Sprovode se intenzivna istraživanja novih lekova protiv Parkinsonove bolesti

Zdravlje 11. apr 202420:25 0 komentara
Shutterstock/PopTika

Više od deset miliona ljudi u svetu boluje od Parkinsonove bolesti. Posle Alchajmerove, to je druga najčešća neurodegenerativna bolest. Intenzivno se istražuju novi lekovi – sa pozitivnim rezultatima.

Od Parkinsonove bolesti u Nemačkoj boluje oko 400.000 ljudi. Ta bolest se može lečiti lekovima, ali oni vremenom postaju manje efikasni. Stručnjaci i oni koji boluju od Parkinsonove bolesti već dugo se nadaju razvoju novih lekova.

Istraživanja novih lekova protiv Parkinsonove bolesti se intenzivno sprovode. Postoje obećavajući novi rezultati. Upravo je objavljena francuska studija o aktivnom sastojku za lečenje dijabetesa koji takođe može pomoći kod Parkinsonove bolesti. Supstanca se zove liksisenatid.

U studiji je učestvovalo 156 ispitanika sa blagim do srednjim stadijumom Parkinsonove bolesti. Polovina je dobila lek za dijabetes, ostali samo placebo. Svi su nastavili da uzimaju i svoje standardne lekove.

Nakon godinu dana, Parkinsonova bolest se pogoršala kod ispitanika u placebo grupi. Međutim, ispitanicima koji su uzimali liksisenatid zdravstveno stanje se nije pogoršalo – što se takođe smatra napretkom.

Šta je Parkinsonova bolest?

Parkinsonova bolest nastaje zbog nedostatka dopamina u mozgu – sve više nervnih ćelija koje proizvode taj važan neurotransmiter umire. To dovodi do mišićnog podrhtavanja i smanjuje pokretljivost.

Još uvek nije u potpunosti jasno šta uzrokuje Parkinsonovu bolest. Smatra se da do Parkinsonove bolesti dovodi kombinacija genetskih i ekoloških faktora i načina života. Određeni pesticidi i hemikalije se smatraju mogućim okidačima.

Način delovanja još uvek nejasan

Još uvek nije jasno kako se može objasniti pozitivan efekat liksisenatida kod Parkinsonove bolesti. To može biti zato što se aktivni sastojak bori protiv upale. To bi moglo da uspori gubitak nervnih ćelija.

Neizvesno je da li će osobama sa Parkinsonovom bolešću biti propisan ovaj ili neki drugi lek za dijabetes. Naime, razlika u odnosu na nelečenu grupu bila je prilično mala, a bilo je neželjenih efekata, posebno mučnine. Testirana supstanca postoji već duže vreme, a u međuvremenu postoje lekovi koji se bolje podnose.

Za Dejvida Standerta, neurologa sa Univerziteta Alabama u Birmingemu, najvažnije je da li efekat traje duže od godinu dana i da li se povećava ili ostaje mali tokom godina lečenja.

„Postoji duga istorija različitih pokušaja lečenja Parkinsonove bolesti koji na kraju nisu uspeli“, rekao je Standert za časopis „Nature“.

Da li je injekcija za mršavljenje pogodna za lečenje Parkinsonove bolesti?

Ono što je važno jeste da ispitana supstanca, liksisenatid, pripada istoj klasi lekova kao i injekcija za mršavljenje „Vegovi“ (Wegovy) i slični lekovi za dijabetes. Svi ti lekovi su takozvani GLP-1 receptorski agonisti. Moguće je da „Vegovi“ i srodni lekovi deluju bolje i u manjim dozama protiv Parkinsonove bolesti.

Sada je važno sprovesti dugoročne studije. Ako bi se Parkinsonova bolest mogla zaustaviti tokom nekoliko godina ovom klasom lekova za dijabetes, to bi bio ogroman napredak. Prvi rezultati dvogodišnje studije očekuju se u narednih nekoliko meseci.

Šta su GLP-1 receptorski agonisti?

GLP-1 (Glucagon-like peptide 1) je hormon koji prirodno postoji u telu. On stimuliše proizvodnju insulina i snižava nivo šećera u krvi nakon obroka. GLP-1 receptorski agonisti su sintetička jedinjenja koja deluju kao prirodni GLP-1 hormon.

Nova neuroproteza omogućava normalno hodanje

Takođe postoje nova istraživanja o drugim oblicima lečenja. Krajem prošle godine došlo je do senzacionalnih rezultata: zahvaljujući novom tipu neuroproteze, francuski pacijent sa Parkinsonovom bolešću sada može ponovo normalno da hoda, prvi put posle nekoliko godina. Ranije je padao nekoliko puta dnevno i mogao je samo otežano da hoda.

Jedna hirurškinja u Lozani je pacijentu implantirala nekoliko malih generatora pulsa direktno u kičmenu moždinu. Tačno na mestima odakle dolaze nervni signali za pokrete nogu. Problem su informacije koje se šalju iz mozga prema nogama. Upravo je tu istraživački tim intervenisao i ispravio te informacije koristeći električne signale. Međutim, operacija na kičmi je rizična, a bolest napreduje i sa neuroprotezom.

Ove godine će u Lozani biti lečeno još šest osoba sa Parkinsonovom bolešću. Tada će se znati više o tome koliko je ovaj pristup obećavajući za druge pacijente. Međutim, proći će godine pre nego što će mnogi drugi imati koristi od toga.

Bolji kvalitet života kroz vežbanje i ishranu

Postoje i nova saznanja koja već mogu olakšati svakodnevni život sa Parkinsonovom bolešću. Nove smernice za lečenje naglašavaju, između ostalog, da pored drhtanja i poremećaja kretanja, postoje i drugi uobičajeni problemi sa Parkinsonovom bolešću koji se često zanemaruju. To uključuje nizak krvni pritisak, zatvor, probleme s bešikom, kao i poremećaje govora ili gutanja. Ti problemi se uspešno mogu rešavati lekovima i vežbama.

Veoma je važno da se na Parkinsonovu bolest može pozitivno uticati vežbanjem i ishranom. Nekoliko studija je pokazalo da sportovi izdržljivosti sprečavaju pad fizičkih i mentalnih sposobnosti kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću. Takođe, mediteranska ishrana bogata povrćem, voćem i integralnim žitaricama smatra se korisnom.

Oni koji boluju od Parkinsonove bolesti takođe mogu imati koristi od specijalizovane fizikalne terapije i kognitivnih vežbi. Ali takve prilagođene programe trenutno koriste samo retki oboleli. Stručnjaci to kritikuju i hitno traže bolje ponude za većinu pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Budi prvi ko će ostaviti komentar!