Kako ishrana utiče na reproduktivno zdravlje: Ovo su najznačajnije namirnice

„U mnogim studijama je pokazano da neuravnotežena ishrana, bogata zasićenim mastima, prostim ugljenim hidratima, siromašna mineralima i vitaminima dovodi do infertiliteta“, kaže dr Stanković.

Značaj uravnotežene i izbalansirane ishrane

Prema rečima dr Stanković da bi spermatozoid i oociti pravilno funkcionisali neophodna je izbalansirana i uravnotežena ishrana. To znači unos biološki vrednih makronutrijenata: proteina, mast i ugljenih hidrata.
„Uloga proteina još uvek nije dobro razjašnjena. Međutim, smatra se da je unos proteina povezan sa sintezom steroida kod žena koje imaju policistični ovarijalni sindrom i to verovatno smanjenjem hiperinsulinemije. Istraživanja su pokazala da kod zdravih žena ishrana bogata proteinima, posebno životinjskim proteinima, je značajno povezan sa nižim nivoom testosterona, dakle naglašavajući potencijalnu korelaciju između unosa proteina i sinteza androgena. Biološki vredni protein su belančevine koji sadrže sve esencijalne aminokiseline i lako se vare. To su proteini belanca, ribe, pilećeg belog mesa, mlečnih proizvoda, mahunarki i koštunjavog voća“, objašnjava naša sagovornica.

Ona navodi da prosti ugljeni hidrati dovode do poremećaja glikoregulacije, povećanja triglicerida u serumu i porasta telesne mase, što dovodi do poremećaja u hormonskom statusu i infertiliteta.

"Veće glikemijsko opterećenje u ishrani povezano je sa povišenim nivoima glukoze natašte, hiperinsulinemijom i insulinskom rezistencijom, koji su odgovorni za povećanje slobodnih radikala u krvi i androgena što na kraju dovodi do endokrinih poremećaja i defekta zrelosti jajnih ćelija i spermatozoida", objašnjava doktorka.


„Zato u ishrani je neophodno da budu zastupljeni složeni koji u sebi sadrže i dijetna vlakna. Dijetna vlakna su veoma važna jer za sebe vezuju šećere i masti, pa smanjuju porast glikemije posle obroka, sprečava opstipaciju i održavaju crevni mikrobion. Nutritivni izvori su integralne žitarice, voće i povrće“, ističe doktorka.

Dr Stanković dodaje da pretpostavlja se da unos masnih kiselina i holesterola u ishrani utiče na plodnost i ishod trudnoće, verovatno kroz povećanu proizvodnju prostaglandina (upalnih medijatora) i steroida. Zato se, kaže, insistira da ishrana bude tzv. protiv upalna ishrana, tačnije da sadrži nutrijente koji sprečavaju ili smanjuju zapaljenske procese u organizmu. Nezasićene masne kiseline su značajne u antiinflamatornoj ishrani. Posebnu ulogu imaju omega 3 masne kiseline koje su prisutne u morskim ribama (skuša, inćun, sardela), avokadu, lanenom ulju.

Šta utiče na reproduktivni kapacitet

„Oksidativni stres (OS) i rezultujuća varijacija metilacije DNK mogu da utiču na reproduktivni kapacitet. OS se razvija iz neravnoteže između antioksidativne zaštite i oslobađanja slobodnih radikala (ROS). Stoga, pošto je ishrana izvor egzogenih oligoelemenata i vitamina, trenutna klinička praksa predlaže da se ishrana integriše sa nekim nutritivnim suplementima koji su u stanju da preokrenu ovu neravnotežu, izazivajući kontrolu OS i poboljšavajući plodnost“, objašnjava doktorka.

Dr Stanković kaže da među nekoliko postojećih antioksidanata, glutation je prirodno jedinjenje sa snažnom detoksikacionom aktivnošću, koje održava redoks stanje  ćelije ograničavajući proizvodnju slobodnih radikala. Ostali antioksidansi uključuju lipoinsku kiselinu, vitamin E, vitamin C i koenzim K10 (CoK10), čiji nedostatak ili izmenjene koncentracije, sami ili u kombinaciji, mogu definitivno narušiti funkciju celog sistema za detoksikaciju.

Mediteranska ishrana podrazumeva unos:

• povrća: paradajz, brokoli, spanać, luk, šargarepu, krastavac, tikvice, krompir

• voća: pomorandže, grejpfrut, lubenice, dinje, jagode, jabuke, mandarine

• koštunjavih plodova: bademe, lešnike, orahe, pistaće, seme bundeve, suncokreta

• mahunarki: pasulj, sočivo, leblebije

• žitarica sa celim zrnom (integralne žitarice) pirinač, kukuruzno brašno, ražano brašno, ovas

• ribe i morskih plodova: školjke, lignje, rakove, tunjevinu, morsku ribu

• mesa: kokošije, guščije, juneće, jagnjeće

• jaja

• mlečnih proizvoda: sir, jogurt

• začine: beli luk, nanu, ruzmrin, cimet, mirođiju, peršun

• zdrave masnoće: hladno ceđeno maslinovo ulje

• velike količine vode

"Ne bi trebalo zaboraviti ni fizičku aktivnost, jer ona sprečava poremećaj metabolizma glukoze koji je neprijatelj broj 1 u pravilnom funkcionisanju reproduktivnih organa i začeću“, navodi dr Veroslava Stanković.