„Što ja tako ne živim“, „tužan sam, pomozite“: Mladi sve otvoreniji za psihološku pomoć

Zdravlje 16. jun 202415:12 16 komentara
Shutterstock

Mladi u Srbiji danas više znaju o mentalnom zdravlju, a oni koji su proteklih mesec i po dana posetili Centar za mlade CEZAM, koji pruža besplatnu psihološku podršku, vrlo su introspektivni, svesni da imaju problem i zaista hoće da ga reše, opisala je Snežana Mrvić, klinički psiholog u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

CEZAM je počeo sa radom zvanično 24. aprila i mladi su odmah počeli sa se javljaju, rekla je.

„Termini su praktično svi zauzeti, a zakazuju se preko Instagrama. Od početka rada javilo nam se 210 mladih i 33 roditelja. Pored preventivnog rada sa mladima, u smislu psihosocijalne podrške, postoji i program koji se bavi edukacijom roditelja. Tu su i tribine koje se organizuju za roditelje, a u četvrtak je održana tribina psihoseksualnog razvoja mladih, na kojima su roditelji mogli da postave pitanja psihologu i ginekologu“, rekla je ona.

Orange studio

Mladi nailaze na različite probleme u svakodnevnom životu, a psihološkinja kaže da je prirodno što misle da su to veoma teške stvari.

„To se odnosi na probleme sa vršnjacima, sa školom, ko će šta da upiše, odnosi sa partnerima… Uglavnom naši stručnjaci procene da sa svojim kapacitetima mogu da im izađu u susret, ali ako smatraju da intezitet problema koje mlada osoba ima prevazilazi kapacitete koje mi ovde imamo, mi ih pošaljemo u neku drugu ustanovu“, dodala je.

Mladi koji u CEZAM dolaze su vrlo su introspektivni, manje se osećaju stigmatizovano i svesni su da imaju problem koji zaista hoće da reše, objasnila je.

View this post on Instagram

A post shared by CEZAM (@cezam.bgd)

„Naravno, prvo se svi obrate vršnjacima i mi ćemo se od septembra baviti nekom vrstom obuke volontera da budu osposobljeni da pruže vršnjacima prvu psihološku pomoć“, rekla je ona.

Sve više u javnom prostoru se može čuti da je mladima danas teško da steknu prijatelje, ali Mrvić kaže da dok pojedinci traže pomoć, jer se osećaju usamljenim, ovo se pitanje ne može generalizovati.

Povezane vesti

„Imate mlade ljude koji su introvertni i teže im je da ostvare prijateljstva, ali i ljude koji su otvoreni i imaju crte ličnosti koje im pomažu da stupaju u kontakt sa drugima. Možda zbog prevelike upotrebe društvenih mreža i digitalizacije, to može da bude faktor rizika za osećanje usamljenosti. Nekada gledanje slika drugih na društvenim mrežama može da izazove pitanja ‘zašto ja ne živim tako’, pa da to izazove osećaje anksioznosi i usamljenosti, ali sve je to individualno“, napominje ona.

Citira Frojda da „mentalno zdravu osobu čini sposobnost da voli i da radi“.

„Naš kapacitet da primimo ljubav i da funkcionišemo je nešto što nas čini zdravim. Čim primetimo da nam je svakodnevno funkcionisanje oštećeno, da ne možemo da radimo, družimo se, učimo kao što smo nekad mogli, znak je da se nešto urušava i to su signali kada bi trebalo da potražimo pomoć“, objasnila je.

View this post on Instagram

A post shared by CEZAM (@cezam.bgd)

Iz svog iskustva zaključuje da su mladi, kada je reč o mentalnom zdravlju, edukovaniji danas nego ranije.

„Tome je doprinela dostupnost informacija. To može biti mač sa dve oštrice, jer s jedne strane doprinosi razvoju njihove samosvesnosti, ali sa druge može doći do samodijagnostikovanja. Na osnovu onog što pročitaju na internetu mogu da kažu sebi ‘ne mogu da učim, jer imam ADHD’. Ipak, dosta su upućeniji, danas se mnogo više zna o psihičkim poremećajima i radi se na tome da se oni destigmatizuju. Da pogotovo adolescenti, kada imaju neki problem, mogu da dođu i kažu ‘ne osećam se dobro, tužan sam, molim vas, pomozite'“, rekla je ona.

Centar za Mlade (CEZAM) nalazi se u prostoru u Resavskoj 22. Radno vreme Centra je svakim radnim danom od 12 do 20 časova, a namenjen je mladima uzrasta od deset do 30 godina. Razgovor kod psihologa zakazuje se onlajn, a jedna osoba može da svrati do pet puta u savetovalište. Deca mlađa od 15 godina moraju doći sa roditeljem/starateljem.

Dodaje da radionice koje sprovodi CEZAM adresiraju i jedan drugi izazov – socijalnu interakciju.

„Ona se ovde dešava u realnom svetu, ne onlajn. Nazvali smo ih ‘Zona bez telefona‘, mobilni se ostavljaju po strani i zaista se biva prisutan tu, u tom trenutku i razmenjuju se priče sa vršnjacima. Nama su potrebni drugi ljudi da bismo funkcionisali i mislim da su te radionice od velikog značaja. A plus, tu se radi na kreativnosti“, rekla je.

View this post on Instagram

A post shared by CEZAM (@cezam.bgd)

U CEZAM-u se, dodaje, organizuju i projekcije filma, nakon kojih neko od kolega vodi diskusiju, a mladima se da prilika da možda, pričajući o osećanjima nekog lika, govori o svojim osećanjima ili izazovima.

„Neko će moći da govori o nečemu o čemu možda do sada nije mogao. Imate mlade ljude koji beže od svojih osećanja, potiskuju ih, ali mu je katarza koju je doživeo zbog filma pomogao da se otvori“, dodala je.

CEZAM je osmišljen kao mental-hab u kojim će se mladi osećati sigurnim, gde će ljudi koji dugo rade u struci moći da im pruže određenu pomoć, rekla je.

„Moraju da zakažu, ali mogu da dođu ovde bez uputa, informacije su poverljive“, zaključila je ona.

Povezane vesti

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare