Lekari kod jedne žene istovremeno otkrili četiri autoimune bolesti

Četrdesetogodišnja žena iz Kine imala je ozbiljan nedostatak gvožđa. Međutim, lekari nisu mogli da pronađu nikakav znak da gubi krv. Umesto toga, njen organizam imao je poteškoća da apsorbuje gvožđe iz hrane.

Uzrok je bila četvrta autoimuna bolest.

Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem, koji se inače bori protiv infekcija, greškom prepozna zdrave ćelije sopstvenog organizma kao pretnju i napadne ih.

Neobičan slučaj, objavljen u časopisu „Frontiers in Immunology“, postavio je pred lekare i dijagnostičku dilemu: da li žena ima redak sindrom koji povezuje nekoliko autoimunih bolesti?

Jedno od dijagnostikovanih oboljenja bio je ulcerozni kolitis, koji izaziva zapaljenje sluznice debelog creva i može dovesti do bolova, dijareje i krvarenja. Njen ulcerozni kolitis bio je u remisiji kada su lekari istraživali nedostatak gvožđa, zbog čega je crevno krvarenje bilo manje verovatan uzrok, prenosi Science alert.

Imala je i autoimuni hepatitis, kod kojeg imuni sistem greškom napada jetru i izaziva njeno zapaljenje. Za razliku od virusnog hepatitisa, njega ne izaziva infekcija.

Njeno treće oboljenje bio je primarni sklerozirajući holangitis. On izaziva stvaranje ožiljaka i sužavanje kanala koji odvode žuč iz jetre. Žuč je tečnost koja pomaže organizmu da vari masti.

Analize krvi pokazale su da joj je nivo hemoglobina pao na 89 grama po litru. Hemoglobin je protein u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik kroz organizam.

Lekari su tragali za izvorom krvarenja. Ponovljeni testovi nisu pronašli skrivenu krv u stolici, a ginekološki pregled nije pokazao očigledan ginekološki izvor gubitka krvi.

Preostala je još jedna mogućnost - možda njen sistem za varenje više nije mogao da apsorbuje dovoljno gvožđa.

Kada su lekari pregledali njen želudac, otkrili su da je deo njegove unutrašnje sluznice postao izrazito istanjen. Pod mikroskopom su se mogle videti imune ćelije koje izazivaju zapaljenje tkiva. Mnoge ćelije koje normalno proizvode želudačnu kiselinu bile su oštećene ili ih više nije bilo.

Žena je takođe imala antitela usmerena protiv parijetalnih ćelija želuca koje proizvode kiselinu.

Svi ovi nalazi zajedno potvrdili su četvrtu autoimunu bolest kod ove pacijentkinje - autoimuni gastritis.

Mnogi faktori, uključujući genetiku, utiču na podložnost neke osobe autoimunim bolestima.

Želudačna kiselina ne pomaže samo u varenju hrane.

Ona takođe pomaže u pripremi gvožđa iz hrane za apsorpciju u tankom crevu. Kada autoimuni gastritis uništi parijetalne ćelije koje proizvode kiselinu, smanjena količina želudačne kiseline može otežati apsorpciju gvožđa, čak i kada ga osoba unosi dovoljno.

Ovo stanje vremenom može da ometa i apsorpciju vitamina B12, koji je organizmu potreban za stvaranje zdravih krvnih i nervnih ćelija. Međutim, nivo vitamina B12 kod ove žene i dalje je bio normalan, što je u skladu sa dokazima da nedostatak gvožđa može biti raniji znak upozorenja.

Kombinacija ovih bolesti podsećala je na retko stanje koje se naziva autoimuni poliglandularni sindrom tipa 3B, odnosno APS-3B, kod kojeg se autoimuna bolest štitaste žlezde javlja zajedno sa autoimunim bolestima sistema za varenje.

Žena je imala hipotireozu, što znači da nije imala dovoljno hormona štitaste žlezde.

Međutim, njena štitasta žlezda bila je hirurški uklonjena zbog kancra. Hipotireoza je očekivana posledica uklanjanja žlezde koja proizvodi te hormone.

Lekari nisu imali rezultate testova niti dokaze iz uzoraka tkiva koji bi pokazali da je njen imuni sistem napadao i štitastu žlezdu. Zbog toga je slučaj podsećao na APS-3B, ali nije dokazano da je žena zaista imala ovaj sindrom.

To znači da su kod žene potvrđene četiri autoimune bolesti. Lekari su njenu anemiju usled nedostatka gvožđa pripisali smanjenoj apsorpciji gvožđa povezanoj sa autoimunim gastritisom.

„Ovaj slučaj ukazuje na to da, kada pacijent ima više autoimunih bolesti, posebno onih koje zahvataju gastrointestinalni trakt, treba razmotriti mogućnost autoimunog poliglandularnog sindroma“, objasnili su autori u prikazu slučaja.

Slučajevi koji uključuju nekoliko autoimunih bolesti nisu česti, ali nisu ni bez presedana. ScienceAlert je ranije izvestio o ženi sa tri autoimuna oboljenja koja su ušla u remisiju nakon eksperimentalnog „resetovanja“ imunog sistema.

Novi izveštaj opisuje samo jednu pacijentkinju. Na osnovu njega nije moguće utvrditi koliko je ova kombinacija bolesti česta, da li je jedna bolest dovela do druge niti da li bi svi ljudi sa nekoliko autoimunih bolesti trebalo da se podvrgnu pregledima želuca. Deo ranijih medicinskih podataka ove žene takođe nije bio dostupan.

Lekari su joj propisali suplemente gvožđa i planirali da prate nivoe vitamina B12 i folata. Takođe su planirali još jedan pregled želuca sa biopsijama za jednu do dve godine, jer autoimuni gastritis može dugoročno da poveća rizik od određenih tumora želuca.

Ovaj slučaj pokazuje da neobjašnjiv nedostatak gvožđa nije uvek posledica ishrane ili gubitka krvi. Kod osobe koja već živi sa autoimunom bolešću, on može biti znak da imuni sistem napada još jedan deo tela.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Frontiers in Immunology".