Kanabis i zdravlje - kada postaje opasan?

Već samo nekoliko džointa nedeljno može da napravi razliku – barem kada se meri u miligramima tetrahidrokarabinola (THC), glavnog psihoaktivnog sastojka u kanabisu odnosno marihuani. Nova studija istraživačice Rejčel L. Torn i njenog tima prvi put daje konkretnu granicu za to koja nedeljna doza značajno povećava rizik od poremećaja u konzumaciji kanabisa, piše Dojče vele. Torn je psihološkinja i ekspertkinja za zavisnost na Univerzitetu Bat u Velikoj Britaniji. Njena studija objavljena je nedavno u stručnom časopisu Society for the Study of Addiction.

Koliko je THC-a nedeljno kritično?

Istraživači su koristili podatke iz studije CannTeen bazirane na podacima 85 mladih (16-17 godina) i 65 odraslih (26-29 godina) koji su u protekloj godini konzumirali kanabis. Jedna THC-jedinica definisana je kao pet miligrama – analogno standardnim alkoholnim jedinicama, što omogućava poređenje sa pivom, vinom i žestokim pićima.

Na osnovu ponovljenih ispitivanja obrazaca konzumacije i kliničke dijagnoze na kraju studije, istraživači su odredili granice koji razlikuju neproblematičnu upotrebu kanabisa od poremećaja u konzumaciji.

Poremećaj u konzumaciji kanabisa postoji kada osoba više ne može da kontroliše svoj unos i uprkos jasnim problemima u svakodnevnom životu nastavlja sa konzumacijom. Tipično za taj poremećaj jeste zanemarivanje obaveza u školi, na poslu ili u porodici, te pojava simptoma apstinencijske krize kao što su nemir ili problemi sa snom onda kada se pokuša da se prestane sa konzumacijom droge.

Kod mladih je ta granica iznosila oko šest THC-jedinica nedeljno – što je oko 30 miligrama THC-a, dok je kod odraslih bila nešto iznad 8 jedinica, odnosno oko 40 miligrama nedeljno. Za umereno do teške poremećaje vrednosti su više. Potpuno bez rizika je samo apstinencija, naglašava istraživački tim.

THC-jedinice iz istraživanja alkoholnih pića

Taj pristup jasno se nadovezuje na istraživanja u vezi sa konzumacijom alkohola – i tamo se količina konzumacije meri standardnim jedinicama, a postoje i granice za „rizičnu“ konzumaciju, npr. za povremeno opijanje.

„Određivanje granica je generalno veoma korisno za ukazivanje na zdravstvene rizike“, kaže Jakob Manti iz Centra za interdisciplinarna istraživanja o bolestima zavisnosti pri Univerzitetskoj bolnici Hamburg-Ependorf (UKE). Ipak, postoje i rizici. „Postoji opasnost da se konzumacija ispod granice tumači kao bezopasna ili čak zdrava“, dodaje Manti – koji nije učestvovao u studiji.

Za razliku od alkohola, kanabis sadrži mnogo aktivnih supstanci čije međusobno delovanje utiče na efekat i rizik. THC je glavni faktor rizika, ali i drugi kanabinoidi, kao i način konzumacije – džoint, vaporajzer ili jestivi proizvodi – značajno menjaju dozu i efekte.

Koliko su pouzdane THC-numeracije u studiji?

Snaga studije je u tome što su istraživači pratili iste osobe tokom čitave godine i ponovo ih ispitivali o konzumaciji kanabisa. Ipak, uzorak od ukupno 150 osoba je mali, a stvarni THC-sadržaj konzumiranih proizvoda je procenjen putem eksternih izvora, jer nisu vršene laboratorijske analize individualnih uzoraka.

Rezultati se zato pre mogu smatrati početnim smernicama, nego proverenim granicama. Ali ono što pokazuje, što i nije iznenađujuće, jeste da što je veći nedeljni unos THC-a, veći je i rizik od poremećaja u konzumaciji kanabisa.

Korišćenje za dijagnozu, terapiju i prevenciju

U dijagnozi i tretmanu nove granice u konzumiranju ne zamenjuju lekara ili terapeuta, ali mogu da pomognu u prvobitnoj proceni. Stručnjaci mogu direktno da pitaju korisnike koliko THC-jedinica nedeljno konzumiraju kako bi bolje procenili rizik i ranije uočili početni poremećaj.

Pritom se koriste smernice za tretman poremećaja u vezi sa upotrebom kanabisa, prema kojima su učestalost, količina i jačina konzumacije važni faktori rizika.

Standardizovani sistem mernih jedinica mogao bi te podatke da učini bolje uporedivim – ali sam po sebi neće promeniti konzumaciju, jer uz znanje veliki uticaj imaju i dostupnost, reklame, kao i zaštitne mere poput zakona o zaštiti mladih i ograničenja reklama.

Šta THC-jedinice mogu – a šta ne mogu

Glavni problem ostaje praktična primenljivost: mnogi korisnici ne znaju sadržaj THC-a u svojim proizvodima, posebno ako je reč o kućnoj proizvodnji ili ilegalnim izvorima.

„S trenutnom regulacijom neće doći do masovne komunikacije u pogledu THC-jedinica, jer korisnici često nemaju pouzdan način da saznaju količinu THC-a u dostupnim proizvodima“, kaže Jakob Manti.

Britanski neuropsihofarmakolog Dejvid Nat ipak vidi važan korak u novoj analizi – podaci nude „procenu granice nedeljne konzumacije kako bi se minimizirao rizik od zavisnosti“, naglašava on i poziva na regulaciju tržišta kanabisa s jasno označenim THC-jedinicama – slično kao kod alkohola. Samo tada bi korisnici mogli zaista da kontrolišu rizik.

Predložene THC-jedinice mogu da preciziraju dosadašnje nejasne diskusije o „prevelikoj“ ili „rizičnoj“ konzumaciji kanabisa. Ali ko želi da zaštiti svoje zdravlje, treba više od nedeljne granice – potrebne su iskrene informacije o jačini proizvoda, efikasna prevencija i, po potrebi, spremnost na ograničavanje ili potpuni prestanak konzumacije.