Može li često propisivani antibiotik da smanji rizik od razvoja šizofrenije?

Međunarodni tim istraživača sa Univerziteta u Edinburgu došao je do tog zaključka analizom podataka iz opsežnog registra zdravstvene zaštite Finske.

Tim je proučavao podatke o više od 56.000 adolescenata koji su razgovarali sa psiholozima ili psihijatrima zbog različitih mentalnih poremećaja, a iz drugih razloga su im propisivani antibiotici.

Utvrđeno je da je rizik od razvoja šizofrenije u grupi koja je lečena antibiotikom doksiciklinom bio za 30 do 35 odsto manji u odnosu na njihove vršnjake kojima su propisivani antibiotici iz drugih grupa.

Doksiciklin je antibiotik širokog spektra koji se obično koristi za lečenje infekcija i akni, a naučnici veruju da se njegov učinak na šizofreniju može povezati sa delovanjem leka na upalu i razvoj mozga.

Ranije sprovedene studije već su ukazivale na to da doksiciklin može da smanji upalu u moždanim ćelijama i da utiče na sinaptičko „orezivanje“ – prirodni proces u kojem mozak usavršava svoje neuronske veze uklanjanjem suvišnih komponenti, odnosno viška sinapsi, što je ključno za brzo i efikasno funkcionisanje mozga. Sinaptogeneza je naziv za proces stvaranja sinapsi – mesta na kojima se odvija komunikacija između dva neurona.

Slikovito rečeno, mozak je poput računara koji neprestano briše nepotrebne podatke kako bi stvorio prostor za nove – taj se proces odvija tokom spavanja. Veoma važna aktivnost mozga je sposobnost razgradnje starih neuronskih veza, što se naziva „sinaptičko orezivanje“.

Međutim, prekomerno orezivanje povezano je s razvojem šizofrenije – teškog mentalnog poremećaja koji se obično javlja u ranoj adolescentskoj dobi i često je praćen halucinacijama i sumanutim uverenjima.

Tim je ovo otkriće nazvao izuzetno zanimljivim, istakavši da ukazuje na potencijalnu mogućnost prenamene postojećeg, široko korišćenog leka kao preventivne mere u lečenju ove ozbiljne mentalne bolesti.

„Čak polovina ljudi kod kojih se razvije šizofrenija ranije je imala kontakte sa stručnjacima službi za mentalno zdravlje dece i adolescenata zbog drugih problema sa mentalnim zdravljem“, objasnio je profesor Jan Keleher, vođa studije i profesor dečje i adolescentne psihijatrije na Univerzitetu u Edinburgu.

Dodao je da lekari „trenutno nemaju nikakve konkretne intervencije za koje se pouzdano zna da smanjuju rizik od razvoja šizofrenije kod mladih ljudi“, ali da ovo otkriće predstavlja izazov i podsticaj za nastavak istraživanja.

„S obzirom na to da je studija opservaciona, a ne randomizovano kontrolisano ispitivanje, ne možemo izvući čvrste zaključke o uzročno-posledičnoj vezi, ali ovo otkriće predstavlja veliki podsticaj za dalja istraživanja zaštitnog efekta doksiciklina i drugih protivupalnih terapija kod adolescentnih psihijatrijskih pacijenata, kao načina potencijalnog smanjenja rizika od razvoja teških mentalnih bolesti u odraslom dobu“, rekao je Keleher.

U studiji su učestvovali naučnici sa Univerziteta u Edinburgu, Univerziteta u Ouluu, University Collegea u Dablinu i grupe St. John of God Hospitaller Services Group, a finansirao ju je Odbor za zdravstvena istraživanja.

Rezultati studije objavljeni su u stručnom časopisu American Journal of Psychiatry.