Postoje li i koje su kontraindikacije za pregled magnetnom rezonancom

Magnetna rezonanca (MR) je radiološka, neinvazivna dijagnostička metoda koja koristi jaka magnetna polja i radio talase da bi smo dobili detaljan prikaz svih organa ljudskog tela. Kako kaže dr Banko sa aspekta fizike MR koristi određena svojstva vodonikovih atoma u našem telu koji se kreću, spinuju, a to znači da se oni ponašaju kao mali magneti.

"Magnetna rezonanca sve vreme emituje radio talase koji ustvari dovode vodonikove atome u to poravnjanje, a kada se se njihovo emitovanje zasutavi vodonikovi atomi se vraćaju u prvobitno stanje osloboađajući značajnu energiju koja se zove radio frekventi signal (RFS) koju softver dalje generiše u sliku našeg tela koju vidimo jasno na monitoru ispred nas“, kaže dr Banko.
Prema njegovim rečima danas su indikacije za MR pregled brojne. Zbog svoje visoke mekotkivne rezolucije, odnosno mogućnosti da snimi detaljno slojeve tkiva, njen značaj je odavno poznat.

Značaj magnetne rezonance

"Na prvom mestu kada govorimo o značaju MR, govorimo o snimanju glave i mozga gde je ona nezamenjiva pa čak i inicijalna metoda, zatim tu su oboljenja i povrede koštano zglobnog sistema, abdomena i male  karlice, srca, dojke. Može se reći da MR već neko vreme uzima primarnu ulogu u dijagnostici mnogih oboljenja, kako tumorskih, stanja nakon povreda ali i sistemskih bolesti. Dugo vremena se pored odraslih ljudi na MR snimaju mala deca i bebe ali oni se često moraju uvoditi u analgosedaciju da bi mogli da budu potpuno mirni tokom pregleda jer on može trajati od 15 minuta pa sve do sat vremena. Trudnice i hronični bolesnici se takođe mogu snimati. Danas se trudnice mogu snimati od prvog meseca trudnoće ali im se bez preke potrebe ne daje kontrastno sredstvo. Za razliku od skenera (CT) na MR pregledu danas su potrebe za intravenskim kontrastom svedene na minimum“, kaže doktor.

Prema njegovim rečima za razliku od skenera (CT) osim neke sličnosti u izgledu ovih mašina njihov pricnip rada je potpuno drugačiji. Prvo, CT koristi štetno jonizujuće zračenje za razliku od magnetne rezonance. Međutim to ne znači da CT ima neke svoje prednosti. Naime zbog svoje velike prostorne rezolucije može za kratko vreme da prikaže veći deo tela što olakšava dijagnostiku.

"Nezamenjiv je za dijagnostiku promena i bolesti pluća jer nam daje tanke preseke (ispod 1 mm) tako da se i minimalne promene mogu uočiti dok je na MR ovaj presek 4-5 mm što na prvi pogled nije značajno ali u dijagnostici pravi veliku razliku. Drugo za prkaz krvnih sudova u našem telu CT ima prednost u odnosu na MR jer su preseci tanji, krvni sudovi se jasnije vide tako da i najmanje aneurizme, suženja i druge promene ako se pažljivo gledaju ne mogu promaći. Treća prednost CT-a je u jasnijem prikazu povreda kostiju ali i drugih trauma organa gde je on metoda koja je brzo izvodljiva i dostupnija od MR (snimanje traje svega par minuta)", objašnjava doktor.

Šta dijagnostikuje MR

„Magnetna rezonanca kao metoda služi za dijagnostiku mnogih oboljenja. Pre svega tumorske promene, degenerativne promene zglobova, sportske povrede, neurodegenerativne bolesti, bolesti srca. Kada se postavi sumnja na postajanje neke tumorske promene ovim pregledom najčešće otkrivamo lokalizaciju promene, njenu veličinu i izgled, sastav, poziciju u odnosu na okolna tkiva i organe a samim tim i možemo postaviti sumnju i na fazu bolesti. Ne treba smetnuti sa uma da je MR samo jedna u nizu dijagnostika koja se radi u konačnom definisanju neke bolesti“, objašnjava doktor.

Prema njegovim rečima magnetna rezonanca je potpuno bezbedna metoda, nema štetnog jonizujućeg zračenja i samim tim može se raditi bez vremenskog ograničenja, dakle mi u šali kažemo da možete da snimate svaki dan. Kontrastno sredstvo se na MR primenjuje u određenim stuacijama, ne uvek kao na skeneru gde je pregled bez kontrasta praktično besmislen. Kod postajanja tumorskih promena kontrast se skoro uvek daje da bi se procenio stepen tumorske vaskularizacije odnosno da li u samom tumoru postoji neka vaskularizacija.

"Ovo je posebno važno kod praćenja bolesti jer na primer nakon primene hemoterpaije tumorska promena može imati istu veličinu ali se njen sadržaj može izmeniti u smislu regresije što će kontrast i pokazati. Međutim, kod tumorskih promena on nije uvek neophodan. Kada postoji procena stažiranja tumora magnetnom rezonanacom kao što su ginekolški tumori i tumori završnog segmenta debelog creva on nije neophodan u primarnoj evaluaciji. Kod pregleda srca, dojki i hipofize bez obzira na patologiju, kontrast je uvek obavezan. Nova, modifikovana kontrastna sredstva nisu štetna odnosno nije pokazano njihovo štetno dejstvo. Ranija sredstva koja su korišćena su odavno povučena jer se pokazalo da se posle više godina deponuju u kostima“, ukazuje doktor.

Kontraindikacije MR

Prema rečima doktora danas su kontraindikacije za MR pregled svedene na minumum. Pejsmejkeri više nisu kontraindikacija jer oni novijeg datuma su kompatibilni sa magnetnim poljem dok je kod starijih kontraindikacija apsolutna!

"Veštačke proteze od titanijuma, klipsevi od operacije, implanti zubni i estetski, mostovi nisu kontraindikacija. Kontraindikacija je još uvek okularni (očni) i ušni implant. Metali starijeg datuma jesu kontraindikacija, ali se sve više snimaju pacijenti sa starim ugrađenim metalnim šipkama i protezama jer se oko njih posle nekog vremena formira jako ožiljno, fibrozno tkivo koje magnetno polje od 1.5 tesla (T) i 3T ne mogu da pomere odnosno oštete", kaže doktor.

"Dakle, MR nema štetno zračenje ali to danas dosta ljudi ne zna pa čak i lekara drugih specijalnosti. Za dijagnotičke preglede danas se najčešće koriste aparti jačine 1.5 i 3 Tesla (T) i prema mnogim studijama, ako bismo uzeli neku srednju vrednost istraživanja, ne postoji neka velika razlika između ovih jačina magnetnih polja, odnosno i 1.5 i 3T su podjednako dobri za dijagnostiku. Mnogo je važnije koji lekar “čita” vaš nalaz“, zaključuje doc. dr sci. med Bojan Banko.