Lekari otkrivaju šest neočekivanih uzroka povišenog kortizola

Povišen nivo kortizola, hormona stresa, nije povezan samo sa osećajem napetosti. Na njegov porast mogu uticati ishrana, vežbanje, upalni procesi i svakodnevne navike.

„U osnovi, svaki stresor podstiče nadbubrežne žlezde na lučenje kortizola, bez obzira na to da li je psihičke prirode, kao što su stres i neprijatne emocije, ili fizičke, poput bolesti“, objašnjava lekar dr Džoel Evans za "Health".

Preskakanje doručka

Dugi periodi bez hrane mogu predstavljati stres za organizam i podstaći lučenje kortizola, zbog čega se preporučuju redovni i uravnoteženi obroci.

„Nadbubrežnim žlezdama pogoduje rutina, zato su redovni obroci, kao i ustaljeno vreme odlaska na spavanje i buđenja, izuzetno važni“, objasnila je nutricionistkinja Melisa Grouvs Azaro.

Stroge dijete

Preterano restriktivna ishrana i ograničavanje kalorija takođe mogu povisiti nivo kortizola, naročito tokom dugih perioda gladovanja, prenosi Index.hr.

„Restriktivna ishrana, čak i kada je motivisana dobrim namerama, može povisiti kortizol više od povremenog 'nesavršenog' obroka“, kaže nutricionistkinja Dina Aronson, koja preporučuje fleksibilniji pristup ishrani i dovoljan unos energije.

Preterivanje sa vežbanjem

Iako je fizička aktivnost korisna, preterano naporni treninzi bez dovoljno energije i vremena za oporavak mogu privremeno povisiti kortizol.

„Ljudi često izbegavaju intenzivne treninge jer se boje skoka kortizola, ali taj strah je preteran“, napominje Aronson i dodaje da je porast nakon intenzivnog treninga kratkoročna reakcija koja pomaže telu da obezbedi energiju i oporavi se.

Hronična upala

Hronična upala može biti povezana sa povišenim nivoom kortizola, a među njenim mogućim uzrocima su emocionalni stres i visok unos šećera.

„Emocionalni stres direktno podstiče nadbubrežne žlezde na proizvodnju kortizola, a može izazvati i upalu. Ona zatim dodatno podstiče žlezde na lučenje tog hormona“, objašnjava Evans.

Anksioznost

Anksioznost i reakcija tela na stres povezane su sa nivoom kortizola, a ako zabrinutost, negativne misli i strah počnu da ometaju svakodnevni život, važno je potražiti pomoć.

„Individualizovane terapije mogu obuhvatati različite tehnike za um i telo“, ističe Evans, dodajući da se pritom može obratiti pažnja i na ishranu, kao i na određene nutrijente i fitohemikalije.

Stalno kašnjenje

Jutarnja žurba i često kašnjenje stvaraju dodatni stres i mogu održavati telo u stanju pripravnosti. Grouvs Azaro zato preporučuje da se deo obaveza pripremi unapred:

„Spakujte ručak dok pripremate večeru. Pripremite odeću za naredni dan pre spavanja. Sipajte gorivo na putu kući s posla.“

Dodaje da na takve male pripreme treba gledati „kao na uslugu koju činite sebi u budućnosti“.