Veštački zaslađena i industrijski prerađena hrana povezana s depresijom kod žena

"Studija ukazuje na povezanost između konzumacije ultraprerađene hrane i depresije, s oko 50 odsto većim rizikom za one koji konzumiraju 9 ili više porcija dnevno u poređenju s onima koji konzumiraju 4 porcije ili manje," rekao je Gunter Kuhnle, profesor nauke o hrani i ishrani na Univerzitetu Reading u Velikoj Britaniji koji nije bio uključen u studiju.

Indistrijski prerađena hrana uključuje gotove supe, umake, smrznutu picu, gotova jela i hranu poput viršli, kobasica, pomfrit, gazirana pića, kupovni keks i kolače, bombone, krofne, sladoled, kao i mnogo druge hrane i pića koji sadrže veštačke zaslašivače.
"Naša studija bila je usresređena na vezu između hrane i naknadnog rizika od razvoja nove epizode depresije", rekao je koautor studije dr Andrew T Chan, Daniel K. Podolsky profesor medicine na Harvard Medical School i profesor imunologije i zaraznih bolesti na Harvard T.H. Chan School of Public Health u Bostonu.

"Međutim, takođe postoji mogućnost da za pojedince s hroničnom depresijom ultraprerađena hrana može da pogorša njihovo stanje", rekao je Chan, koji je također šef jedinice za kliničku i translacijsku epidemiologiju Opšte bolnice Masačusets u Bostonu.

Kad su naučnici posmatrali određenu industrijski prerađenu hranu, takođe poznatu kao UPF, samo su hrana i pića koja sadrže veštačke zaslađivače bili povezani s povećanim rizikom od depresije među ispitanicima", rekao je Kuhnle.

"To je zanimljivo otkriće jer sugeriše da vezu između unosa UPF-a i depresije pokreće jedan jedini činilac - veštački zaslađivači", rekao je.

Zašto bi se takva hrana povezivala s pojavom depresije? Kao prvo, poznata je veza između industrijski prerađene hrane i hronične upale, rekao je Chan.

Upala je temeljni uzrok mnogih hroničnih bolesti.

Na primer, studije su povezale tako prerađenu hranu s kolorektalnim rakom kod muškaraca i bolestima srca te ranom smrću i kod muškaraca i kod žena.

"Doslovno stotine studija povezuju industrijski prerađenu hranu s gojaznošću, rakom, kardiovaskularnim bolestima i ukupnom smrtnošću", rekla je Marion Nestle, profesorka na Univerzietu Njujork, u intervjuu za CNN 2022.

Studija iz 2014. otkrila je vezu između dijetalnih gaziranih pića i dijetalnih voćnih napitaka i depresije.

Ljudi koji su koristili veštačke zalađivače u svojoj kafi i čaju takođe su imali veću verovatnoću da će razviti depresiju, prema studiji.

Postoji i povezanost s demencijom.

Ako više od 20 odsto dnevnih kalorija neke osobe dolazi iz industrijski prerađene hrane, rizik od kognitivnog pada raste na oko 28 odsto, prema studiji iz 2022.

Za ishranu od .2000 kalorija dnevno, to bi bilo 400 kalorija: za poređenje, mala narudžbina krompirića i obični čizburger iz McDonald'sa zajedno sadrže ukupno 530 kalorija.

"Takođe postoji veza između ultra-prerađene hrane i poremećaja crevnog mikrobioma", rekao je Chan.

"To je važan potencijalni mehanizam koji povezuje ultraprerađenu hranu s depresijom budući da se pojavljuju dokazi da su mikrobi u crevima povezani s raspoloženjem kroz njihovu ulogu u metabolisanju i proizvodnji proteina koji djeluju u mozgu."

Studija, objavljena u sredu u časopisu JAMA Network Open, ispitala je ishranu gotovo 32.000 sredovečnih žena koje su bile deo Nurses' Health Study II, dugotrajnog praćenja zdravlja žena. Istraživanje nije uključivalo niti jednog muškarca, pa se rezultati ne mogu generalizovati.
David Katz, specijalista preventivne medicine koji nije bio uključen u studiju, kazao kako se ne može isključiti mogućnost da depresija izaziva povećani unos UPF-ova, a ne obrnuto, što istraživanje nije utvrđivalo.

Takođe je moguće da depresija i veći unos takvih namirnica "hrane jedni druge", rekao je Katz.

Takođe je teško razdvojiti  uticaj ishrane na rizik od depresije od drugih poznatih činilaca rizika, kao što je porodična istorija depresije, visok nivo stresa i nedostatak društvene potpore, kaže dr Paul Keedwell, psihijatar konsultant i član Kraljevskog koledža psihijatara koji nije bio uključen u studiju.

Naučnici su kontrolisali brojne druge potencijalne uzroke depresije, kao što su doba, indeks telesne mase (BMI), ukupni unos kalorija, hormonska terapija u menopauzi, upotreba alkohola, trajanje sna, bol i druge bolesti, poput dijabetesa i hipertenzije.