Menopauza - simptomi zbog kojih treba potražiti stručnu pomoć

Neke žene prolaze kroz perimenopauzu (period koji vodi do menopauze) bez mnogo ili čak ikakvih simptoma. Ali šta je sa ostalima?

Životni ciklus kroz koji prolazi svaka žena može se olakšati uz stručnu pomoć, piše health.clevelandclinic.org.
„Razgovor o menopauzi konačno počinje da se pomera ka tome da žene traže pomoć“, kaže dr Pelin Batur.

Opcije za lečenje simptoma menopauze kreću se od kućnih lekova i promena načina života, do lekova i hormonske terapije, o čemu treba da razgovarate sa lekarom specijalizovanim za takva pitanja.

Nedavno je poznata glumica Naomi Vots otvoreno progovorila o prevremenoj menopauzi. Kako je i sama rekla, ušla je u ovaj period sa samo 36 godina.

Dr Batur savetuje u kojim slučajevima treba da se obratite lekaru:

Promene u menstrualnom ciklusu

Perimenopauza može da počne čak deceniju pre menopauze, a tokom tog vremena možete početi da osećate simptome.

„Perimenopauza je često prelazno vreme kada žene doživljavaju poremećene menstrualne cikluse. Za većinu ovo označava poslednjih nekoliko godina pre poslednjeg menstrualnog ciklusa, kaže dr Batur.

Postoji nekoliko načina na koje se vaša menstruacija može promeniti tokom ovog perioda - i svi oni zahtevaju razgovor sa lekarom.

Sve češći izostanak menstruacije

Dr Batur kaže da bi trebalo da razgovarate sa svojim ginekologom o izostanku menstruacije, bez obzira da li se to čini problematičnim.

„Mislim da svako ionako treba da ide kod svog doktora jednom godišnje. Dakle, kada primetite produženo odsustvo menstruacije, spomenite to na pregledu“, kaže ona.
Perimenopauza i menopauza su prirodne, normalne faze života, tako da ne postoji čudotvorni lek. Ali ovo vreme može doneti mnoge promene vašem telu, pa je dobra ideja da o tome razgovarate sa svojim lekarom.

Za početak, specijalista će prvo utvrditi zašto su vam menstruacije prestale, kako bi se isključio mogući uzrok - problemi sa štitnom žlezdom. Pored toga, ako prolazite kroz menopauzu, vaš lekar će takođe želeti da razgovara o tome kako da zaštitite svoje zdravlje.

„Kako počnete da gubite neke od zaštitnih prednosti estrogena, povećavate svoje kardiovaskularne rizike tako da će vaš lekar želeti da razgovara sa vama o preventivnim zdravstvenim merama“, objasnila je ona.

Dr Batur kaže da ako niste imali menstruaciju duže vreme i ona se iznenada vrati sa simptomima kao što su bolni grčevi, veliki krvni ugrušci i mrlje između menstruacija, onda je takođe vreme da posetite lekara.

„Naglasite svom lekaru da vam menstruacija izostaje mesecima, a onda je ona koju dobijete nakon toga veoma teška, kao da vaše telo pokušava da to nadoknadi“, savetuje dr. Batur.

Nepravilni ciklusi pre 45 godine

Uobičajeno vreme za početak menopauze je između 45. i 58. godine. Ako ste u srednjim 40-im ili mlađi i počnete da primećujete neredovne menstruacije, izuzetno je važno da obavestite svog lekara.

„Morate da potražite uputstva od svog lekara kako bi on mogao da istražuje malo dalje, na primer da proveri da li je vaše zdravlje u redu kako ne bi prevideli druge razloge za vaše simptome.

Ako prolazite kroz menopauzu, želećete da razgovarate o prednostima i nedostacima zamenske horonske terapije.

Možda i dalje imate redovne menstruacije, ali perimenopauza može prouzrokovati da menstruacija izgleda drugačije nego ranije.

Obavezno posetite lekara ako imate menstruaciju duže od nedelju dana, mnogo su jače nego inače, ako imate velike krvne ugruške.

Osećate suvoću

Vaša vagina je osetljiva na nivoe estrogena, tako da perimenopauza i menopauza mogu dovesti do suvoće vagine.

