Lekovi za visok krvni pritisak tokom vrućina: Kada se doza smanjuje i šta ne raditi na svoju ruku

Toplotni talas menja i rad srca i dejstvo lekova, pa doza koja je zimi odlično odgovarala leti može postati prejaka, uz vrtoglavicu, malaksalost i pad pritiska.

Zašto na vrućini pada pritisak

Na visokim temperaturama organizam se rashlađuje tako što širi krvne sudove i pojačano luči znoj. Prošireni krvni sudovi sami po sebi snižavaju pritisak, a znojenjem se gube tečnost i so, pa u krvotoku ostaje manje tečnosti. Kada se ta dva mehanizma saberu, pritisak tokom toplotnog talasa ume da padne znatno niže nego inače. Naročito je nezgodno sparno vreme, kada je vazduh vlažan, znoj teže isparava, pa se telo slabije hladi, a srce radi pod većim opterećenjem i onda kada temperatura nije previsoka.

Zato doza leka koja je zimi davala uredne vrednosti usred jula i avgusta može delovati prejako. Posledice su poznate iz svakodnevice: ljudima se pri naglom ustajanju zavrti u glavi, malaksalost sustigne posle kraće šetnje, a izmerene vrednosti pritiska budu neuobičajeno niske. Takve promene nisu razlog za paniku, ali jesu znak da terapiju tokom leta treba pratiti pažljivije nego obično.

Kako za N1 objašnjava kardiolog dr Marko Vuleta sa platforme eKardiolog, letnji padovi pritiska kod osoba na terapiji su očekivani, ali se uz redovno praćenje i dogovor sa lekarom lako drže pod kontrolom.

Koji lekovi zahtevaju dodatnu pažnju

Pojedine grupe lekova za povišen krvni pritisak, odnosno hipertenziju, na vrućini deluju izraženije ili otežavaju prirodno rashlađivanje. To ne znači da su loš izbor, nego da tokom leta traže pažljivije praćenje.

Diuretici, tablete koje izbacuju višak vode i soli, na visokim temperaturama pojačavaju gubitak tečnosti i najbrže vode u dehidrataciju. ACE inhibitori i sartani u uslovima izraženog gubitka tečnosti dodatno opterećuju bubrege. Beta blokatori mogu prigušiti odgovor organizma na toplotu i otežati odavanje toplote preko kože, a slično deluju i nitrati, koji i sami šire krvne sudove.

Stariji pacijenti neretko uzimaju više ovih lekova istovremeno, ponekad objedinjenih u jednoj kombinovanoj tableti, pa je kod njih pažljivo praćenje tokom vrućina posebno važno.

Kako se pritisak pravilno meri kod kuće

Tokom leta merenje pritiska u kućnim uslovima dobija poseban značaj, jer se vrednosti menjaju iz dana u dan. Prema preporukama Evropskog kardiološkog društva (ESC), kućno merenje predstavlja temelj praćenja terapije, a u vrelim danima i najpouzdaniji putokaz za eventualne izmene. Da bi izmerene vrednosti bile pouzdane, potrebno je ispoštovati nekoliko pravila:

• pre merenja pet minuta mirno sedeti, naslonjenih leđa i sa stopalima na podu
• ruku osloniti na sto, tako da manžetna bude u visini srca
• pola sata pre merenja izbegavati kafu, cigarete i fizički napor
• koristiti ispravan aparat sa manžetnom za nadlakticu, jer su aparati za ručni zglob manje pouzdani
• meriti dva puta, u razmaku od jednog do dva minuta, i zabeležiti obe vrednosti

Meri se ujutru i uveče, nekoliko dana zaredom pred kontrolu. Ko meri pritisak po dvadeset puta dnevno, taj sebi samo pojačava strah a posledično i pritisak. Lekaru nije potreban jedan broj, nego uredan dnevnik iz koga se vidi kako se pritisak kreće.

Pad pritiska i dehidratacija - znaci upozorenja

Organizam obično jasno pokaže da je pritisak pao prenisko ili da nedostaje tečnosti. Na sledeće znake treba obratiti pažnju:

• vrtoglavica, posebno pri naglom ustajanju
• neuobičajena slabost i brzo zamaranje
• osećaj nesvestice ili kratkotrajan gubitak svesti
• smetenost i zbunjenost, koje su kod starijih osoba naročito ozbiljan znak
• grčevi u mišićima i tamna, oskudna mokraća ukazuju na dehidrataciju

Niskim pritiskom se kod većine ljudi smatra pritisak ispod 90 sa 60, ali samo uz navedene tegobe. Njihova pojava tokom vrućina zahteva reakciju, promišljenu, nikako naglu.

