Istraživanje pokazalo da navike iz mladosti imaju veliki uticaj na buduće zdravlje srca

Iako se ovo često ponavlja kao opšte pravilo, nova studija objavljena u časopisu JAMA Network Open pokazuje tačno kako su odluke donete u mladosti povezane sa kardiovaskularnim zdravljem kasnije u životu, izveštava Healthline.

Četiri decenije praćenja

Studija je pratila više od 4.200 učesnika starosti od 18 do 30 godina skoro 40 godina. Istraživači su otkrili da se obrasci zdravlja srca uspostavljaju veoma rano, pri čemu većina učesnika razvija navikedo 25. godine koje su ostale stabilne tokom celog života.

Sistem bodovanja „Life's Essential 8“ (LE8) Američkog udruženja za srce (AHA) korišćen je za procenu opšteg zdravlja srca, koje uključuje faktore kao što su ishrana, vežbanje, kvalitet sna, pušenje, krvni pritisak i nivo holesterola.

Navike iz mladosti predviđaju budućnost

Rezultati su bili jasni; oni sa visokim LE8 rezultatima u mladosti imali su tendenciju da održe dobro zdravlje srca, dok su oni sa lošim rezultatima nastavili da opadaju.

Ove razlike su imale stvarne posledice. Ljudi sa lošim kardiovaskularnim zdravljem u ranom životu imali su i do deset puta veći rizik od razvoja srčanih bolesti kasnije u životu.

„Prvobitni cilj studije bio je da se razume kako prelazimo iz zdravih mladih odraslih u ljude srednjih godina koji razvijaju faktore rizika“, objasnio je dr Donald M. Lojd-Džons, kardiolog i glavni autor studije.

Kako je rekao ono što su otkrili je da ako su imali visok rezultat, težili su da ga održite. I što ste bili gori na početku, to je više težio da opada tokom vremena.

"Ljudi sa konstantno visokim LE8 rezultatima imali su daleko najmanje srčanih događaja“, rekao je Lojd-Džons za "Healthline".

Dr Eiman Džahangir iz Univerzitetskog medicinskog centra Vanderbilt, koji nije bio uključen u studiju, složio se sa nalazima.

„Ova studija sugeriše da je putanju kardiovaskularnog zdravlja uspostavljenu do 25. godine teško promeniti kasnije u životu. Zato su rano obrazovanje i intervencija neophodni“, rekao je Džahangir.

Nikada nije kasno za promenu

Iako su zdrave navike najkorisnije kada ste mladi, stručnjaci naglašavaju da poboljšanje načina života ima koristi u bilo kom uzrastu.

„Stavljanje dece na te zdravije putanje znači da je veća verovatnoća da će ostati na vrhu te grupe sa najboljim kardiovaskularnim zdravljem tokom celog života. Ti ljudi će živeti duže i sa manje hroničnih bolesti. Mislim da je to prava pobeda“, rekao je Lojd-Džons.

Dodao je da nikada nije kasno za promenu. Da, što ranije počnete, to je veći uticaj, ali će uvek pomoći, uvek će poboljšati vaše ishode.

Dr Džahangir preporučuje preventivni pristup.

„Primarna prevencija ostaje naše sredstvo broj jedan u borbi protiv srčanih bolesti. To uključuje godišnje posete vašem lekaru opšte prakse radi provere krvnog pritiska, provere holesterola prema indikacijama i savetovanja o ishrani, vežbanju i prestanku pušenja“, naglasio je.