Vremenom, ovo može dovesti do genitourinarnog sindroma menopauze (GSM), poznatog i kao vaginalna atrofija - kada tkivo koje oblaže zid vaše vagine postane tanko, suvo i iritirano.
Ovo može izazvati svrab, peckanje, pa čak i bol kada obavljate svakodnevne aktivnosti kao što su hodanje, mokrenje, vežbanje ili čak samo sedenje. Takođe može izazvati žućkasti vaginalni iscedak.

Postoje neki lekovi koji pomažu, kao što su vaginalni ovlaživači i lubrikanti. Ali to je problem koji će se vremenom pogoršati, pa je, opet, važno da razgovarate sa svojim doktorom o mogućim opcijama.

Treba naglasiti da otprilike polovina ženske populacije koja prolazi kroz menopauzu doživljava suvoću vagine. Dok se drugi simptomi menopauze vremenom poboljšavaju, simptomi suvoće vagine obično se, nažalost, pogoršavaju.

Ovaj problem može izazvati bolan odnos (dispareunija), koji se često može pomešati sa niskim libidom. Dr Batur preporučuje da u ovom slučaju razgovarate sa svojim lekarom, koji može pomoći u lečenju uzroka ovog problema.

„Kada se fokusiramo na lečenje suvoće vagine, seksualni nagon se često poboljšava“, objašnjava doktorka, dodajući da lubrikanti ili hormonske terapije mogu pomoći.

Česte infekcije urinarnog trakta ili problemi sa mokrenjem

Genitourinarni sindrom menopauze ne utiče samo na vaginu. Takođe može uticati na urinarne strukture, što može izazvati probleme sa urinarnim traktom, prenosi Tportal.hr.

Razgovarajte sa svojim lekarom ako osetite simptome kao što su: česte infekcije urinarnog trakta (UTI), nemogućnost zadržavanja urina (urinarna inkontinencija), mokrenje više nego obično, bol ili peckanje pri mokrenju (dizurija), krv u urinu.

Valunzi i noćno znojenje

Da li vam koža postaje crvena, broj otkucaja srca se ubrzava i obliva vas znoj, iako vam temperatura nije visoka? Valunzi su jedan od najpoznatijih simptoma prelaska u menopauzu, kao i njihov bliski 'prijatelj' - noćno znojenje, a zajedno su poznati kao vazomotorni simptomi.

„Valunzi nisu opasne, ali svakako mogu biti uznemirujuće za žene koje ih često doživljavaju. Ako imate jedan ili dva valunga dnevno i osećate da ih možete dobro prebroditi, to nije tako strašno", kaže doktorka.

Postoje načini da pokušate da kontrolišete talase vrućine i sami pronađete olakšanje kod noćnog znojenja, kao što je upravljanje stresom, izbegavanje okidača i uravnotežena ishrana. Ali to nije uvek dovoljno.

Ako ovaj fenomen u velikoj meri utiče na kvalitet vašeg života, razgovarajte sa svojim lekarom o lekovima koji vam mogu pomoći.

Loše spavate

Problemi sa spavanjem mogu imati različito poreklo, od anksioznosti i kofeina do poremećaja spavanja kao što su apneja u snu i sindrom nemirnih nogu. Mnogi se takođe žale na poremećen san tokom menopauze.

Noćno znojenje i problemi sa mokrenjem mogu u velikoj meri poremetiti ciklus spavanja. Ako imate problema da zaspite ili ostanete u snu (ili oboje), uvek je dobra ideja da razgovarate sa svojim lekarom da pokušate da dođete do korena problema.

U svakom slučaju, ako zbog ovih problema imate problema sa održavanjem kvaliteta života, vreme je da zakažete pregled kod svog lekara.

Savet

Sledeći deo je ključan: kao pacijent morate potražiti adekvatnu zdravstvenu negu, a ako niste zadovoljni trenutnim lekarom, potražite drugo mišljenje. Nakon isprobavanja jedne vrste tretmana, i dalje se ne osećate bolje? Slobodno potražite pregled kod drugog lekara.

„Kada razgovaram sa pacijentima koji su frustrirani svojim zdravstvenim iskustvom ili se osećaju kao da su zanemareni ili pogrešno dijagnostikovani, skoro uvek čujem element prekinute komunikacije između pružaoca usluga i pacijenta“, zaključuje dr Batur, dodajući da svako mora da se zalaže za sebe i svoje zdravlje.