Hrana koju jedemo utiče na naš miris - kako deluju namirnice i pića?

Svako od nas ima jedinstven mirisni profil, poput otiska prsta. Sve – od našeg tipa ličnosti, poput ekstravertnosti, dominantnosti i neurotičnosti, do raspoloženja i zdravlja – utiče na to kako mirišemo.

Mnogi od tih faktora su van naše kontrole – ali ne svi. Značajan uticaj na naš miris ima hrana koju jedemo. Ona ne utiče samo na naš ukupni telesni miris, već i na to kako nas drugi doživljavaju, uključujući i to koliko im delujemo privlačno, prema manjem, ali rastućem broju istraživanja, piše Sofija Kvalja za BBC.

Dah i znoj

Na biološkom nivou, hrana utiče na miris našeg tela na dva glavna načina, kaže Lina Begdače, docentkinja na Državnom univerzitetu Njujorka u Bingamtonu. To su naša creva i koža, prenosi Slobodna Dalmacija.

Prvo – creva. Dok se hrana vari, bakterije u crevima razgrađuju hranljive materije. Neke od tih hemijskih reakcija oslobađaju gasove – isparljive molekule koje izlaze iz tela, kaže Begdače. To može izazvati neprijatan zadah ili halitozu, zavisno od onoga što jedemo.

Podaci pokazuju da oko trećine odraslih u svetu pati od nekog oblika halitoze, iako postoje i drugi uzroci osim varenja.

Drugo – koža. Hemijske supstance iz hrane, nakon što se metabolišu, putuju krvotokom i dospevaju do tkiva. Neke se izlučuju kroz znoj, gde reaguju s bakterijama na koži i stvaraju miris.

Znoj sam po sebi nema miris – bakterije koje se razmnožavaju u njemu dovode do toga da ima neprijatan miris.

Najčešći „krivac“ za oštar miris je sumpor. Međutim, zanimljivo je da neka istraživanja pokazuju kako sumporna jedinjenja ponekad mogu učiniti osobu privlačnijom.

Voće i povrće

Brokoli, kupus, prokelj i karfiol zdravi su, ali puni sumpornih jedinjenja koja mogu podsećati na miris trulih jaja. Kada ta jedinjenja prođu kroz krvotok i dođu do kože, znoj može poprimiti oštar miris, objašnjava nutricionistkinja Keri Bison.

Namirnice iz porodice luka – beli luk i crni luk – takođe utiču na miris daha i znoja jer se pri metabolizmu razlažu na "smrdljiva jedinjenja" poput dialil-disulfida i alil-metil-sulfida. Ova jedinjenja isparavaju u različitim fazama – odmah posle jela, a neki i kasnije, posle pola sata.

Ipak, istraživanja su pokazala da, iako beli luk pogoršava zadah, može učiniti znoj privlačnijim.

U jednoj studiji 42 muškarca nosila su jastučiće ispod pazuha koji su skupljali znoj 12 sati. Oni koji su jeli mnogo belog luka ocenjeni su kao znatno privlačniji, a sličan efekat postignut je i uz suplemente.

„Studiju smo ponovili tri puta jer nas je iznenadila“, rekao je naučnik Jan Havliček sa Karlovog univerziteta u Češkoj. On smatra da antioksidativna i antimikrobna svojstva belog luka mogu doprineti prijatnijem telesnom mirisu.

Špargla sadrži jedinjenje koje se zove šparoginska kiselina, a tokom varenja oslobađa sumporne spojeve koji daju prepoznatljiv miris urinu i znoju. Ti mirisi mogu trajati više sati, ali ih ne proizvode svi ljudi, a sposobnost da ih osetimo zavisi i od genetike.

Uopšteno, što više voća i povrća jedemo – naš miris postaje prijatniji. Studija iz 2017. u Australiji pokazala je da su muškarci koji jedu više biljnih namirnica imali znoj prijatnijeg, voćnog i cvetnog mirisa. Ljudi koji jedu hranu bogatu karotenoidima (poput šargarepe, bundeve i paradajza) imaju i privlačniji ton kože. Nasuprot tome, ishrana bogata ugljenim hidratima pokazala je najmanje privlačne mirise.

Meso i riba

Meso i riba mogu izazvati specifičan telesni miris jer se proteini razlažu na aminokiseline i masti koje se izlučuju znojem. Riba i pasulj sadrže trimetilamin – supstancu izrazito neprijatnog mirisa. Postoji i redak poremećaj zvan trimetilaminurija ili „sindrom mirisa ribe“, koji sprečava razgradnju tog jedinjenja.

Istraživanje iz 2006. pokazalo je da su muškarci koji nisu jeli meso mirisali prijatnije, blaže i privlačnije od onih koji su ga konzumirali.

„Na naše iznenađenje, meso je pogoršalo miris“, rekao je Havliček, dodajući da savremeni ljudi jedu mnogo više mesa nego što su to činili naši preci.

Alkohol i kafa

Alkohol – naročito ako se pije često i u većim količinama – može izazvati neprijatan miris tela. Kada ga jetra razgrađuje, oslobađa se acetaldehid, isparljivo jedinjenje koje ima jak miris ustajalog alkohola. Alkohol takođe dehidrira telo i smanjuje količinu pljuvačke, što pogoduje bakterijama i dugotrajnijem zadahu.

Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi koji piju alkohol svakodnevno češće imaju loš zadah i više sumpornih jedinjenja u dahu.

Druga studija je otkrila da su muškarci koji su pili pivo tokom eksperimenta bili „privlačniji“ – ali samo komarcima.

Kofein iz kafe i čaja stimuliše žlezde koje proizvode znoj, posebno ispod pazuha i u preponama, stvarajući uslove za razmnožavanje bakterija, što može pojačati telesni miris. Iako su molekule kofeina pronađene u znoju, još nije jasno da li sam kofein menja telesni miris.

Post i telesni miris

Zanimljivo, post takođe može promeniti telesni miris. U jednom eksperimentu, žene koje su postile 48 sati imale su prijatniji znoj od onih koje su jele normalno, iako je kasnije utvrđeno da post pogoršava zadah.

Zaključak naučnika je da ne postoji univerzalna formula za to kako hrana utiče na telesni miris i percepciju privlačnosti – postoji mnogo varijacija.

„Postoje mnogo aromatičnija jedinjenja i za većinu ne znamo kako tačno deluju“, kaže Havliček i dodaje da verovatno imaju veći uticaj nego što mislimo.