Danas se obeležava Međunarodni dan srca, a kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno.
Takvo stanje stvari ne razlikuje se ni u Srbiji gde je, prema poslednjim podacima, za godinu dana, više od 56 hiljada ljudi preminulo od posledica srčanih oboljenja.
Najvažniji način kako bi ovakave brojke bile smanjene jeste da pojednično delujemo na individualne faktore rizika od oboljevanja, smatra kardiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Marko Banović.
Faktori rizika su mnogi, a najčešći su:
„Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti generalno pa i za najčešču kardiovaskularnu bolest – srčani i moždani udar su povišena masnoća, sećer, gojaznost, aerozagađenje, stres. Cilj Međunarodnog dana srca jeste da se ljudima skrene pažnja da su to smrtonosne bolesti ali da se u 80 odsto slučajeva one mogu preduprediti“, navodi kadiolog Banović.
Adekvatnom kontrolom ovih rizika, moguće je preduprediti rizik oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, a naročito od srčanog i moždanog udara, objašnjava doktor.
Najčešći „okidači“ oboljevanje su:
„Tri najčešća faktora rizika u svetu su povišena masnoća, povišen krvni pritisak i fizička neaktivnost, a ja bih kod nas dodao i pušenje koje je na visokom nivou“, objašnjava kardiolog.
Delovanjem na ove faktore rizika, a naročito na fizičku aktivnost i nivo masnoće u krvi možemo da smanjimo rizik od srčanog i moždanog udara.
Kardiolog je odgovarao i na pitanja građana, među kojima se našlo pitanje: šta znači bol u grudima koji nije mnogo jak i da li je uzrok psihološke prirode?
„Bol u grudima može da se javi iz više razloga. Može biti i iz psiholoških ali da bismo to ustanovili moramo isključiti ono što su takozvana organska oboljenja. U najčešćem broju slučajeva uzrok bola u grudima je srce“, objašnjava kardiolog.
To se može proveriti testovima opterećenja srca i na osnovu parametara može da se uoči da li postoje promene na krvnim sudovima srca i za takve preglede neophodno je javiti se lekaru, savetuje lekar.
Jedna građanka je pitala zašto u domovima zdravlja ne postoje kardiolozi, već pacijente pregledaju internisti.
„To je pitanje organizacije zdravstvene službe. Ali je najvažnije za prvi kontakt sa pacijentom i za procenu rizika šta bi moglo da bude u pitanju kada pacijent ima tegobe u grudima. Internisti su adekvatno obučeni da mogu to da prepoznaju i pošalju pacijenta na dalju dijagnostiku. Na tom nivou za pacijenta ne bi trebalo da bude razlike da li ih pregleda kardiolog ili internista. Kardiolozi su pre svega internisti“, objašnjava sagovornik.
Jedna građanka je imala šaljivo pitanje: „Mi smo u haosu. Kako sačuvati srce?“.
„Mi smo u haosu, to je definitno. Kada bi mogli da promenimo haos i da se izmestimo iz tačke A u tačku B to bi bilo idelano. Ja bih pitanje preformulisao – kako da smanjimo stres, pošto smo stresu svi izloženi. Treba da nađemo način kako se taj stres najbolje podnosi ili njegov negativni efekat umanjuje. To je fizička aktivnost kao neki vetil, kako bi izbacili negativnu energiju. Zatim, vežbe disanja, meditacija“, preporučuje kardiolog.
Fizičkom aktivnošću menjamo odnos hormona u krvi i smanjujemo nivo simpatičkih hormona kao što je recimo adrenalin, a povećavamo nivo hormona koji nas uspavljuju, ističe lekar.
„To je dobra prevencija da se zaštitimo. To ne može da nas izleči ali pomaže da se negativni efekti stresa manje osete“, ističe on.
Savetuje se da ukoliko možemo peške da idemo, ne koristimo lift. Da se brže krećemo prilikom hodanja, kao i da za kratke relacije ne koristimo prevozna sredstva.
Muškarci nakon 35 godine treba da idu na prvu laboratorijsku kontrolu, a žene od 45 godine pa na dalje ukoliko nemaju genetske predispozicije za oboljenje krvnih sudova srca ili mozga.
Ako su tada laboratorijske analize dobre, onda je potrebno da se kontrolišemo na godinu ili dve dana.
Komentari ()
Vidi sve komentare