Menopauza nije bolest, uprkos mnogim diskursima u zapadnim zemljama koji navode žene da misle drugačije, rekla je grupa stručnjaka u članku u časopisu The Lancet koji tvrdi da je ovaj period u životu žene „previše medikalizovan”.
Zemlje sa visokim dohotkom obično posmatraju perimenopauzu i menopauzu kao medicinski problem ili poremećaj izazvan nedostatkom hormona sa dugoročnim zdravstvenim rizicima koji se „najbolje kontrolišu uz pomoć terapije zamene hormona“, rekli su oni.
Ipak, širom sveta, „većina žena prolazi kroz menopauzu bez potrebe za medicinskim tretmanom“, rekli su stručnjaci, uključujući Kraljevsku žensku bolnicu u Melburnu, Australija, i Kraljevski koledž u Londonu.
Tvrde da nedostaju podaci o tome da li su zdravstveni problemi izazvani menopauzom ili jednostavno starenjem.
Na primer, dok je poznato da gustina kostiju opada nakon menopauze, „nije izvesno da li menopauza srednjih godina povećava rizik od drugih hroničnih stanja kao što su dijabetes, demencija ili kardiovaskularne bolesti“, rekli su oni.
„Iako je upravljanje simptomima važno, medicinski pogled na menopauzu može obeshrabriti žene, dovesti do preteranog lečenja i prevideti potencijalne pozitivne efekte, kao što su bolje mentalno zdravlje sa godinama i odsustvo menstruacije, menstrualni poremećaji i kontracepcija“, napisali su istraživači.
Tim je rekao da je teško odvojiti kako se žene osećaju kada prolaze kroz perimenopauzu i menopauzu od drugih stvari koje se dešavaju u njihovim životima, kao što su briga o deci, posao i briga o starijim roditeljima.
Problemi koji se ponekad pripisuju menopauzi – kao što su promene raspoloženja, funkcije mozga i seksualni problemi – mogu zapravo biti uzrokovani ili pogoršani stresnim životnim događajima, rekli su oni.
Umesto toga, oni zagovaraju „novi pristup“ menopauzi zasnovan na „osnaživanju zdravlja“, gde se ženama daje znanje, „pouzdanje i samoopredeljenje da upravljaju sopstvenim zdravljem“ i donose informisane odluke.
Oni sugerišu da postoje i druge metode za rešavanje simptoma kao što su talasi vrućine, uključujući kognitivnu bihejvioralnu terapiju (CBT) i hipnozu, tvrdeći da se pokazalo da CBT ima mali do umereni efekat na smanjenje talasa vrućine, noćnog znojenja, poremećaja sna, depresije, anksioznost i umora.
Lekari takođe treba da obrate pažnju na način života žena, kao što su san, konzumiranje alkohola i pušenje, što može pogoršati simptome.
Dok se pokazalo da terapija zamene hormona poboljšava san, pamćenje i koncentraciju kod žena koje ga uzimaju za valunge, „malo je verovatno da će imati bilo kakav efekat kod žena bez“ valunga, rekli su oni.
I dok smanjuje rizik od preloma kostiju, dokazi pokazuju da se ove koristi mogu smanjiti pet godina nakon prestanka terapije zamenom hormona (HRT).
Ako žene žele HNL, stručnjaci kažu da lekari treba da pruže realne informacije o verovatnim efektima lečenja i mogućnosti da se simptomi vrate kada lečenje prestane.
Drugi rad u seriji Lancet nije pronašao dokaze o povećanom riziku od poremećaja mentalnog zdravlja kod žena u perimenopauzi i menopauzi.
„Na osnovu oskudnih podataka, nismo pronašli ubedljive dokaze da je rizik od anksioznosti, bipolarnog poremećaja ili psihoze univerzalno povećan tokom tranzicije u menopauzi“, rekao je tim.
Koautorka studije Marta Hiki, sa Univerziteta u Melburnu i Kraljevske ženske bolnice, rekla je da „društvo u celini treba da se suprotstavi pogrešnom shvatanje menopauze kao medicinskog problema koji dosledno najavljuje pogoršanje fizičkog i mentalnog zdravlja“.
Ona je dodala da tokom ovog perioda „mnoge žene žive punim životom, doprinoseći poslu, porodičnom životu i širem društvu“.
„Promena narativa da se menopauza posmatra kao deo zdravog starenja mogla bi bolje osnažiti žene da se kreću kroz ovu životnu fazu i smanje strah među onima koje to tek treba da iskuse.“
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare