Kako se kontroliše kvalitet vode u bazenima i koliko je opasna povišena vrednost hlora?

Krajem prošle nedelje, posetioci bazena u Inđiji osetili su zdravstvene tegove za koje sumnjaju da su izazvane povećanom koncentracijom hlora, kako su preneli mediji.

Kako tvrde, pomoć su potražili u Domu zdravlja Inđija, odakle su, prema njihovim navodima, pojedini upućeni u Klinički centar Vojvodine na dalje lečenje, piše IN Medija.

Ko kontroliše kvalitet vode u bazenima i na koliko?

Analize iz gradskih bazena kojima upravljaju sportsko-rekreativni centri rade se jednom sedmično, a prema trenutnim analizama - voda je ispravna u svim javnim bazenima u Beogradu, za portal N1 navode iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Tehničke službe bazena su u obavezi da sprovode učestala merenja koncentracije hlora u bazenima - na svakih sat vremena ili je merenje automatsko, te da o tome vode zapise, što je, između ostalog, i predmet inspekcijskog nadzora.

Kada je reč o poslednjim rezultatima kvaliteta vode na javnim kupalištima u Beogradu - Savskom jezeru i kupalištu Lido na reci Dunav - ona odgovara II, osnosno, III klasi kvaliteta površinskih voda, što znači da je ona pogodna za kupanje i rekreaciju, navodi Gradski zavod.

Vodu iz otvorenih privatnih akva-parkova i bazena u ugostiteljskim objektima na teritoriji Beograda, Gradski zavod uzorkuje većinom na osnovu pojedinačnih zahteva ili u malom broju slučajeva, na osnovu ugovora.

Prema Pravilniku, praćenje i analizu bazenske vode obavljaju Zavodi, odnosno Instituti za javno zdravlje.

Zavodi i Instituti, međutim, ne mogu da nalože kontrolu zdravstvene ispravnosti vode iz bazena za kupanje ukoliko vlasnici sami ne podnesu zahtev - to može da uradi Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja koja vrši nadzor u skladu sa zakonom, objašnjavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kontrolu kvaliteta vode za kupanje javnih bazena na teritoriji Beograda kojima upravljaju sportsko-rekreativni centri, Gradski zavod za javno zdravlje kontroliše na osnovu sklopljenih ugovora.

Simptomi usled povišenih vrednosti hlora

Hlor u koncentracijama koje višestruko prevazilaze propisane vrednosti u bazenskoj vodi deluje iritativno i dovodi do iritacije kože i sluznica, što se može manifestovati u vidu suzenja i peckanja očiju, peckanja kože, kašlja.

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu na Katedri za medicinu rada i toksikolog Petar Bulat za portal N1 je objasnio da hlor spada u grupu nadražljivih gasova, te da čim je visoka koncentracija, ljudima je neprijatno i instinktivno beže.

Kako je dodao, u bazenima mora da postoji određena koncentracija hlora i ona se kontroliše kako neko ne bi "štedeo" na njemu, jer se koristi za dezinfekciju vode.

"Pri nižim visokim koncentracijama hlora, simptomi su nadražaj, kašalj, kijanje, suze... Imate osobe koje imaju bronhijalnu astmu, oni su posebno osetljivi i kod njih niže koncentracije dovode do gušenja i oni se istinktivno sklanjaju", objasnio je.

Bez trovanja na beogradskim bazenima

Ipak, mediji često prenose da je reč o "trovanju" hlorom.

Kako iz Gradskog zavoda navode, na beogradskim bazenima sa trovanjem nemaju iskustva.

Profesor Bulat objasnio je da je jedina mogućnost trovanja hlorom na bazenima da eksplodira boca sa gasom hlora, a da oni koji su u blizini ne mogu da pobegnu.

Ako je bazen na otvorenom - potrebno je da, na primer, nema ni daška vetra, kako bi se napravile velike koncentracije, pojasnio je.

"Najčešći slučajevi trovanja hlorom su druge prirode - na primer, čistačice kada pripremaju jeftin rastvor za pranje poda na bazi hlora, pa naprave grešku: voda u kiselinu, umesto kiselina u vodu. Onda dođe do naglog oslobađanja hlora u atmosferu, jer obično rade to u malom prostoru. To su drastično veće koncentracije", objasnio je profesor.

Ovo je potvrdio i Gradski zavod, navodeći da su teže tegobe otežano disanje, bolovi u stomaku i povraćanja, edem pluća, opekotine - ali da su to stanja koja se obično registruju prilikom trovanja hlorom u kućnim uslovima, obično preparatima za čišćenje na bazi hlora.

Kako je profesor Bulat objasnio, prilikom izloženosti visokim količinama, simptomi su probodi u grudima pri svakom udahu i neizdrživ bol kog porede sa infarktom.

Veći rizik u zatvorenim bazenima

Kako se miris hlora više oseća u zatvorenim bazenima, rizik od zdravstvenih tegoba usled povišenih koncentracija, pa i trovanja, veći je.

"Rizik od trovanja je veći u zatvorenom prostoru, ali na taj rizik, osim koncentracije hlora, koja mora višestruko da premaši propisanu vrednost, utiču i temperatura vode, zapremina vazduha, kapacitet izmene vazduha (ventilacija), intenzitet fizičke aktivnosti, uzrast, zdravstveno stanje korisnika bazena", objasnio je Zavod za portal N1.