Melanom je jedini kancer koji možemo da vidimo, ne smemo ignorisati promene na koži

"Treba da obratimo pažnju na svoju kožu. Ako primetimo nešto novo, što možda liči na mladež, ali raste i menja se neprestano, to je znak da treba da se javimo dermatologu, da se obavi dermoskopiju i da se dalje, ukoliko je potrebno, dermatolog uputi hirurgu dalje na uklanjanje te promene kako bi proverili da li je zaista nešto što je zabrinjavajuće", objašnjava dr Lidija Kandolf, dermatovenerolog za rts.rs.

Redovni samopregledi promena na koži

Osobe koje nemaju mnogo mladeža po telu lako će primetiti bilo kakvu novu promenu. Ako se pojavi nešto novo i raste iz meseca u mesec, povećava se u obimu i prečniku, dobija nepravilne ivice, ima više boja, a na nekim mestima gubi boju - sve je to znak da se možda radi o melanomu.

"Ukoliko taj melanom na vreme uklonimo, dok je još u najpovršnijem sloju kože, on je izlečiv u potpunosti. Dakle, ne može da nam napravi nikakav problem. Tako da je vrlo važno to što možemo da ga vidimo, za razliku od bilo koje druge vrste kancera, možemo da vidimo nešto što je na našoj koži, samo ako obratimo pažnju na nju", podvlači doktorka.

Trebalo bi svi da makar jednom u par meseci posle tuširanja pregledamo da li ima nekih novih promena. Posebno je važno kod muškaraca starijih od 50 godina da pogledaju leđa u ogledalu, ili uz pomoć člana porodice, jer se melanomi najčešće tu pojavljuju.

"Ljudi koji imaju preko 50 godina možda teško mogu da ustanove šta je novo, šta je staro. Njima se preporučuje da jednom godišnje svakako odu na dermoskopski pregled", navodi dr Lidija Kandolf.

Faktori rizika

Kao i kod većine bolesti, nasledni faktori su jedan od prvih znakova da treba biti oprezan.

Takođe, broj mladeža je jedan od faktora rizika. Ljudi koji imaju preko 100 mladeža su pod većim rizikom, kao i oni koji su imali opekotine od sunčanja, navodi doktorka

"A mnogi od nas su goreli na suncu, zato što jednostavno nemamo tu naviku da se štitimo i mnogi i dalje insistiraju na tome da se sunčaju, da leže na suncu kako bi dobili tamnu boju na moru, što potpuno nema ni jednu zdravstvenu korist", upozorava dr Kandolf.

Kreme za samopotamnjivanje

Doktorka Lidija Kandolf navodi da kreme za samopotamnjivanje, koje mnogi koriste, uopšte ne štite od Sunca, već samo menjaju boju ćelija u površinskom sloju kože koje dobijaju narandžasto-mrku boju.

"Ukoliko treba da biramo između krema za samopotamnjivanje i sunčanja, manje je opasna krema za samopotamnjivanje. Međutim, ima puno krema koje postižu da se lakše pocrni, tako da vi kombinujete nešto što vas uopšte ne štiti, plus imate lažnu sliku da ste potamneli, a da ste zaštićeni. Tako da u tom smislu mislim da to nije dobra ideja, već je potrebno da shvatimo da je prirodni ten sa kojim smo rođeni, onaj koji treba da očuvamo i da je to jedino zdravo", naglašava dermatolog dr Lidija Kandolf.