Veza između MMR vakcine i autizma ne postoji i debata o tome nanela je mnogo štete medicinskim sistemima na globalnom nivou, i apelujemo na roditelje da ne odlažu vakcinaciju, rekla je Milica Pejović iz Instituta za mentalno zdravlje na konferenciji za novinare posvećenoj Svetskom danu autizma koji se obeležava 2. aprila.

Jedina veza poremećaja iz spektra autizma i MMR vakcine (protiv morbila, zauški i rubeole) jeste to što se vakcina daje u drugoj godini života kada dete ostvaruje prve verbalne kontakte i pokazuje prve znake početka motoričkog razvoja.

U tom periodu roditelji obično primete izostanak verbalne komunikacije, pa ukoliko dete dobije dijagnozu poremećaja iz spektra autizma, povezuju sa MMR vakcinom, istakla je doktorka Pejović.

Ona je dodala da do sad ni jedno istraživanje nije pokazalo koji su tačni uzroci, ali da postoje veze s genetikom, to jest sa mutacijom gena u intrauterinom dobu, i istakla da je traženje preciznog uzroka autizma u ovom trenutku kao traženje igle u plastu sena jer je nesaglediv broj faktora koji mogu uticati na njegovu pojavu.

Doktorka Ana Kesić iz Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu kaže da uz dijagnozu poremećaja iz spektra autizma obično postoji spektar drugih dijagnoza i poremećaja i da je to slučaj kod 70 odsto pacijenata, i dodala da vrlo često prva dijagnoza bude poremećaj pažnje, pa da se tek kasnije utvrdi da je reč o autizmu.

Psihijatar Vanja Mandić Maravić kazala je da kad se govori o poremećajima iz spektra autizma najčešće pomisli na decu, ali da treba biti svestan da ta deca ne nestaju, nego da postaju odrasli ljudi sa istim problemom.

„Ti ljudi ne treba da ostanu nevidljivi i neophodno je osmisliti adekvatke sisteme koji će se baviti njihvom tranzicijom iz sistema obrazovanja u sistem zaposlenja i socijalne zaštite odraslih“. naglasila je Mandić Maravić.

Doktor Nenad Glumbić iz Centra za logopediju i ranu intervenciju naglasio je da postoji niz intervencija koje dokazano imaju efekta, ali da nemaju isto dejstvo na sve pacijente.

Uz to je apelovao na roditelje da ne koriste neproverene pseudo naučne intervencije jer neke mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje i život pacijenata sa dijagnozom poremećaja iz spektra autizma.

Predstavnica Instituta za javno zdravlje „Batut“ Mirjana Šulović Živković kaže da statistika na nivou Evropske unije pokazuje da 4,7 odsto dece na 1.000 ima neki poremećaj iz spektra autizma, dok po rezultatima popisa iz 2011. godine u Srbiji kaže da 0,7 odsto dece ima dijagnozu poremećaja iz spektra autizma.