Kako smanjiti stres

Višegodišnja istraživanja su pokazala da hronični stres može biti važan faktor u nastanku različitih fizičkih i psihičkih bolesti, kao što su kardiovaskularne bolesti, depresija i anksioznost. To utiče na naše raspoloženje, naše emocije, naše odnose sa drugima i kvalitet našeg sna.

Za uravnotežen i kvalitetan način života, moramo naučiti da regulišemo i kontrolišemo preterani stres. Postoji mnogo metoda za koje je dokazano da pomažu u smanjenju hroničnog stresa i smiruju fizičku napetost i mentalnu nervozu.

Šta je stres

Stres je prirodan odgovor organizma na nove, neočekivane i teške situacije koje nam predstavljaju određeni izazov. U telu se luči povećana količina hormona stresa, među kojima je, pored adrenalina, najvažniji kortizol. Na taj način povećava naš fokus i spremnost da se nosimo sa izazovnim situacijama.

U manjim količinama, stres je dobar za nas. Kada telo ujutru oslobodi veće količine kortizola, to nas čini budnima. Puls i krvni pritisak se blago povećavaju, a sa tim i količina naše energije. Tako nas telo priprema za početak novog dana.

Takođe nam pomaže da se nosimo sa izazovnim ili neočekivanim situacijama koje zahtevaju naš trenutni odgovor. Na primer, kada moramo da ustupimo put biciklisti koji juri na putu ili kada pokušamo da uhvatimo čašu koja je pala sa kuhinjske police.

Hronični stres

Problem nastaje kada stres postane deo našeg svakodnevnog života. Kada je telo iz dana u dan u stanju povećane budnosti, to se naziva hroničnim stresom. Ovo može imati dugoročne posledice po naše telo, kako fizički tako i psihički.

Hronični stres se obično javlja zbog uzroka kao što su:

- povećan obim posla i jurenje rokova

- problemi u partnerstvu i loši porodični odnosi

- finansijski i zdravstveni problemi

- povećan tempo savremenog načina života

Simptomi hroničnog stresa

Hronični stres utiče na čoveka u celini, i na sve utiče na drugačiji način. Međutim, uobičajeni simptomi uključuju:

- probleme sa nesanicom

- razdražljivost

- povećan broj otkucaja srca i povećan krvni pritisak

- depresiju i anksioznost

- strah i nervozu

- glavobolje i probleme sa koncentracijom

- nisko samopoštovanje

- dugotrajne probleme sa varenjem

Vrste stresa

Postoje različite vrste hroničnog stresa koji utiču na različite delove našeg tela. Njihovo prepoznavanje nam omogućava da se sa tim uspešnije nosimo i lakše kontrolišemo i na taj način vodimo računa o svom blagostanju.

Psihološki stres

Psihološki stres je povezan sa našim opštim mentalnim stavom i načinom razmišljanja. Može nastati zbog negativnih misaonih obrazaca, pritisaka koje sami sebi vršimo ili niskog samopoštovanja.

Fizički stres

Fizički stres se odražava na naše telo promenama na koži, hroničnim umorom, ubrzanim disanjem i zategnutošću mišića. To može biti posledica preteranog fizičkog rada, lošeg zdravlja, nedostatka sna ili preintenzivnih sportskih napora.

Emocionalni stres

Ova vrsta stresa je povezana sa našim emocijama. Obično je rezultat loših odnosa u porodici ili na poslu, raskida partnerskog odnosa ili gubitka voljene osobe.

Emocionalni stres može biti i rezultat osećaja usamljenosti. Obično se ogleda u negativnim emocionalnim stanjima poput ljutnje ili tuge, a u nekim slučajevima može dovesti i do psihičkih problema.

Načini kontrole i smanjenja stresa

Hronični stres je iscrpljujući za telo. U ekstremnim slučajevima može izazvati i razne bolesti. Zato je dobro znati efikasne i proverene načine za pomoć u suočavanju sa stresom, njegovim simptomima i posledicama.

Ovo poboljšava naše blagostanje, a samim tim i kvalitet našeg života.

Mirno duboko disanje

Povećan stres uzrokuje da naše disanje postane plitko i ubrzano. Ovo takođe povećava broj otkucaja srca i nivo krvnog pritiska. Mirno, duboko i koncentrisano disanje je jedna od najboljih tehnika za trenutno smanjenje stresa.

Pronađite miran kutak kod kuće ili u prirodi, sedite uspravno i počnite da dišete polako i duboko. Važno je da se koncentrišete na svaki dah posebno. Udahnite duboko kroz nos i izdahnite kroz usta ili nos. Izdisaj treba da bude dug i opuštajući.

Na taj način ćete mozgu i nervnom sistemu signalizirati da je okruženje mirno i bezbedno i da nema potrebe za stanjem pripravnosti.

Redovna fizička aktivnost

Redovno vežbanje sopstvenim tempom je veoma efikasno u borbi protiv stresa. Ako je bezbedno za nas, intenzivne vežbe mogu nam pomoći da se nosimo sa intenzivnim emocijama kao što su bes, nemir ili razdražljivost.

Lagane vežbe, poput nežne joge ili redovnog hodanja, jedan su od najboljih načina za prevazilaženje hroničnog stresa. Dokazano je da lagane vežbe nekoliko puta nedeljno smiruju naš um i oslobađaju hormone sreće i zadovoljstva.

Istovremeno, pozitivno utiče na dobro funkcionisanje našeg kardiovaskularnog sistema, koji je naš saveznik u kontroli stresa.

Provođenje vremena u prirodi

Ako je moguće i vreme dozvoljava, svaki dan provedite bar malo vremena u prirodi. Može biti u šumi, pored reke, u brdima ili u gradskom parku.

Zelena boja prirode, dnevna svetlost, zvuci vode i cvrkut ptica dokazano smanjuju nivo stresa i blagotvorno utiču na naše zdravlje. Za pozitivan efekat dovoljan je jedan sat opuštanja u prirodnom okruženju nekoliko puta nedeljno.

Meditacija

Za mnoge ljude, meditacija je prilično težak zadatak, posebno u današnjem svetu stalne žurbe i obilja informacija. Međutim, već gore opisano mirno duboko disanje je neka vrsta meditacije.

Opušteni fokus na sadašnji trenutak je veoma efikasan u kontroli stresa. U osnovi, meditacija može biti sve što radite sa koncentracijom i bez dodatnog razmišljanja.  Bilo da idete u šetnju, čistite kuću ili perete sudove.

Kvalitetan san

Dovoljna količina sna u mračnoj i pravilno rashlađenoj spavaćoj sobi je ključna za naše zdravlje. Takođe pomaže i u suočavanju sa stresom. Tokom sna, telo se regeneriše i čisti od fizičkih i psihičkih napora prethodnog dana.

Spavanje je osnova zdravog i kvalitetnog načina života i verovatno naše najmoćnije sredstvo za kontrolu stresa.

Dobri odnosi

Ako je moguće, pokušajte da održite dobre odnose sa onima koji su vam bliski, bilo da se radi o porodici, partneru ili prijateljima. Ljudi su društvena bića i našem mozgu i emocijama je potreban osećaj pripadnosti.

Ako smo sa ljudima u našim životima u prijatnim odnosima, u našem telu se oslobađa lučenje hormona oksitocina. Oksitocin ima veoma blagotvorno dejstvo na naš osećaj pripadnosti i povezanosti. Na ovaj način uspešno smanjujemo količinu stresa u našem telu.

Stres je oduvek bio veoma važna funkcija našeg tela, jer obezbeđuje odgovarajući odgovor na opasnost, izazove, neočekivane situacije ili čak borbu. To je deo naše svakodnevice i čak je dobrodošlo u malim količinama.

Hronični stres, koji je sve veći u savremenom načinu života sa gustim saobraćajem, prevelikom količinom informacija i zahtevnim radnim okruženjem, dugoročno može negativno uticati na naše blagostanje i narušiti kvalitet našeg života.

Zbog toga je važno znati da mirnim i uravnoteženim načinom života i gore opisanim tehnikama možemo uz malo truda da brinemo o zdravlju našeg duha i tela i uspešno se nosimo sa negativnim posledicama preteranog stresa.