Šta raditi kad na vrućini padne pritisak

Ako usred vrelog dana imate vrtoglavicu ili slabost, ne treba da ostanete na nogama. Ovo su koraci koje možete preduzeti:

1. Odmah sesti ili leći i podići noge iznad nivoa srca, na primer na jastuk, kako bi se krv brže vratila ka glavi.
2. Popiti nekoliko gutljaja vode, polako.
3. Ostati u hladu ili rashlađenoj prostoriji dok tegobe ne prođu.
4. Ustajati postepeno, u dva koraka: prvo sesti na ivicu kreveta, sačekati tridesetak sekundi, pa tek onda ustati.

Vrtoglavica koja se ponavlja iz dana u dan, ili je praćena bolom u grudima, lupanjem srca ili gubitkom svesti, nije stvar vrućine i zahteva javljanje lekaru.

Zašto se terapija ne menja na svoju ruku

Kada se jave slabost i nizak pritisak, mnogi pomisle da preskoče tabletu ili sami prepolove dozu. Takva odluka može biti opasna, jer naglo prekidanje terapije ume da izazove skok pritiska, a organizam tokom vrućina lako prelazi iz jedne krajnosti u drugu.

Ispravan redosled je drugačiji: izmeriti pritisak, zabeležiti vrednosti i javiti se lekaru. Kada je prilagođavanje terapije opravdano, kardiolog najčešće prvo smanji dozu diuretika ili nitrata, a ostatak terapije ne dira. Odluka zavisi od izmerenih vrednosti, pridruženih bolesti i stanja bubrega, pa je kod svakog pacijenta drugačija.

Pacijent koji na pregled donese dnevnik merenja olakšava odluku i sebi i lekaru. Uredna tabela govori više od rečenice „nešto mi je skakao pritisak“, jer pokazuje kada tačno i koliko pritisak raste ili pada.

Ibuprofen i lekovi za pritisak - rizična letnja kombinacija

Jedna uobičajena kombinacija tokom vrućina nosi ozbiljan rizik. Lekovi protiv bolova iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, među kojima je i ibuprofen, uzeti uz terapiju za pritisak i uz dehidrataciju mogu značajno oštetiti bubrege.

Takve lekove zato tokom letnjih meseci ne treba uzimati samoinicijativno. Ukoliko je sredstvo protiv bolova ili povišene temperature zaista potrebno, o izboru se prethodno treba posavetovati sa lekarom ili farmaceutom, a to važi i za preparate koji se izdaju bez recepta.

Koliko vode piti tokom vrućina i kada je unos ograničen

Na vrućini se tečnost gubi brže nego što se oseti žeđ, naročito kod starijih, kod kojih osećaj žeđi slabi. Za većinu ljudi zato važi jednostavno pravilo a to znači piti vodu redovno, u manjim količinama tokom celog dana, ne čekajući žeđ. Koristan pokazatelj je boja mokraće: svetla govori da je unos dovoljan, tamna da tečnosti nedostaje.

Od ovog pravila postoji važan izuzetak. Osobama sa srčanom slabošću lekar često ograničava dnevni unos tečnosti, pa savet o obilnom uzimanju vode kod njih može doneti štetu. Za njih važi količina koju je odredio lekar, uz svakodnevno merenje telesne težine, jer nagli porast ukazuje na zadržavanje vode.

So zaslužuje posebnu pažnju. Njen višak podiže pritisak, pa slana hrana leti dodatno otežava regulaciju. Smernice preporučuju manje od pet grama soli dnevno, što je otprilike jedna ravna kafena kašičica koju već unesemo kroz gotove namirnice. Oprez je potreban i sa takozvanim zamenama za so, jer mnoge sadrže kalijum, koji pojedinim srčanim i bubrežnim bolesnicima ne odgovara, pa se pre upotrebe treba posavetovati sa lekarom.

