Nakon pandemije povećao se broj pacijenata sa srčanim smetnjama. Kada se treba javiti lekaru?
Ono što lekari preporučuju je da čak i mladi i zdravi ljudi treba da odu na specijalistički pregled jednom godišnje, a pregled srca je nešto što nikako ne bi trebalo preskakati, obzirom na činjenicu da je kovid-19 ostavio posledice, ne samo na pluća, veći i na kardiovaskularni sistem, ali i ostale sisteme organa u organizmu.
Povezane vesti
Kako navodi kardiolog dr Rodoljub Ristić za N1, kada je u pitanju aritmija, najčešće se događa da se „osoba javi malo kasnije nego što bi trebalo“.
„Ljudi veoma često nešto osete, ali tome ne pridaju važnost, jer subjektivno ne daje neke velike problem, sve do trenutka dok ta aritmije ne dobije jednu formu koja postaje problem. Tada, uplašeni dolaze kod lekara“, kaže dr Ristić.
On dodaje da tada već može biti da je toliko uznapredovalo da je to onda teže rešavati, nego da je došao kada je prvi put osetio da se nešto dešava.
„Aritmija se vrlo često i ne oseća. Postoje ljudi koje mi kada pregledamo, i kada vidimo da se pojavljuje aritmija na monitoru, pitamo da li osećaju taj preskok, a oni odgovaraju da ne osećaju“, objašnjava doktor.
Drugim rečima, aritmija kada se pojavi oseti se nepravilan rad srca, treperenje u grudima, zastoj, osećaj „knedle u grlu“.
Kako dalje objašnjava dr Ristić, srčana arimija je opšti pojam za poremećaj srčanog ritma, ali po svojoj težini ona ima gradaciju od blažeg do težeg oblika. Pa tako imamo predkomorske aritmije kod kojih se pojavi preskok, pa srce radi, pa se opet pojavi preskok i to se ne mora ni osetiti. Zatim postoji komorska aritmija, ako je peskok iz srčane komore, to već može da se oseti.
„Zbog toga je bitno da kada se to oseti da se osoba obrati svom lekaru, koji će proceniti o čemu se radi i ukoliko je potrebno uputiće osobu na pregled kod kardiologa“, ističe doktor.
Posledice kovida
Kovid su u prvo vreme vezivali za plućna oboljenja, međutim on je dovodio i do problema vezanih za srce, odnosno do upale srčanog mišića, miokarditisa koji je bio praćen poremećajima srčanog ritma i tegobama.
Veoma je bitno da kada se oseti tegoba u grudima, pogotovo kod mlađih ljudi, onih od 30 i 40 godina da se jave lekaru.
„Angiozni bol je recimo nešto što se prepoznaje, javlja se stezanje u grudima, bol, pritisak na grudni koš, koji se širi prema jednom ramenu, češče prema desnom, zatim se širi iza lopatica i spušta se niz ruku, trnu prsti i to prođe. Ako se nije ponovilo u toku dana ili sutradan čovek na to zaboravi. Ali to je bila opomena„, kaže dr Ristić.
On ističe da je ovakav, angiozni bol, nešto što zahteva obaveznu posetu lekaru, kardiologu, i da se tu razluči da li se radi o angini pektoris ili ne, da li se radi o koronarnoj bolesti ili ne, da li postoji suženje na nekom od koronarnih krvnih sudova koje se može odmah rešiti invanzivnom dijagnostikom koronarografijom, ugradnjom stenta i čovek je spašen.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare