Ključan mineral za mozak - kako da znate da vam nedostaje

Iznenađujuće veliku ulogu u funkcionisanju nervnog sistema i opštem zdravlju mozga ima vitamin B12, prenosi Živim.hr.

On podržava pamćenje, koncentraciju, mentalno zdravlje i održavanje zdravih moždanih ćelija, pa se pad njegovog nivoa često prvo primećuje upravo na mozgu. Nedostatku mogu doprineti različiti faktori, uključujući ishranu, lekove, probleme sa apsorpcijom i stariju životnu dob. Srećom, stanje je u većini slučajeva popravljivo.

„Nedostatak vitamina B12 jedan je od retkih reverzibilnih uzroka kognitivnog pada. Rano otkrivanje može sprečiti dugotrajno oštećenje mozga i vratiti mentalnu jasnoću“, rekao je dr Majid Fotuhi, neurolog i predavač na Univerzitetu Džons Hopkins.

Uloga u telu

Vitamin B12 izuzetno je važan za mozak, ali i za brojne procese u organizmu. Pomaže u izgradnji i održavanju mijelina, zaštitnog omotača nervnih vlakana koji omogućava brzu i efikasnu komunikaciju između moždanih ćelija. Takođe podržava sintezu DNK i pomaže u očuvanju zdravlja moždanog tkiva.

Neophodan je i za proizvodnju neurotransmitera poput dopamina i serotonina, koji regulišu raspoloženje, fokus i motivaciju. Učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, a važan je i za razgradnju homocisteina, aminokiseline koja se može nagomilati kada je nivo vitamina B12 nizak.

Povišeni nivoi homocisteina povezani su sa većim oksidativnim stresom i slabijom funkcijom krvnih sudova, što može pogoršati kognitivni pad.

„Sve ove funkcije čine vitamin B12 važnim za bistar um, pamćenje i mentalnu energiju. Kada je njegov nivo nizak, nervni signali mogu usporiti ili zakazati, čineći moždane ćelije osetljivijima na oštećenja. Vremenom nedostatak može dovesti do zbunjenosti, problema s ravnotežom, sporijeg razmišljanja i poteškoća s fokusom. Neka istraživanja povezuju povišene nivoe homocisteina s kognitivnim padom i neurodegenerativnim bolestima poput Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije“, kaže dr Fotuhi.

Simptomi nedostatka vitamina B12

Znaci niskog nivoa vitamina B12 mogu zahvatiti celo telo. Među najčešćim simptomima su umor i slabost zbog anemije, utrnulost ili trnci u rukama i nogama, lupanje srca, problemi s pamćenjem i koncentracijom, poteškoće s ravnotežom i promene raspoloženja poput razdražljivosti, depresije i apatije.

Anemija je česta kod manjka vitamina B12, ali se neurološki simptomi mogu javiti i bez nje kada su nivoi vitamina niski.

Simptomi se često razvijaju postepeno i u početku mogu biti neprimetni, ali se vremenom pogoršavaju. Moguće je i da se ne pojave dok nivo vitamina u telu ne postane značajno nizak.

Nedavna istraživanja pokazuju da se kognitivni i neurološki problemi kod starijih osoba mogu javiti čak i kada je nivo vitamina B12 u okviru normalnog raspona, ali pri njegovoj donjoj granici.

„Ako imate neki od navedenih simptoma, razgovor s lekarom i provera nivoa vitamina B12 može biti važan korak u zaštiti zdravlja mozga. Nedostatak vitamina B12 je čest, ali nedovoljno prepoznat, i relativno ga je lako dijagnostikovati i lečiti“, ističe dr Džoel Salinas, vanredni profesor neurologije na Medicinskom fakultetu Grosman Univerziteta u Njujorku.

Kako dodaje da, imajući u vidu da njegovi neurološki i kognitivni efekti mogu ličiti na ozbiljnije poremećaje mozga, rutinski se proverava u proceni kognitivnog pada.

Rizični faktori

Vitamin B12 ključan je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ali ga ljudsko telo ne proizvodi. Zbog toga ga moramo unositi hranom, a organizam mora biti u stanju da ga pravilno apsorbuje. U tom procesu važnu ulogu ima protein nazvan intrinzični faktor, koji luče ćelije želuca.

Ako ne unosite dovoljno hrane bogate vitaminom B12, ne uzimate suplemente ili imate probleme sa apsorpcijom, postoji rizik od nedostatka.

Povećanom riziku izloženi su vegetarijanci i vegani, jer se vitamin B12 uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla. Veći rizik imaju i osobe s gastrointestinalnim bolestima koje utiču na apsorpciju, poput Kronove bolesti, celijakije ili perniciozne anemije, kao i osobe koje su imale operacije želuca ili barijatrijske zahvate, ili koje prekomerno konzumiraju alkohol.

Starije osobe su takođe u većem riziku jer se apsorpcija vitamina B12 često smanjuje s godinama. Osobe koje duže vreme uzimaju metformin ili lekove za smanjenje želudačne kiseline, poput inhibitora protonske pumpe, takođe mogu razviti nedostatak i trebalo bi da prate nivo ovog vitamina, kaže Salinas.

Šta možete učiniti

Ishrana bogata vitaminom B12 može pomoći u održavanju zdravog nivoa ovog nutrijenta. Dobri izvori su riba, meso, jaja, mlečni proizvodi, prehrambeni kvasac i obogaćene žitarice. Ako je do nedostatka već došlo, može biti potrebno nadoknaditi ga suplementima ili injekcijama.

„Testiranje nivoa u krvi najpouzdaniji je način da se utvrdi da li je unos hranom dovoljan. Ako nije, oralni suplementi biće efikasni za većinu pacijenata, dok se injekcije koriste u težim slučajevima“, navodi Salinas.

Krvni test važan je način otkrivanja nedostatka vitamina B12 pre nego što stanje napreduje do tačke kada oštećenje više nije moguće u potpunosti popraviti. Zbog toga se preporučuje provera nivoa ovog vitamina kod svakog slabljenja pamćenja bez jasnog uzroka.

Kada lečenje počne na vreme, problemi s pamćenjem, promenama raspoloženja i fokusom mogu se potpuno povući, dok bez terapije može doći do trajnog gubitka pamćenja.