokom procesa”, rekao je Novaković.

On ukazuje da društvo još uvek nije potpuno spremno da prihvati da HIV i zdravlje mogu postojati zajedno, pa osobe koje žive sa ovim virusom često moraju da ćute zbog predrasuda koje ih prate

Iako im savremena terapija omogućava da vode uobičajeni život, da imaju potomstvo i dostojanstveno ostare, mnogi se i dalje suočavaju sa stigmatizacijom

"Važno je znati da osoba koja koristi terapiju ne može preneti HIV seksualnim putem i može imati zdravo potomstvo”, rekao je Novaković i dodao da savetovanje pre i nakon testiranja pomaže ljudima da prepoznaju rizične situacije i smanje svoje rizike.

Kako je istakao, "naša misija je da osobama koje žive sa HIV obezbedimo pristup zdravstvenim uslugama i psihološkoj podršci i da im pomognemo da žive dostojanstveno, bez stida i diskriminacije"

"Pružamo dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje (DPST) uz podršku stručnjaka izoblasti HIV-a i seksualnog zdravlja”, rekao je Novaković, koji ističe da je, pored testiranja, Potent posvećen kontinuiranoj edukaciji zajednice o prevenciji HIV, redovnim testiranjima i savremenim metodama lečenja.

Navodi i da Potent radi na smanjenju stigme i diskriminacije, kao i na širenju znanja o PrEP i PEP terapijama, te da podrška koju pruža obuhvata medicinske i psihološke usluge, ali i stvaranje sigurne i osnažujuće zajednice.

"Potent je tu za sve koji se suočavaju sa izazovima HIV, bilo da je u pitanju terapija, pristup lekarima ili svakodnevni život sa HIV”, rekao je Novaković.

Mnogi ističu, ukazuje on, da im je teže da podnesu osudu okoline nego samu dijagnozu, dok stigma i diskriminacija izazivaju osećaj srama, straha i nesigurnosti, dodatno opterećujući već složen proces suočavanja sa bolešću.

"Društvo ima odgovornost da osobama koje žive sa HIV-om omogući život bez osude, sa punim pravom na terapiju, podršku i dostojanstvo", rekao je Novaković.

Prvi Svetski dan borbe protiv HIV-a

Krajem osamdesetih godine svet se suočavao sa jednom od najtežih zdravstvenih kriza u modernoj istoriji. HIV je u samo nekoliko godina prerastao u globalnu epidemiju koja je odnosila stotine hiljada života, dok su predrasude i strah dodatno otežavali napore lekara i naučnika.

Upravo u takvim okolnostima 1. decembra 1988. obeležen je prvi Svetski dan borbe protiv HiV-a, događaj koji je označio prekretnicu u javnom pristupu bolesti.

Ideja je potekla iz Svetske zdravstvene organizacije, tačnije iz Globalnog programa za borbu protiv HIV-a kojim je tada rukovodio Džonatan Man. Njegov cilj bio je jasan: pronaći način da se jednom godišnje ceo svet okrene istoj temi, ukloni stigma koja je pratila obolele i podstakne vlade da javno priznaju ozbiljnost epidemije.

Za datum je izabran početak decembra, period u kojem medijski prostor nije bio zakrčen političkim i zdravstvenim kampanjama, što je omogućilo veću vidljivost.

Fokus na mlade i razbijanje predrasuda

Prvo obeležavanje bilo je usmereno na decu i mlade, kako bi se naglasila činjenica da epidemija ne pogađa samo odrasle populacije. U mnogim državama organizovane su televizijske kampanje, javne tribine, školske radionice i humanitarne akcije.

U to vreme već se znalo da se HIV ne prenosi slučajnim kontaktom, ali je strah bio toliko duboko ukorenjen da je svaki pokušaj javnog razgovora o bolesti predstavljao važan korak napred.

Simbol crvene vrpce, iako danas neodvojiv od Svetskog dana borbe protiv HIV-a, pojavio se tek nekoliko godina kasnije. Ipak, 1988. postavio je temelje globalne tradicije u kojoj se jednom godišnje javno govori o prevenciji, ranom testiranju i dostupnosti terapije.

Taj dan ubrzo je postao najprepoznatljivija međunarodna kampanja posvećena jednoj bolesti, okupljajući zdravstvene organizacije, kulturne institucije, političare i građane širom sveta.

Politički odjek i današnje značenje

Obeležavanje 1. decembra brzo je dobilo i političku dimenziju. Zemlje su kroz javne nastupe i nacionalne programe morale da pokažu koliko su spremne da se suoče sa epidemijom koja je zahtevala ogroman zdravstveni, ekonomski i društveni angažman.

Mnoge vlade, koje su do tada izbegavale otvorenu raspravu, počele su da ulažu u istraživanja, edukaciju i programe lečenja. Taj pomak smatra se jednim od najvećih dostignuća pokrenutih upravo prvim Svetskim danom borbe protiv HIV-a.

Danas, više od tri decenije kasnije, 1. decembar ostaje simbol solidarnosti i podsetnik na borbu koja još traje. Iako su antiretrovirusne terapije transformisale HIV iz smrtonosne bolesti u hronično stanje, stigma i nejednak pristup lečenju i dalje predstavljaju izazov.