Mit o "najtužnijem danu u godini": Formula zgodna za reklame, ali ne i za ozbiljna istraživanja

Kada se govori o Plavom (tužnom) ponedeljku (Blue monday) psihoterapeut Stefan Dimić napominje da u psihologiji ne postoji dokaz kako je baš treći ponedeljak u januaru najdepresivniji dan u godini.

“Ideja o Plavom ponedeljku potekla je iz marketinške kampanje, uz jednu vrlo kreativnu, ali naučno neodrživu formulu koja je pokušala da objasni zašto se ljudi baš tog ponedeljka osećaju najgore. Formula je bila zgodna za reklame, ali ne i za ozbiljna istraživanja. Drugim rečima, Plavi ponedeljak se mnogo bolje snalazi u naslovima portala nego u stručnim časopisima”, objašnjava Dimić za portal N1.

Međutim, kako objašnjava psihoterapeut, to ne znači da se ljudi u januaru osećaju sjajno ili da je sve to “izmišljeno” - naprotiv. Period nakon praznika često donosi sudar sa realnošću: vraćamo se obavezama, dani su kratki i sivi, novčanici su se stanjili, a entuzijazam sa kojim smo ušli u novu godinu polako splašnjava. 

“U takvim okolnostima pad raspoloženja je očekivan. Problem nastaje onda kada taj pad počnemo da tumačimo kao dokaz da je sa nama nešto suštinski pogrešno ili da je ‘cela godina već unapred izgubljena’”, objašnjava psihoterapeut.

I istraživanja poslednjih godina pokazuju kako tokom zimskih meseci zaista dolazi do porasta smetnji u raspoloženju i padu energije, što nije vezano za jedan konkretan datum.

“Reč je o sezonskom efektu, a ne o kalendarskom baksuzu. Treći ponedeljak u januaru nije ništa ‘opasniji’ od bilo kog drugog dana - osim ako mu mi sami ne damo to značenje”, kaže psihoterapeut Dimić za portal N1.

Prolazna tuga ili depresivno stanje?

Dimić napominje kako je važno napraviti razliku između dva fenomena koja ljudi često mešaju: prolazne tuge i anksioznih ili depresivnih stanja.

“Tuga, zabrinutost i pad raspoloženja deo su normalnog ljudskog iskustva. Prolazna tuga ima svoj tok - menja se, popušta, reaguje na odmor, razgovor i podršku, ponekad i na male, svakodnevne stvari koje nas ponovo povežu sa sobom. Osoba i dalje funkcioniše, čak i kada joj nije lako. Svaka emocija ima svoju funkciju, pa i ove neprijatne, naročito u trenucima kada se život nakrivi pod malo nezgodnim uglom”, pojašnjava Dimić.

S druge strane, kod anksioznih i depresivnih stanja više se ne radi samo o lošem raspoloženju već, kako objašnjava psihoterapeut, o promeni načina na koji osoba doživljava sebe, druge ljude i budućnost.

“Kod depresije se često javljaju dugotrajan osećaj praznine i bezvoljnosti, gubitak interesovanja za stvari koje su ranije prijale, pad energije, problemi sa snom i koncentracijom, kao i osećaj bezvrednosti ili preterane krivice. Kod anksioznosti dominiraju stalna napetost, brige koje se teško kontrolišu i telesni simptomi poput lupanja srca, stezanja u grudima, nemira ili osećaja da osoba ne može da se opusti čak ni kada objektivno nema razloga za strah”, opisuje Dimić za portal N1.

Kada je potrebno potražiti stručnu pomoć?

Ipak, psihoterapeut ocenjuje da bi bilo nefer reći da Plavi ponedeljak nema nijednu dobru stranu. On objašnjava kako njegova najveća potencijalna vrednost leži u tome što otvara prostor za razgovor o mentalnom zdravlju.

“U tom periodu se češće govori o depresiji, anksioznosti, sagorevanju i traženju pomoći - temama koje su i dalje opterećene stigmom. Za neke ljude, baš takav tekst ili objava mogu biti prvi trenutak u kojem pomisle da nisu sami ili da bi možda bilo dobro da sa nekim porazgovaraju”, kaže psihoterapeut.

Dimić naglašava i da se alarm za traženje stručne pomoći ne pali zbog jednog lošeg dana ili jedne teške nedelje.

“On se pali kada takva stanja traju nedeljama, kada počnu da utiču na posao, odnose i svakodnevno funkcionisanje, kada osoba počne da se povlači, izbegava ljude i aktivnosti ili ima stalni osećaj da je na ivici”, objašnjava sagovornik.

Psihoterapeut ističe kako je posebno ozbiljan signal da je potrebno potražiti stručnu podršku ukoliko se kod osobe počnu javljati misli da život nema smisla, kako bi drugima bilo lakše bez nje ili da je sama sebi teret - tada pomoć ne treba odlagati.

Dimić objašnjava kako traženje pomoći nije znak slabosti, već primer odgovornosti osobe prema sebi.

"Psihološka pomoć nije rezervisana za krajnje tačke, već za ljude koji žele da razumeju šta im se dešava i da nauče kako da se sa tim nose pre nego što stvari postanu teže", kaže psihoterapeut za portal N1.

Zato je možda najjednostavniji i najtačniji kriterijum da li potražiti pomoć sledeći: ako se neko pita da li mu treba pomoć, to je već sasvim dovoljan razlog da bar porazgovara sa stručnjakom.

"Ponedeljak, bio plav ili ružičast, dođe i prođe"

Problem, dakle, nije u samom Plavom ponedeljku, već u načinu na koji ga koristimo.

“Ako ga prihvatimo kao sudbinu upisanu u kalendar, dajemo mu moć koju realno nema. Ako ga, međutim, iskoristimo kao povod da se zapitamo kako smo, šta nam nedostaje i gde možemo potražiti podršku - onda može imati smisla”, smatra Dimić.

On ocenjuje i kako je možda najzdraviji pristup iskoristiti pojačanu pažnju medija da bismo pričali o mentalnom zdravlju bez senzacionalizma uz jasno razlikovanje teškog perioda od stanja koja zaista zahtevaju stručnu podršku.

"A ponedeljak, bio plav ili ružičast, dođe i prođe. Kako ćemo ga dočekati, ipak mnogo više zavisi od toga kako mislimo i kako brinemo o sebi, nego od toga šta je tog jutra u trendu", zaključuje psihoterapeut Stefan Dimić.