Lekovi koje redovno uzimate mogu da utiču na nivo vitamina i minerala u organizmu

Činite sve što možete kako biste poboljšali svoje zdravlje: prioritet dajete snu, redovno vežbate i hranite se zdravo, ali možda ne osećate sve koristi takvog životnog stila, i to zbog lekova koje uzimate svaki dan, upozoravaju stručnjaci.

Neki od najčešće propisivanih lekova, ali i onih koje kupujemo bez recepta, mogu uticati na to kako naše telo apsorbuje vitamine i hranljive materije iz hrane. Pored toga, mogu smanjiti apetit, narušiti metabolizam, a kako pokazuju nedavna istraživanja, čak dovesti i do nedostatka vitamina.

„Različiti lekovi mogu imati različite interakcije s našim organizmom i iscrpljivati iz tela esencijalne vitamine i minerale. Pojedinci koji uzimaju više lekova i imaju oslabljen imunosistem, poput starijih osoba i onih s već poznatim nutritivnim nedostacima, izloženi su većem riziku“, rekao je farmaceut Ian Bad za Daily Mail.

Simptomi nedostatka nutrijenata mogu biti frustrirajuće nejasni. To mogu biti uporan umor, mentalna magla, slabost mišića, promene raspoloženja ili jednostavno neprijatan osećaj kojem ne možemo da utvrdimo razlog, prenosi Živim.hr.

„Vrlo često se događa i da se simptomi poput grčeva u mišićima ili čestih infekcija pogrešno smatraju znacima starenja ili stresa, a ne nedostatkom nutrijenata“, rekao je farmaceut i dodao da postoji nekoliko često korišćenih grupa lekova koji nam „kradu“ vitamine i minerale. Međutim, postoje i koraci koje je moguće preduzeti kako biste povećali unos esencijalnih nutrijenata i uz dalje uzimanje leka.

Lekovi protiv gorušice

Inhibitori protonske pumpe (PPI) spadaju među najrasprostranjenije i najčešće korišćene lekove na svetu. Smanjuju količinu kiseline u želucu i ograničavaju neprijatne simptome gorušice. Mogu se kupiti i bez lekarskog recepta.

Međutim, lekari opšte prakse već dugo upozoravaju da bi ove lekove, iako mogu brzo da ublaže simptome gorušice, idealno bilo koristiti u periodu od samo mesec ili dva upravo zato što s vremenom mogu ometati sposobnost organizma da apsorbuje esencijalne minerale i vitamine.

„Dugotrajna upotreba lekova protiv refluksa kiseline, poput omeprazola, može smanjiti nivo vitamina B12, koji igra ključnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, gvožđa, natrijuma i magnezijuma, a to može izazvati umor, probleme sa snom i energijom, kao i manjak vitamina C, potrebnog za rast i oporavak“, objasnio je Ian Bad.

Istraživanja pokazuju da dugotrajno uzimanje ovih lekova može povećati rizik od razvoja osteoporoze jer ometaju sposobnost želuca da apsorbuje kalcijum, mineral koji je ključan za zdrave kosti. Takođe, studija iz 2023. godine pokazala je da su dugogodišnji korisnici pantoprazola imali manjak vitamina D, što povećava rizik od poremećaja kostiju.

Metformin kod dijabetesa

Metformin se često koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, gestacijskog dijabetesa i sindroma policističnih jajnika. I ovaj široko korišćen lek može uticati na apsorpciju vitamina B12.

„Nedostatak vitamina B12 česta je neželjena reakcija na metformin, a smatra se da pogađa jednog od deset pacijenata. Iako tačan mehanizam takvog delovanja još nije u potpunosti razjašnjen, smatra se da bi moguće objašnjenje moglo biti ometanje vezivanja vitamina za receptore u crevima, što ukazuje na razlog zbog kojeg su osobe sa problemima sa varenjem, poput Kronove bolesti, pod većim rizikom od nedostatka vitamina B12. Simptomi su tromost, utrnulost ili trnci u rukama i stopalima, slabost mišića, depresija, anksioznost, zbunjenost, pa čak možda i demencija“, objasnio je Bad.

Svima koji uzimaju lek i osećaju ekstremni umor, slabost mišića, promene u izgledu jezika, čireve u ustima ili probleme sa vidom preporučuje se da se obavezno jave svom lekaru opšte prakse. Ako se utvrdi nedostatak vitamina B12, lekari mogu propisati njegove povećane doze u obliku dodatka ishrani.

Statini za snižavanje holesterola

Statini deluju tako što snižavaju nivo takozvanog lošeg holesterola (LDL) koji proizvodi jetra, smanjujući time mogućnost stvaranja masnih plakova u arterijama koji mogu dovesti do moždanog i srčanog udara.

Glavobolje, mučnina i dijareja dobro su poznate blage nuspojave uzimanja statina. Međutim, stručnjaci upozoravaju da upotreba statina takođe može značajno smanjiti nivo koenzima Q10 (CoQ10), antioksidansa koji ima ključnu ulogu u proizvodnji energije unutar ćelija.

„Zbog toga se možete osećati tromo i bez energije, jer je enzim koji statini inhibiraju takođe potreban za proizvodnju mevalonata, a to je ključni gradivni element za koenzim Q10. Veruje se da to izaziva grčeve, bolove u mišićima i slabost, što prijavljuju mnogi korisnici statina“, kaže farmaceut i dodaje da raznovrsna ishrana većini ljudi obezbeđuje dovoljan nivo koenzima Q10, pri čemu je najbogatiji izvor masna riba poput sardina i skuše.

Analgetici za svakodnevne tegobe

Dobro je poznato da dugotrajna upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAID), poput aspirina ili ibuprofena, može izazvati oštećenje sluzokože creva, uključujući krvarenje, nedostatak gvožđa i anemiju, ali to nisu svi mogući neželjeni efekti.

Svakodnevno uzimanje analgetika kao što je aspirin, upozorio je farmaceut Bad, može ometati folnu kiselinu i vitamin C, dok antibiotici mogu uništiti korisne crevne bakterije koje proizvode vitamin K, potreban za zgrušavanje krvi kako bi rane mogle da zarastu.

Sa urinom mogu otići i elektroliti

Diuretici su lekovi koji podstiču mokrenje, a najčešće se propisuju za snižavanje visokog krvnog pritiska, što se postiže smanjenjem količine tečnosti u krvnim sudovima, kao i za uklanjanje otoka kod bolesti srca, bubrega ili jetre.

Međutim, sa urinom iz našeg organizma odlaze i elektroliti, a to može izazvati neravnotežu njihovih nivoa. Na primer, ovi lekovi mogu isprati kalijum i magnezijum, što može dovesti do grčeva u mišićima, trzaja i slabosti.

Neravnoteža kalijuma može poremetiti nervne impulse koji kontrolišu sve, od mišića do otkucaja srca. Nizak nivo kalijuma u krvi ili hipokalijemija može uticati na rad srca, koje tada ne može efikasno da pumpa krv u mozak, ostale organe i mišiće. Istraživanja pokazuju da je do 80 odsto pacijenata koji uzimaju diuretike izloženo riziku od hipokalijemije.

Zbog delovanja diuretika može doći i do nedostatka magnezijuma. Ishrana bogata tamnim lisnatim povrćem, orašastim plodovima i žitaricama može pomoći u sprečavanju pojave nedostatka i poboljšanju zdravlja srca.