Kardiolog Marko Banović izjavio je u Novom danu da je danski fudbaler Kristijan Eriksen imao sreće da je doživeo kolaps na fudbalskoj utakmici, jer su pored terena bile dežurne lekarske ekipe koje su ga reanimirale i vratile u život. Ističe da je bio iznenađen dešavanjem na terenu, kao i da bi neka od virusnih infekcija mogla da bude uzrok toga što mu se desilo.
„Nažalost, događaj da profesionalni sportisti umru na terenu se dešavaju. Ta usčestalost nije velika, ali svaki događaj koji se desi je tragičan, jer se radi o mladim ljudima koji po definiciji treba da budu najzdraviji. Što se tiče Eriksena, ja ne znam detalje, ali moram da priznam da sam jako iznenađen. Radi se o sportisti koji igra na vrhunskom nivou i u vrhunskim klubovima. Pretpostavka je da takav sportista prođe sve preglede. I tu postoje jasni protokoli kojih se svaki klub pridržava“, rekao je Banović.
Povezane vesti
Prtema njegovim rečima, najčešći uzrok kod smrti od srčanih oboljenja su urođene bolesti, gde postoje mane, odnosno genske mutacije.
„Te genske mutacije se mogu odnositi na sam srčani mišić, ili su u pitanju poremećaju srčanog ritma. Ali, postoje protokoli kako se sportista pregleda, i ako se ustanovi nešto što je sumnjivo, onda se rade detaljnije pretrage. Bavljenje sportom se u tim slučajevima prekida i zabranjuje dok se ne otklone sve dileme. Ukoliko se potvrdi bolest, onda je zabranjeno bavljenje sportom… Što se tiče Eriksona, ne mogu da verujem da je to srčana mana, a da to već nije neko utvrdio, tako da teoretski, potpuno hipotetički, meni je jedino logično objašnjenje da je prošla virusna infekcija, koja je bila neotkrivena, pa čak i korona, i da je ona ‘zakačila’ srce“, naglasio je on.
Dodaje mogućnost da Eriksen nije prepoznao tu infekciju, da se nije žalio na simptome, da se nikome nije obratio, i da je kao posledica toga došlo padanje u nesvest.
„U nekim slučajevima može da se desi i nagla srčana smrt. On je imao sreće, tu su bile dežurne lekarske ekipe da ga reanimiraju i da ga povrate. Ali da se dogodilo na ulici… Tu je svaki sekund važan, a na njoj nemate lekarsku ekipu spremnu da vas vrati u život“, objasnio je on.
Broj umrlih od kardiovaskularnih oboljenja tokom pandemije značajno porastao
Banović je govoreći o uticaju koronavirusa na srčana oboljenja rekao da postoje preliminarni podaci koji kazuju da je broj dijagnostifikovanih pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima tokom pandemije opao, ali da je broj umrlih od tih istih oboljenja porastao.
„To govori da su se pacijenti manje javljali bolnicama i da su umirali kod kuće. Jedno od objašnjenja je da su pacijenti imali otežani pristup zdravstvenom sistemu jer su se bolnice orijentisale na lečenje obolelih od korone, s druge strane tu je i strah od odlaska u bolnicu kako se ne bi zarazili virusom. Broj umrlih je porastao značajno. U Americi, u regionu Njujorka, smrtnost od kardiovaskularnih oboljenja je porasla za 130 odsto. Takođe, mora da se ima u vidu da je kod pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih bolesti koji imaju koronu smrtnost pet puta veća . Ti su pacijenti bili pod većim rizikom, a imali su i teži pristup do zdravstvene nege“, istakao je Banović.
Ocenio je da je Srbija u poređenju sa ostalim zemljama u nekim segmentima bolja, a da u nekim „kaskamo“ za ostalima.
„Jedna od oblasti u kojima najviše kaskamo je lečenje srčanih zalistaka. Mi znamo kako se to leči u razvijenim zemljama, ali, nemamo uslova za to. Neke vrste procedura polako počinju da se uvode ovde, ali govorimo o procedurama koje su aktivne 10 do 15 godina. Krećemo polako, ali nije lako, jer to dosta košta“, napominje Banović.
On je naveo da je tokom vikenda održan Međunarodni kongres u Beogradu o bolesti srčanih zalistaka i popuštanja srca, na kome su se okupili eminentni kardiolozi i kardiohirurzi iz više zemalja. Tema kongresa su bile bolesti srčanih zalistaka i popuštanje srca.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare