Lekari upozoravaju: Astma može da se javi u bilo kojoj životnoj dobi, a većina ne zna da je ima

Prema rečima pulmološkinje dr Rejčel Taljeršio sa Klinike Klivlend, sve više ljudi razvija astmu nakon 20. godine života. Reč je o takozvanoj astmi s početkom u odraslom dobu, a simptomi su isti kao kod dečje – ali u odrasloj dobi često su izraženiji i dugotrajniji, prenosi Slobodna Dalmacija.

Kad se astma pojavi kasnije

"Simptomi su isti kao kod dece, ali su kod odraslih obično teži i ređe nestaju sami od sebe", pojašnjava dr Taljeršio.

Odrasli često godinama ignorišu prve znakove, pripisujući ih slaboj kondiciji ili starenju. Najčešći simptomi uključuju zadihanost, stezanje u grudima, hronični suvi kašalj i osećaj nedostatka vazduha. Ako se na vreme ne postavi dijagnoza, može doći do trajnog oštećenja pluća.

„Ako osećate da vam disanje nije kao ranije, nemojte to smatrati normalnim delom starenja. Potražite pomoć", savetuje doktorka.

Teža nego u detinjstvu

Kod odraslih je astma češće teška i uporna. Uz to, dijagnoza često kasni jer se simptomi mešaju s drugim bolestima – od refluksa i srčane slabosti do hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP).

Zbog toga je i smrtnost od astme u odraslom dobi veća nego kod dece. Dodatni problem je što pluća s godinama gube elastičnost, a mišići koji pomažu pri disanju slabe.

Neki lekovi koji se koriste za druge bolesti – na primer beta-blokatori za srce ili oralni steroidi – mogu dodatno pogoršati simptome astme.

Ko je u većem riziku

Postoji više činilaca koji povećavaju verovatnoću razvoja astme u zrelijoj dobi:

• nasleđe – ako neko u porodici ima astmu, rizik je veći
  
• pušenje i pasivno pušenje – dim i hemijski iritansi oštećuju disajne puteve
  
• prekomerna težina i manjak aktivnosti – utiču na funkciju pluća i povećavaju upalu
  
• hormonske promene – trudnoća i menopauza mogu potaknuti pojavu simptoma
  
• alergije – česti pokretači kasnije razvijene astme
  
• radno okruženje – prašina, hemikalije, gasovi i industrijska isparenja
  
• druga stanja – teže respiratorne infekcije, zloupotreba lekova ili određeni medikamenti

Postavljanje dijagnoze

Lekar će napraviti test disanja (spirometriju) kako bi procenio funkciju pluća. Ako već koristite inhalatore, potrebno je izostaviti ih dan pre testiranja.

Važno je prethodno isključiti druga stanja sličnih simptoma. Kada se dijagnoza potvrdi, sledi sledeći korak – pronaći najbolju terapiju za svakodnevno funkcionisanje.

Kod odraslih je često potrebna kombinacija inhalacionih kortikosteroida, lekova za održavanje i biološke terapije.

Lečenje i svakodnevni život

Astma se ne može u potpunosti izlečiti, ali se može veoma uspešno držati pod kontrolom. Ključno je poznavati svoje okidače i slediti plan lečenja. Dr Taljeršio savetuje:

• uzimajte terapiju redovno i ne menjajte doze bez saveta lekara
  
• pratite funkciju pluća i kod kuće
  
• imajte plan za napade – dogovorite s lekarom šta uraditi ako se simptomi pogoršaju
  
• pazite na kvalitet vazduha – ostanite u zatvorenom kada je napolju zagađenje i razmislite o prečišćivaču
  
• održavajte fizičku aktivnost, vežbajte redovno i postepeno, uz inhalator pri ruci
  
• prestanite da pušite – ni vajp nije sigurnija alternativa
  
• brinite o mentalnom zdravlju – stres i anksioznost mogu izazvati ili pogoršati napade

Vežbe disanja takođe mogu biti od velike koristi.

Kad lakše dišemo – sve je lakše

Astma koja se pojavi u odraslom dobu može biti iznenađenje, ali nije nerešiva. Uz pravilnu dijagnozu i terapiju, većina ljudi vodi normalan, aktivan život.

"Nedijagnostikovana astma može uzrokovati trajni gubitak plućne funkcije", upozorava dr Taljeršio i dodaje da kada znate šta vam se događa i imate plan, mnogo ćete lakše disati – i doslovno i figurativno.