Kardiolog Ristić o infarktu, tegobama, sprečavanju i prepoznavanju bolesti

Zdravlje 10. nov 202211:36 4 komentara
Shutterstock / Lightspring

Srčani udar je bolest koja se oduvek povezivala sa ljudima starijim od 55 godina. U poslednje vreme nije pošteđena ni mlađa populacija. Sve češće čujemo kako je mlada, fizički aktivna osoba u srednjim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama iznenada umrla od srčanog udara. Zašto je to tako? Zbog čega su žrtve uglvnom muškarci? Kardiolog Rodoljub Ristić gostovao je na TV N1 i dao odgovore na neka od najvažnijih pitanja o bolestima srca.

„Večito je pitanje da li se mogu prepoznati znaci ili nešto što upućuje na to da se radi o srcu, i da preti rizik da se nešto dogodi. Da, uglavnom postoje znaci. Oni se odnose na karakteristične tegobe, simptome, koje svaki čovek koji ih oseti, mora da bude upozoren, da nešto treba da preduzme“, kaže Ristić.

Povezane vesti

Pojašnjava da su znaci koji upozoravaju da se radi o srcu bol, odnosno teskoba, pritisak, stezanje u sredogruđu.

„Kada pacijent pokazuje prstom da ga boli jedno mesto, to lekara smiruje, jer to nije to. Ali, ako on pokaže šakom i kaže: ‘Na sredini grudi imam bol i stezanje, kao da mi je neko seo’, to je znak koji mi prepoznajemo kao stenokardija. To je bol ispod grudne kosti i nešto što upućuje na srce“, kaže on.

Ukoliko se bol širi prema levom ramenu, spušta niz ruku, prostire se prema vratu, bradi, to je tipičan anginozni bol koji upućuje da nešto nije u redu sa srcem.

Međuti, sagovornik N1 ukazuje da se infarkt događa i da prethodno nije bilo nikakve opomene i nikakvih zdravstvenih problema.

Pojašnjava da angina pektoris i infarkt predstavljaju završnicu koronarne bolesti, i da postoje rizikofaktori koji utiču na to.  Kao jedan od glavnih uzročnika iznenadnih infarkta navodi dijabetes, jer povišena šećer utiče na receptore za bol u ljudskom organizmu i dovodi da nema opomene pre nego što padne.

„Kako godine idu, kako čovek stari, ulazi u šezdesete, sedamdesete, bol koji se je pojavio u početku nije tako jak i snažan, ali vremenom postaje sve duži, i upućuje da se radi nešto ozbiljno. Da li je on u toj fazi, mi kao lekari koji dijagnostikujemo o čemu se radi, zovemo stabilni oblik angine pektoris. Kako vreme prolazi, taj bol počinje sve češće da se javlja“, upozorava Ristić.

N1

Preporučuje da ako neko u svojoj bliskoj porodici ima nekog ko je preminuo u pedesetoj ili šezdesetoj, ima apsolutno genetsko opterećenje koje može da dovede iznenada i bez najave – do infarkta.

Objašnjava da može da se predupredi značaj genetskog faktora ukoliko ostale faktore pokušamo da izostavimo.

„Uzmimo da imamo tri mladića od 20 godina. Dvojica puše, treći ne. Sva trojica imaju genetsko opterećenje, odnosno da je u porodici umro neko u pedesetoj i šezdesetoj godini. Ako ovaj koji puši dve pakle, nastavi da to radi i sledećih deset godina, onda će njemu proces arteroskleroze u koronarnim krvnim sudovima da ide mnogo gore nego kod onog koji puši manje, a pogotovo kod onog koji ne puši“, kaže on.

Upozorava da „mladi ljudi itekako mogu da iznenada dožive infarkt, a da toga nisu svesni, ako nisu preduzeli odgovarajuće mere, ako imaju izražen genetski faktor u vezi sa porodičnim prilikama“.

Otkriva da ima mnogo više mladih ljudi koji dolaze na pregled srca, nego što je biilo ranije, i koji sa po 25 ili 30 godina imaju poremećaj srčanog ritma, ili imaju druge tekobe, pa zaključuje da korona može da utiče i na srce.

„Moj utisak je da je korona napadala i srčani mišić i dovodila do promena koje su se za mnoge ljude završile fatalno. Zato bi svi ljudi koji su imali koronu trebalo da urade detaljni kardiološki pregled“, zaključuje Ristić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare