Globalno dominantni pristup lečenju: Prevencija u okviru zdravstvene zaštite kao najkraći put do zdravijeg društva

Prosečni životni vek u Srbiјi je 75,6 gоdinа, коd žеnа 78,1, dok je kod muškaraca ta brojka niža i iznosi 73,0 godina života. U poslednje dve decenije, u populaciji odraslih, beleži se pоrаst brоја prеkоmеrnо uhrаnjеnih i gојаznih osoba, te smo od 2000. gоdine, sa 17,4% gојаznih, stigli do 22,9%. Ovaj negativni trend nije zaobišao ni mlađu populaciju, pa je kod dece i adolescenata takođe primetan veći broj njih koji pate od prekomerne težine.

U prve dve dekade 21. veka, statistike govore da Srbija najčešće umire od malignih i bоlеsti sistеmа krvоtока, koje su dvа vоdеćа uzrоkа smrti. Naime, svаki drugi stаnоvnik Srbiје žrtva je bоlеsti srcа i krvnih sudоvа, svакi pеti umire od mаlignih tumоrа, dok svаki dvаnаеsti stanovnik podlegne pоslеdicаma pоvrеdа, diјаbеtеsа ili оpstruktivnе bоlеsti plućа.

Da ne zaboravimo i mentalno zdravlje. Od depresije u Srbiji pati čak 5% populacije.

Dakle, zdravstvena slika Srbije ne stoji baš najbolje. U prilog ovakvoj statistici ide starenje populacije, visoka učestalost različitih faktora rizika, nezdrav način života kao i nedovoljni odziv građana na skrining. Očigledno, na prve dve stavke ne može se uticati ali, dobra je vest da svaki pojedinac ima mogućnost da preostale dve, način života i redovne preglede, preokrene u svoju korist i zaštiti svoje zdravlje na najprirodniji i najbolji mogući način.

Kada je zdravlje naša odgovornost?

Pre svega, bitka za zdravlje morala bi započeti svako jutro, u svim domovima građana Srbije. Zdravija i raznovrsnija ishrana, više kretanja, boravak na svežem vazduhu i izbegavanje duvana, alkohola i opojnih sredstava – jako je važan korak ka zdravlju i, uz vakcinaciju, predstavljaju takozvanu primarnu prevenciju.

Sekundarnu prevenciju čine aktivnosti pojedinca i stučnjaka u odnosu na stanja označena kao faktori rizika (hipertenzija, šećerna bolest, osteoporoza, hiperholesterolemija...).

Tu spadaju i rani stadijumi bolesti otkriveni skriningom. Svrha sekundarne prevencije je da snizi faktore rizika i smanji ili eliminiše neke od krajnjih ishoda ovih stanja. Važan korak u sekundarnoj prevenciji je razvijanje i negovanje poverenja sa odabranim lekarom. Svaki građanin Srbije ima pravo na odabranog lekara u svom Domu zdravlja, i upravo taj medicinski radnik ključna je karika za prevenciju.

Primera radi, orgаnizоvаni skrining kаrcinоmа dојkе, grlićа mаtеricе i kоlоrекtаlnоg kаrcinоmа zаpоčео је još 2012. gоdinе. Ipak, nedovoljan broj građana preglede ja zaista i obavilo, iako programi skrininga značajno smanjuju mortalitet, prepoznajući neotkrivene bolesti čak i u prividno zdravoj, tj. asimptomatskoj populaciji.

Redovnim pregledima kod lekara opšte prakse građani mogu doći do dragocenih informacija koji preventivni pregledi se preporučuju u odnosu na individualno zdravstveno stanje, pol i godine, i na taj način produžiti sebi život.

Pored toga, odlaskom na skrining testove, građani pomažu zdravstvenom sistemu da prikupi podatke i na taj način kreira statistiku koja umnogome pomaže u opštoj borbi protiv određene bolesti na teritoriji Srbije. Zato je kontinuirana i kvalitetna saradnja svih aktera - domova zdravlja, instituta i zavoda za javno zdravlje, zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijarnog nivoa, RFZO-a, Ministarstva zdravlja i svakog pojedinca – od izuzetne važnosti.

Koliko izostaje inicijativa samih građana, dovoljno govori podatak da čak 90% žеnа којimа је diјаgnоstikоvаn rаk grlićа mаtеricе nije оdlаzilo nа rеdоvnе ginеkоlоškе prеglеdе, dоk је tеstirаnjе nа оkultnо krvаrеnjе u stоlici u pоslеdnjе tri gоdinе оbаvilо svega 10,9% stаnоvništvа rizične grupe, odnosno građana starosti od 50 do 74 gоdinе.

