Koji su simptomi moždanog krvarenja - zašto je ono fatalno?

HeMED objašnjava da je intracerebralno (moždano) krvarenje zapravo lokalno krvarenje iz krvnih sudova moždanog parenhima.

Parenhim je funkcionalno tkivo, koje se sastoji od dve vrste moždanih ćelija, neurona i glijalnih ćelija. Oštećenje ili trauma moždanog parenhima često dovodi do gubitka kognitivnih sposobnosti ili čak smrti.
Uzrok cerebralnog krvarenja je najčešće arterijska hipertenzija.

Tipični simptomi su iznenadni neurološki deficit, obično praćen glavoboljom, mučninom i oštećenjem svesti.

Dijagnoza se postavlja pomoću MRI ili CT. Lečenje uključuje kontrolu krvnog pritiska, kontrolu drugih vitalnih parametara, a ponekad i operaciju.

Intracerebralno krvarenje je obično rezultat pucanja malog krvnog suda izmenjenog aterosklerozom, obično zbog hronične arterijske hipertenzije.

Hipertenzivno intracerebralno krvarenje je najčešće veliko, izolovano i fatalno.

Drugi promenljivi faktori rizika koji utiču na aterosklerotsko-hipertenzivno intracerebralno krvarenje uključuju pušenje cigareta, gojaznost i visoko rizične dijete (na prime - visok sadržaj zasićenih masti, trans masti i kalorija).

Upotreba simpatomimetika, posebno kokaina, može izazvati hipertenzivne krize i naknadno cerebralno krvarenje.

Ređe, intracerebralno krvarenje je rezultat kongenitalnih aneurizme, arteriovenskih malformacija, drugih vaskularnih malformacija, traume, mikotičnih aneurizmi, infarkta mozga (hemoragični infarkt), primarnog ili metastatskog tumora mozga, prekomerne antikoagulacije (jatrogene koagulacije krvi), koagulokratije krvi disekcija, mojamoja bolest ili poremećaji krvarenja ili vaskulitis.

Simptomi i znaci intracerebralnog krvarenja

Tipični simptomi su iznenadna glavobolja, često tokom neke aktivnosti. Međutim, kod starijih osoba glavobolja može biti blaga ili odsutna.

Gubitak svesti je čest i u roku od nekoliko minuta. Uobičajeni neželjeni efekti su mučnina, povraćanje, konfuzija i fokalni ili generalizovani epileptični napadi.

Neurološki deficit se javlja iznenada i brzo napreduje. Velika krvarenja u hemisferama mozga izazivaju hemiparezu, ona koja se nalaze u zadnjoj lobanjskoj jami uzrokuju deficit moždanog stabla ili malog mozga (na primer - devijacija konjugovanih bulbara, oftalmoplegija, punktiformne zenice, koma, respiratorni poremećaji).

Veliko krvarenje je fatalno kod oko 50 odsto pacijenata u roku od nekoliko dana. Kod onih koji prežive cerebralnu hemoragiju dolazi do poboljšanja stanja svesti i postepenog smanjenja neurološkog deficita do određenog stepena, koji nastaje resorbovanjem krvi iz moždanog parenhima.

Neki od pacijenata imaju iznenađujuće male neurološke deficite u poređenju sa veličinom hematoma jer cerebralno krvarenje manje oštećuje parenhim mozga nego ishemija (infarkt), navodi se u publikaciji, prenosi Slobodna Dalmacija.