Istraživanje: Manje proteina moglo bi da bude ključno za zdravo starenje kod većine odraslih

Pregled, koji je predvodio patolog i biomedicinski istraživač Dadli Laming, a koji je objavljen u časopisu „Cell Press Blue“, obuhvatio je više od 350 studija sprovedenih na ljudima, miševima, insektima, kvascima i drugim organizmima, piše Goodmorningamerica.

Pregled je pokazao da smanjen unos proteina, odnosno nekih aminokiselina od kojih se proteini sastoje, može da aktivira procese u organizmu povezane sa zdravijim starenjem, kao i sa metabolizmom – procesom kojim telo pretvara hranu i piće u energiju.

Proteini su svuda

Proteini se danas dodaju u kafe, žitarice, čips, ramen i mnoge druge namirnice koje se ranije tradicionalno nisu reklamirale kao bogate proteinima. Poruka deluje jasna: više proteina mora da bude bolje.

Ali naučnici se pitaju da li to zaista važi za sve. Odraslima koji već unose dovoljno proteina dodatna količina možda donosi malo koristi, dok pojedina istraživanja ukazuju na to da bi manji unos mogao da doprinese zdravijem starenju.

Istraživanje Međunarodnog saveta za informacije o hrani iz 2025. godine pokazalo je da je 70 odsto odraslih Amerikanaca reklo da „pokušava“ da unosi proteine, dok je ishrana bogata proteinima iste godine bila najpopularniji tip dijete, treću godinu zaredom.

Ipak, mnogi ispitanici rekli su da ne znaju koliko im je proteina zapravo potrebno.

Koliko je proteina potrebno odraslima?

Proteini pomažu u izgradnji mišića, obnovi tkiva i oporavku organizma. Međutim, potrebe za proteinima razlikuju se od osobe do osobe, u zavisnosti od uzrasta, zdravstvenog stanja, telesne građe i nivoa fizičke aktivnosti.

Preporučeni dnevni unos za zdravu odraslu osobu iznosi 0,8 grama proteina po kilogramu telesne mase, odnosno oko 0,36 grama po funti.

Za osobu tešku 63,5 kilograma, preporučena dnevna količina iznosi oko 51 gram proteina.

Mnogi Amerikanci već unose više od toga. Uobičajen obrok može sadržati 20 do 30 grama proteina, često iz porcije od 85 do 170 grama mesa, piletine ili ribe.

Jedno istraživanje zasnovano na podacima o zdravlju stanovništva pokazalo je da su odrasli koji su ispunjavali preporuke za fizičku aktivnost unosili oko 82 grama proteina dnevno. Čak i odrasli koji nisu ispunjavali te preporuke unosili su oko 79 grama dnevno.

„Verovatno je bezbedno reći da bi osobe koje vode sedentarni način života možda trebalo da se drže prvobitne preporuke od 0,8 grama po kilogramu“, rekao je Laming, koji se na Univerzitetu Viskonsin-Medison bavi istraživanjem starenja.

To ne znači da neaktivne odrasle osobe treba odmah da smanje dnevni unos proteina – već da možda nemaju potrebu da ga stalno povećavaju.

Kod osoba koje vode sedentarni način života, samo više kretanja moglo bi da donese veće koristi po zdravlje nego dodatni unos proteina.

Kako manji unos proteina može da doprinese zdravom starenju?

Laming je analizirao uticaj smanjenja unosa proteina na brojne procese u organizmu. Jedan od njih povezan je sa hormonom FGF21.

„Kada se smanji unos proteina, povećava se nivo hormona FGF21, koji podstiče potrošnju energije“, rekao je Laming. „On praktično povećava termogenezu u masnom tkivu, tako da telo ne skladišti samo masti, već ih zapravo sagoreva kao gorivo.“

To bi moglo da objasni zašto pojedine studije povezuju ishranu sa manje proteina sa manjom količinom telesnih masti, boljom kontrolom šećera u krvi i zdravijim metabolizmom.

Manji unos proteina može uticati i na signale koji ćelijama govore kada da rastu, popravljaju oštećenja ili recikliraju stare delove ćelija. Ovi procesi mogu imati ulogu u starenju.

Međutim, ograničavanje proteina nije isto što i nedostatak proteina. Cilj nije lišiti organizam esencijalnog nutrijenta. Umesto toga, istraživanja otvaraju mogućnost da izbegavanje nepotrebnog viška proteina može da bude korisno za neke ljude koji ga već unose dovoljno.

„Prava“ količina proteina zavisi od osobe

Nekim ljudima je potrebno više proteina nego drugima.

Fizički aktivne osobe, trudnice, starije osobe i ljudi koji se oporavljaju od bolesti, povrede ili operacije mogu imati veće potrebe. Osobama koje gube na težini takođe može biti potrebno dovoljno proteina kako bi sačuvale mišićnu masu dok gube telesne masti.

Starije osobe zahtevaju posebnu pažnju. Starenje može da izazove sarkopeniju, odnosno postepeni gubitak mišićne mase i snage. Dovoljan unos proteina i vežbe snage mogu pomoći u usporavanju ovog procesa.

Osobama sa bolestima bubrega, jetre ili drugim zdravstvenim problemima možda su potrebni posebni saveti.

Svako ko planira značajnu promenu u unosu proteina trebalo bi da se posavetuje sa lekarom ili registrovanim dijetetičarem.

Šta naučnici još ne znaju?

Ovaj pregled ima i određena ograničenja. Studije su koristile različite načine ishrane, količine proteina i trajanje istraživanja. Mnoge su sprovedene na životinjama ili drugim organizmima, pa se njihovi rezultati ne mogu u potpunosti primeniti na ljude.

Proteini su i dalje neophodni. Međutim, zdrave odrasle osobe koje već unose dovoljno proteina možda neće imati koristi od njegovog dodavanja u svaki obrok, užinu i napitak.

Pre nego što posegnete za još jednim proizvodom bogatim proteinima, možda je bolje da se zapitate: koliko je proteina mom organizmu zapravo potrebno?