Koliko je zdrav sendvič koji jedete svaki dan?

Brojna istraživanja godinama upozoravaju da preterana konzumacija ultraprerađene hrane povećava rizik od visokog krvnog pritiska, srčanog i moždanog udara, pa čak i prevremene smrti. Ipak, mnogi koji svakodnevno posežu za gotovim sendvičima ili brzom hranom često nisu svesni da njihov uobičajeni ručak možda nije najzdraviji izbor, Index.hr.

Zašto je ultraprerađena hrana problematična?

Viktorija Tejlor, viša dijetetičarka iz Britanske fondacije za srce (BHF), istakla je podatak koji zabrinjava nutricioniste širom sveta:

„Više od polovine energije koju prosečna osoba unese tokom dana dolazi iz ultraprerađene hrane“.

Dodaje da to možda i ne čudi, jer su takve namirnice dostupne, praktične, ukusne i snažno marketinški promovirane. Međutim, brojne studije pokazale su da njihova redovna konzumacija može imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Ultraprerađena hrana obično sadrži brojne aditive – konzervanse, emulgatore, zaslađivače, veštačke boje i arome koji joj produžavaju rok trajanja, ali je istovremeno čine nutritivno siromašnom i potencijalno štetnom.

Najproblematičniji nadevi u sendvičima

Najčešći nadevi, poput šunke, salama, kobasica ili topljenog sira, spadaju u kategoriju ultraprerađenih proizvoda.

Odlikuju se visokim udelom zasićenih masti, soli i često skrivenih šećera. Ali nezdravi elementi ne nalaze se samo u nadjevu – i unapred upakovan hleb, kao i neke biljne zamene za meso i sir, takođe se svrstavaju u ultraprerađene namirnice.

Kako napraviti zdraviji izbor?

Iako su mnogi popularni sastojci sve osim zdravih, u BHF-u naglašavaju da rešenje nije strogo izbacivanje takve hrane, već pametniji izbor i umerenost.

„Umesto potpunog odricanja, važno je razmišljati o ravnoteži. U ishranu uključite minimalno prerađene namirnice, jedite voće i povrće uz obroke, birajte vodu umesto slatkih napitaka i pokušajte makar nekoliko puta nedeljno da kuvate kod kuće“, savetuju iz organizacije.

Istakli su i da nisu sve ultraprerađene namirnice jednako loše:

„Ako posežete za takvom hranom, birajte opcije s većom nutritivnom vrednošću, na primer integralni hleb, žitarice ili pečeni pasulj, umesto čipsa, slatkiša ili gotovih pica“.

Čitanje deklaracija kao ključ zdravije ishrane

Nutricionisti preporučuju stvaranje navike čitanja deklaracija jer se tako najlakše može prepoznati i smanjiti unos hrane bogate šećerom, solju i zasićenim mastima. Naizgled mali izbori, poput zdravijeg nadjeva u sendviču, dugoročno mogu značajno doprineti boljem zdravlju.