Svakodnevne mere u vrelim danima

• boravak napolju izbegavati u najtoplijem delu dana, okvirno od podneva do pet po podne
• prostorije provetravati ujutru i uveče, a tokom dana ih držati zamračene i rashlađene
• nositi laganu, svetlu i prozračnu odeću, po mogućstvu od pamuka
• alkohol i veće količine kafe ograničiti, jer dodatno isušuju organizam
• lekove čuvati na hladnom i suvom mestu, dalje od sunca, a na putovanju u kabini automobila
• uz diuretike ili srčanu slabost meriti telesnu težinu svakog jutra, u isto vreme
• telo osvežavati mlakim tušem ili umivanjem lica i vrata
• izlaske planirati rano ujutru ili predveče, uz pokrivenu glavu i flašicu vode

Klima uređaj i visok pritisak: kako se pravilno rashlađivati

Suprotno raširenom strahu, klima uređaj je tokom toplotnog talasa saveznik osoba sa visokim pritiskom, jer rashlađen prostor smanjuje opterećenje srca. Važno je samo koristiti ga razumno. Prostoriju treba rashladiti umereno, tako da razlika prema spoljnoj temperaturi bude okvirno sedam do osam stepeni, a hladan vazduh ne treba usmeravati direktno u telo. Nagli prelazak iz vreline u jako rashlađen prostor, i obrnuto, izaziva nagle promene u krvnim sudovima i pritisku, pa prelaz treba ublažiti kraćim zadržavanjem u hladovini.

Stariji ukućani zahtevaju posebnu pažnju

Starije osobe teže podnose vrućinu, sporije osećaju žeđ, češće uzimaju više lekova istovremeno i brže dehidriraju. U domaćinstvima sa starijim članovima zato vredi proveravati da li redovno piju vodu, da li im je prostorija rashlađena i da li uzimaju terapiju po rasporedu. Konfuznost, izražena pospanost, vrela koža ili prestanak mokrenja kod starije osobe ne smeju se pripisati godinama ili običnom umoru, jer često govore o ozbiljnom uticaju toplote i traže hitnu proveru.

Kada pozvati hitnu pomoć

Neke situacije ne trpe odlaganje. Blaža toplotna iscrpljenost prepoznaje se po obilnom znojenju, bledoj koži, mučnini i slabosti i obično se povlači u hladu, uz tečnost i odmor. Toplotni udar je opasnije stanje: koža postaje vrela i suva, telesna temperatura visoka, a svest pomućena. Hitnu pomoć treba pozvati odmah kod znakova toplotnog udara, kao i kod gubitka svesti ili izražene konfuznosti, bola u grudima ili otežanog disanja. U takvim okolnostima nema mesta čekanju.

Najčešća pitanja pacijenata

Da li treba preskočiti lek za pritisak ako je izmereni pritisak nizak?

Ne samostalno. Izostavljanje doze bez dogovora sa lekarom može izazvati nagli skok pritiska. Ispravan postupak je izmeriti pritisak, zabeležiti vrednosti i javiti se lekaru, koji odlučuje da li je prilagođavanje potrebno i kako se sprovodi, najčešće smanjenjem diuretika ili nitrata.

Koliko vode treba piti tokom vrućina uz terapiju za pritisak?

Za većinu ljudi važi pravilo: piti vodu redovno, u manjim količinama tokom celog dana, ne čekajući žeđ. Svetla mokraća govori da je unos dovoljan. Izuzetak su osobe sa srčanom slabošću, kod kojih dnevnu količinu tečnosti određuje lekar i kod kojih obilno pijenje može biti štetno.

Da li se sa visokim pritiskom sme na more tokom vrućina?

Najčešće da, uz razuman raspored: sunce i kupanje izbegavati u najtoplijem delu dana, piti dovoljno tečnosti i poneti dovoljno lekova i aparat za pritisak. U hladnu vodu ne treba ulaziti naglo posle sunčanja, jer nagla promena temperature opterećuje srce i krvotok. Kod nestabilnog pritiska ili nedavnog srčanog problema pre puta je potreban dogovor sa lekarom.

Leto sa terapijom za povišen pritisak ne mora biti razlog za strepnju. Redovno i pravilno merenje pritiska, dovoljan unos tečnosti, umerenost sa solju, oprez sa lekovima protiv bolova i, iznad svega, dogovor sa lekarom pre svake izmene doze čine da i najtopliji dani prođu bezbedno.