Studija otkriva idealan broj sati sna za dobro zdravlje srca

Zdravlje 29. mar 202420:29 2 komentara
Shutterstock

Istraživanje je obuhvatilo milion ljudi u šest zemalja.

Nedostatak sna može imati negativan uticaj na zdravlje, povećavajući rizik od problema kao što su umor, smanjena koncentracija i pamćenje, pa čak i hronične bolesti poput srčanih bolesti.

To je potvrdilo nedavno istraživanje koje je obuhvatilo milion ljudi u šest zemalja. Studija je pokazala da spavanje manje od sedam sati povećava rizik od razvoja visokog krvnog pritiska za sedam odsto, a manje od pet sati povećava taj rizik za 11 odsto.

Nalazi, predstavljeni na godišnjem naučnom skupu Američkog koledža za kardiologiju u SAD, pokazali su da su žene u većem riziku od muškaraca, piše „The Mirror“.

„Što manje spavate, veća je verovatnoća da ćete razviti visok krvni pritisak u budućnosti. Ono što vidimo je da nedostatak dobrih obrazaca spavanja može povećati rizik od visok krvni pritisak, za koji znamo da može uticati na bolesti srca i moždani udar“, rekao je vodeći istraživač studije, dr Kaveh Hoseini.

Spavanje između sedam i osam sati idealno je za zdravlje srca

Za potrebe studije, naučnici su pregledali podatke od 1.044.035 ljudi iz šest zemalja koji nisu imali visok krvni pritisak na početku studije.

U proseku su praćeni u periodu od pet godina. Kada su faktori kao što su rizik od srčanih oboljenja, pol, obrazovanje, pušenje cigareta i telesna težina uzeti u obzir, tim istraživača je otkrio da je kratko trajanje sna povezano sa većim rizikom od visokog krvnog pritiska, prenosi Index.hr.

Nacionalna zdravstvena služba (NHS) preporučuje odraslima da spavaju između sedam i osam sati noću. Istraživači su rekli da bi ljudi trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom opšte prakse ili zdravstvenim radnicima o svojim obrascima spavanja, jer su stanja poput opstruktivne apneje u snu povezana sa višim stopama visokog krvnog pritiska, moždanog udara i srčanih bolesti.

„Čini se da je premalo sna rizičnije kod žena. Razlika je statistički značajna, iako nismo sigurni da li je klinički značajna i da li je potrebno dalje proučavanje“, zaključio je dr Hoseini.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare