Kad se pije probiotik, pre ili posle jela?

Većina sojeva slabo podnosi želudačnu kiselinu, čija jačina varira u zavisnosti od toga da li je stomak prazan, pun ili usred varenja obroka.

Razlika između dobro i loše odabranog trenutka može značiti deset puta više ili manje živih bakterija na cilju. Zato preporuke iz uputstva variraju od preparata do preparata, prema ponašanju konkretnog soja u kiseloj sredini.

Mali putnici kroz veliki kiseli rat

Žive bakterije iz kapsule najpre moraju da prežive susret sa hlorovodoničnom kiselinom u želucu, čija pH vrednost ispod dva uništava najveći deo svake doze. Sojevi koji se ipak probiju do tankog i debelog creva ulaze u već formiranu crevnu floru i postepeno menjaju njen sastav.

Hrana menja okolnosti tog prolaza. Posle masnijeg obroka, želudac je zauzet varenjem, što delimično ublažava kiselost i većem delu bakterija omogućava dalji prolaz. Ovaj efekat ne važi za sve oblike preparata. Kapsule sa omotačem otpornim na kiselinu prolaze drugačije od kesica sa praškom ili tečnih probiotskih napitaka, kod kojih bakterije ulaze u želudac bez ikakve zaštite.

Drugi faktor je koncentracija. Oznaka CFU na pakovanju, skraćenica za kolonijotvorne jedinice, pokazuje koliko živih bakterija sadrži jedna doza. Preparat sa milijardu CFU i preparat sa deset milijardi ne kreću iz iste pozicije: ako kiselina u oba slučaja uništi isti procenat, do creva stiže deset puta brojnija populacija iz jačeg preparata.

Šta zapravo kaže struka

Vreme uzimanja zavisi od soja u preparatu, pa univerzalnog pravila nema. Zbog toga uputstva uz različite probiotike često daju različite preporuke o tome kada se piju u odnosu na obrok.

Saccharomyces boulardii je kvasac koji se često koristi uz antibiotsku terapiju, kao zaštita od proliva i drugih crevnih tegoba koje antibiotici mogu da izazovu. Bez problema podnosi i hranu i želudačnu kiselinu, pa se može uzeti u bilo kom trenutku tokom dana, što ga čini praktičnim izborom kada pacijent već kombinuje više lekova.

Sojevi iz grupa Lactobacillus i Bifidobacterium osetljiviji su na kiselu sredinu. Kiselina koju želudac luči tokom varenja proteina i masnoća uništava ih u znatno većem procentu, pa preporuka glasi da se uzimaju pre obroka ili dva do tri sata posle njega, dok je lučenje kiseline slabije.

Logika ranog ili kasnog uzimanja

Preporuka da se kapsula uzme pre obroka deluje suprotno od očekivanja, jer je tada stomak prazan i kiselost najveća. Razlika je, međutim, u tome koliko se preparat zadržava u kiseloj sredini. Kapsula popijena tridesetak minuta pre jela stigne u želudac neposredno pre hrane. Obrok potom potiskuje preparat dalje u tanko crevo i skraćuje vreme izloženosti bakterija kiselini.

Druga povoljna varijanta je dva do tri sata nakon obroka. Stomak je tada uglavnom ispražnjen, sa znatno slabijim lučenjem kiseline, pa kratak prolaz štiti veći deo doze od propadanja.

Najnepovoljnija varijanta je kapsula uzeta usred obilnog masnog obroka. U želucu koji je u punom režimu varenja i sa visokom koncentracijom kiseline, preparat ostaje predugo izložen i najveći deo doze propada pre nego što stigne do creva.

Kombinacija sa antibiotikom

Kada se probiotik kombinuje sa antibiotikom, glavno pravilo se odnosi na razmak između doza. Pitanje kad se pije probiotik pre ili posle jela ovde nije presudno, jer prvo treba obezbediti vremensko odvajanje od antibiotika. Antibiotici deluju na širok spektar mikroorganizama bez razlikovanja korisnih i štetnih bakterija, čime narušavaju ravnotežu crevne flore. Najčešća posledica je proliv, dok se kod dela pacijenata javljaju dugotrajno nadimanje i druge tegobe u stomaku.

Razmak između doza probiotika i antibiotika trebalo bi da iznosi najmanje dva sata. Ako se uzmu istovremeno, antibiotik uništava bakterije iz probiotika pre nego što stignu do creva, i preparat ostaje bez efekta. Ovaj propust je čest, naročito kada lekar propiše obe terapije istog dana bez izričitog uputstva o rasporedu uzimanja.

Izuzetak je Saccharomyces boulardii. Pošto je reč o kvascu , a ne o bakteriji, antibiotici na njega ne deluju, pa se može uzimati paralelno sa antibiotskom terapijom bez gubitka efikasnosti.

Koliko dugo terapija treba da traje

Trajanje terapije zavisi od razloga primene. Uz antibiotsku terapiju, probiotik bi trebalo uzimati barem koliko i sam antibiotik. Mnogi gastroenterolozi savetuju da se primena produži još nedelju do dve nakon poslednje doze antibiotika, kako bi se crevna flora stabilizovala i smanjio rizik od povratka tegoba.

Kod sindroma iritabilnog creva (IBS), period je znatno duži. U osnovi ovog stanja nalazi se izmenjen sastav bakterijske flore u crevima, a simptomi se kreću od bolova u stomaku do izraženog nadimanja i smenjivanja proliva i zatvora. Probiotska terapija traje šest do osam nedelja, a kod hroničnih oblika i duže, prema proceni lekara koji prati pacijenta.

Kod IBS-a se sve češće propisuju preparati sa više sojeva u istoj kapsuli, na pakovanjima označeni kao ”multi-strain”. Jedan soj retko može da pokrije celu paletu simptoma, dok kombinacija kultura deluje na više mehanizama u crevu istovremeno. Preparati sa jednim sojem ostaju izbor za ciljanu, kratkotrajnu primenu.

Ko bi trebalo da bude oprezan

Kod zdravih osoba probiotici se smatraju jednim od najbezbednijih preparata u svakodnevnoj upotrebi. Neželjeni efekti su retki i uglavnom blagi, najčešće u vidu prolaznog nadimanja ili promene u konzistenciji stolice tokom prvih dana primene.

Oprez je opravdan kod pacijenata sa oslabljenim imunim sistemom. Osobe na hemoterapiji, primaoci transplantiranih organa i pacijenti sa HIV infekcijom ne bi trebalo da uzimaju probiotike bez prethodne konsultacije sa lekarom. Kod njih crevna barijera ne zadržava uvek bakterije u crevima, pa žive kulture iz preparata mogu, u retkim slučajevima, dospeti u krvotok i izazvati ozbiljnu infekciju. Isto upozorenje važi za osobe nakon većih operacija na crevima i za pacijente sa centralnim venskim kateterom.

Kod pacijenata sa teškim oblikom akutnog zapaljenja gušterače probiotici se zasad ne preporučuju, jer postojeći podaci o bezbednosti kod ove grupe nisu jednoznačni. Trudnice i dojilje u većini slučajeva mogu bezbedno da koriste probiotike, ali izbor preparata i dužinu terapije pametnije je uskladiti sa lekarom nego se oslanjati na opšte preporuke sa pakovanja.

Sitne greške koje umanjuju efekat

Najčešća greška je čuvanje na sobnoj temperaturi kada deklaracija nalaže zahteva čuvanje u frižideru. Žive bakterije slabo podnose duže izlaganje toploti, posebno tokom letnjih meseci, kada temperatura u stanovima lako prelazi trideset stepeni i preparat gubi deklarisani broj "kolonijotvornih" jedinica. Sličan efekat ima otvaranje kapsule i sipanje sadržaja u vruć napitak; temperatura iznad četrdeset stepeni uništava najveći deo sojeva pre nego što uopšte stignu do želuca. Česta je i greška prekida terapije čim simptomi popuste, jer se sastav crevne flore menja postepeno, kroz nedelje primene, a ne za dva ili tri dana.

Drugi krug propusta tiče se navika koje istovremeno nadražuju sluzokožu i pojačavaju lučenje želudačne kiseline, čime se osetljivi sojevi dodatno oštećuju. Tu spadaju redovno konzumiranje alkohola, veće količine kafe popijene neposredno uz kapsulu i izrazito ljuti začini u istom obroku. Kombinacija ovakvih nadražaja sa probiotskom terapijom direktno smanjuje broj bakterija koje uspeju da stignu do creva, nezavisno od kvaliteta samog preparata.

Konačan odgovor na pitanje kad se pije probiotik pre ili posle jela uvek se nalazi u uputstvu konkretnog preparata. Razlike između sojeva i između formulacija dovoljno su velike da preporuka za jedan brend ne mora odgovarati drugom, pa je farmaceut ili lekar koji prati terapiju najpouzdaniji izvor za pojedinačan slučaj.

Šta da očekujete od dobrog probiotika

Tokom prvih nekoliko dana primene moguća je pojava blagog nadimanja ili promene u izgledu stolice, što je očekivana reakcija dok se sastav crevne flore preuređuje i nove kulture potiskuju neželjene bakterije. Vidljiv efekat na hronične tegobe javlja se znatno kasnije, obično tek posle nekoliko nedelja redovne primene.

Ako tegobe traju duže od nedelju dana ili se pogoršaju, terapiju treba prekinuti i obratiti se lekaru. Isto važi za pojavu povišene temperature, krvi u stolici ili jakog bola u stomaku tokom uzimanja preparata. Ovi simptomi izlaze van okvira uobičajene adaptacije creva i zahtevaju medicinsku procenu, naročito kod pacijenata sa već postojećim hroničnim oboljenjima probavnog sistema.