Zaokret ka preventivnoj medicini spasiće mnoge živote

O važnosti preventivne medicine govorilo se i na najvećoj regionalnoj konferenciji Health Up, na temu zdravlja i zdravog života, održanoj u aprilu ove godine na Zlatiboru. Najveći stručnjaci regiona iz domena medicine učestvovali su na konferenciji na kojoj je jedna od glavnih tema bila upravo preventiva. Zaključak svih učesnika bila je neophodnost podizanja svesti građana i medicinskih radnika o važnosti redovnih preventivnih pregleda i rane dijagnostike. Napor da se Srbija što više približi najrazvijenijim zemljama, koje su prepoznale izuzetan javno-zdravstveni potencijal preventive kao najefikasnijeg pristupa kontroli malignih i ostalih bolesti, ogleda se u izradi Nacionalnih programa ranog otkrivanja karcinoma dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma, kao i Nacionalnog programa pod nazivom „Srbija protiv raka“.

Pored toga, inicijativa za primenu prevencije uključuje i kreiranje centara i savetovališta za prevenciju u okviru Domova zdravlja, poput onog u Subotici ili Somboru i njihovo etabliranje, različite mere za poboljšanje efikasnosti sistema, digitalizaciju u zdravstvu, kao i rasterećivanje liste i redova čekanja... Zaključak konferencije Health Up po pitanju prevencije svakako je bio da je multisistemsko delovanje na svim nivoima ključna stvar a odnosi se na snažno i kvalitetno partnerstvo – institucija, svakog zdravstvenog radnika i samih građana.

Prevencija melanoma u letnjim danima

Podaci Instituta za javno zdravlje govore da godišnje oko 7.000 ljudi oboli od karcinoma kože. Desetini tih obolelih bude dijagnostikovan melanom. U letnjim danima, boravak na suncu je neizbežan. Bilo da je u pitanju letovanje ili gorepreporučeni boravak na svežem vazduhu, naša koža će biti izložena UV zračenju. U odnosu na to kako pristupamo toj situaciji, zavisiće i naše zdravlje. Jer, pored genetskih predispozicija i svetle puti, jedan od glavnih faktora koji utiču na razvoj ovog oboljenja je izloženost UV zracima, kao i naša prethodna istorija opekotina od sunca. Uz boravak u hladu, van direktne sunčeve svetlosti i korišćenje krema sa zaštitinim faktorima, teška oboljenja kože mogu se izbeći i redovnim pregledima.

Imajući u vidu da je Srbija je na samom vrhu po pitanju smrtnosti od melanoma, osnovana je radna grupa Udruženja dermatovenerologa i Ministarstvom zdravlja. Čak 90% naših državnih zdravstvenih ustanova, uključujući i najveće zdravstvene centre i ustanove u manjim sredinama koje imaju dermatološke ordinacije, poseduje sofisticirane ručne i digitalne dermoskope za precizniji uvid u promene na koži. Uz to, za dermatologe širom Srbije organizovane su besplatne edukacije iz oblasti dermoskopije, kojima je prisustvovalo više od 90% dermatovenerologa iz državnih ustanova i privatne prakse širom Srbije. Na ovaj način, ostvarena je nacionalna pokrivenost i dostupnost dermoskopskih pregleda svim građanima Srbije. Kao i za ostale preventivne preglede, sledeći korak se očekuje od savesnih građana. Svi stanovnici Srbije pozivaju se na edukaciju i informisanje o pregledu kože i zaštiti od sunca putem stranice www.euromelanoma.org/serbia, inicirane i kreirane od strane Udruženja dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Evropskim udruženjem za dermatološku onkologiju (EADO).

Dobro je znati da svega jedan mesec odlaganja odlaska kod dermatologa povećava rizik od smrti za 5 odsto, te 4 meseca za 41 posto. Samim tim, savesna poseta lekaru značajno poveća šansu za izlečenje.

Ministarstvo zdravlja, kao i Ministarstvo prosvete ove godine, podržali su kampanju Euromelanom u kojoj od starta, odnosno od 2008. godine, učestvuju i Vojnomedicinska akademija i Klinika za kožne i polne bolesti. Svake godine organizuju su preventivni pregledi kože onkoloških pacijenata, kao i tribine za edukaciju dece i omladine o pravilnoj zaštiti, kako bi se na taj način smanjio broj obolelih, ili otkrile promene u što ranojoj fazi kada je moguće izlečenje.

Razvijanje svesti o prevenciji i njenim potencijalima kao prioritet zdravstvene nege

S obzirom na sjajne rezultate koji se mogu očekivati od prevencije na mnogim poljima, nikada nije suvišno iznova naglasiti koliko je ona zapravo važna u medicini. U Srbiji, potrebno je hitno ojačati svest o potencijalima prevencije, jer sva sredstva koja se utroše na lečenja usled kasnog javljanja lekaru, mogu poslužiti kao sredstva za medicinska istraživanja koja bi otvorila mnoge inovativne mogućnosti građanima Srbije koji se bore sa teškim oboljenjima.