Lekarka: 90 odsto srčanih udara počinje jednom jutarnjom navikom

„Prava opasnost počinje onog trenutka kada se probudite i ostanete nepomični“, rekla je.

„Većina ljudi ide iz kreveta pravo na mobilni telefon, zatim sedi, pa u žurbi izlazi iz kuće, držeći telo u stanju male aktivnosti i visoke upale, prenosi N1 Zagreb. Ta jedna navika potajno ubrzava insulinsku rezistenciju, nakupljanje masnoće na stomaku, povišeni krvni pritisak, tihu upalu i metaboličku disfunkciju – a sve to drastično povećava rizik od ranih srčanih udara, posebno kod osoba s prekomernom telesnom težinom ili gojaznošću, piše Mirror.

„Tiha pretnja“

Samo pet do sedam minuta jutarnjeg kretanja – brza šetnja, istezanje ili vežbe disanja – poboljšava cirkulaciju, aktivira metabolizam, stabilizuje nivo šećera u krvi i štiti srce više nego što ljudi misle. Telesna težina, metabolizam i zdravlje srca duboko su povezani. Ignorisanje ove jutarnje navike tiha je pretnja. Promena može spasiti život.

Ako se borite s gojaznošću, tvrdokornom masnoćom na stomaku, nedostatkom vazduha, dijabetesom ili hroničnim umorom, to su rani metabolički znaci upozorenja koje ne biste smeli da ignorišete. Preuzmite kontrolu pre nego što se pretvore u srčani rizik!!“

Jedan korisnik TikToka komentarisao je video rečima: „Uglavnom, ustajanje i jurnjava na posao nas polako ubijaju.“

Drugi je dodao: „Probudim se, popijem šolju čaja, opušteno je pijem pola sata i tek se onda spremam za posao. Mislim da dajete veoma dobar savet.“

Prema britanskom NHS-u, srčani udar – koji se naziva i infarkt miokarda – nastaje kada se prekine dotok krvi u srce, najčešće zbog krvnog ugruška. U Ujedinjenom Kraljevstvu oko 100.000 hospitalizacija godišnje, odnosno jedna svakih pet minuta, posledica je srčanog udara.

Najčešći simptom srčanog udara je bol u grudima, uključujući osećaj pritiska, težine, stezanja ili stiskanja. Ostali simptomi mogu uključivati:

bol u drugim delovima tela, najčešće u levoj ruci, ali i u desnoj ruci, vilici, vratu, leđima ili stomaku
osećaj omaglice ili vrtoglavice
znojenje
otežano disanje
mučninu ili povraćanje
snažan osećaj teskobe, sličan napadu panike
kašalj ili piskutanje pri disanju

Ako neko doživi srčani udar, važno je odmah pozvati hitnu pomoć. Dok se čeka dolazak hitne pomoći, tableta aspirina od 300 mg može kratkoročno pomoći – pod uslovom da osoba nije alergična – jer poboljšava protok krvi i razređuje krv.

Osobama koje su pretrpele srčani udar mogu se dati lekovi za otapanje krvnih ugrušaka, a u nekim slučajevima potrebna je i operacija.

Načini smanjenja rizika od srčanog udara uključuju prestanak pušenja, smanjenje telesne težine i ishranu sa malo masnoća i mnogo vlakana, uključujući integralne žitarice i najmanje pet porcija voća i povrća dnevno. NHS takođe preporučuje da odrasli nedeljno imaju najmanje 150 minuta, odnosno dva sata i 30 minuta, aerobne fizičke aktivnosti umerenog intenziteta.