Može li profesionalni fudbal da utiče na zdravlje mozga? Nova studija donosi odgovore

Bivši profesionalni fudbaleri pokazuju znake mogućih neuroloških promena već u srednjim godinama života, navodi se u novom istraživanju, piše CNN.

U trenutku kada se Svetsko prvenstvo približava završnici, studija predstavljena na Međunarodnoj konferenciji Udruženja za Alchajmerovu bolest (Alzheimer's Association International Conference) u Londonu u julu 2026. godine skreće pažnju na sport koji je znatno manje istraživan od američkog fudbala sa kontaktom. Prvi rezultati ukazuju na to da bi se neurološki simptomi kod fudbalera mogli pojaviti ranije nego što se dosad pretpostavljalo.

Bivši profesionalni igrači češće su prijavljivali anksioznost, depresiju i probleme sa razmišljanjem ili donošenjem odluka u poređenju sa ljudima koji se nisu bavili kontaktnim sportovima, navodi se u sažetku istraživanja, koje još nije objavljeno u naučnom časopisu.

„Ne znamo da li je to posledica dugogodišnjeg igranja fudbala i ponavljanih udaraca u glavu ili postoji nešto što je karakteristično za ljude koji odluče da profesionalno igraju fudbal i u njemu su uspešni“, rekla je vodeća autorka studije Kejli Linč, istraživačica sa Imperijal koledža u Londonu i Centra za istraživanje demencije u Velikoj Britaniji.

Promene u mozgu

Istraživači su analizirali više pokazatelja, uključujući upitnike, kliničke procene i snimke mozga.

Među 142 bivša profesionalna igrača - 126 muškaraca i 16 žena starosti između 30 i 60 godina - nije utvrđeno značajno pogoršanje kognitivnih sposobnosti, poput pamćenja i pažnje, rekla je Linč.

Međutim, snimci mozga pokazali su manju količinu sive mase - dela mozga zaduženog za obradu informacija - u regijama koje učestvuju u pamćenju, donošenju odluka, pažnji i regulaciji emocija, u poređenju sa osobama koje se nisu bavile kontaktnim sportovima.

Ove strukturne razlike u mozgu i češće prijavljeni psihološki simptomi ne moraju nužno biti povezani sa fudbalom, ali mogu ukazivati na neurološke posledice ponavljanih udaraca u glavu.

Važno je i to što su ispitanici bili u srednjim godinama života, jer se većina prethodnih istraživanja bavila osobama starijim od 70 godina, kada se simptomi demencije najčešće ispoljavaju, rekao je koautor studije dr Tomas Parker, neurolog sa Imperijal koledža u Londonu.

„Ako detaljno proučavate ljude pre nego što se razvije demencija, možete da sagledate tok promena mnogo ranije“, rekao je on.

Istraživači naglašavaju da su ovi rezultati tek početni. U planu su dodatna ispitivanja na većem broju učesnika i njihovo dugoročnije praćenje kako bi se dobila jasnija slika o mogućim posledicama.

Problem nisu samo potresi mozga

Većina podataka o uticaju udaraca u glavu na dugoročno zdravlje mozga dolazi iz istraživanja američkog fudbala, što nije iznenađujuće jer je u tom sportu gotovo nemoguće izbeći udarce u glavu.

„Veoma je važno da se više istražuju i drugi sportovi, uključujući fudbal, koji je verovatno najpopularniji sport na svetu, kako bismo utvrdili da li isti rizici važe i za njih“, rekao je dr Majkl Alosko, zamenik direktora kliničkih istraživanja u Centru za hroničnu traumatsku encefalopatiju Univerziteta u Bostonu, koji nije učestvovao u istraživanju.

Gde se krije rizik kod fudbala?

Mnogi smatraju da su najveći problem potresi mozga, ali Alosko kaže da to nije sasvim tačno.

„Potresi mozga mogu imati ozbiljne posledice kod pojedinih ljudi, ali znamo da se većina potpuno oporavi“, rekao je.

Pravi problem, dodaje, predstavljaju brojni ponavljani udarci u glavu tokom života. U fudbalu oni mogu nastati pri sudarima igrača, ali i prilikom udaranja lopte glavom.

Rezultati ove studije podudaraju se sa onim što su istraživači već uočili kod bivših igrača američkog fudbala. Kod njih se psihijatrijski simptomi, poput anksioznosti i depresije, često javljaju ranije u životu.

Naučnici i dalje pokušavaju da utvrde da li su ti simptomi direktna posledica udaraca u glavu ili su povezani sa drugim faktorima karakterističnim za sportiste. Takođe je potrebno više istraživanja kako bi se razumele moguće posledice po pamćenje u kasnijem životnom dobu.

Da li to znači da deca ne bi trebalo da se bave fudbalom?

Iako se ovo istraživanje odnosi isključivo na profesionalne sportiste, šira naučna saznanja pokazuju da bi svi igrači trebalo da vode računa o zaštiti zdravlja mozga.

Studija se bavila isključivo profesionalnim fudbalerima, ali veliki broj ljudi rekreativno igra fudbal tokom života. Da li su i oni u riziku?

Za sada je teško dati odgovor, kaže Alosko. Istraživanje pokazuje samo povezanost između profesionalnog igranja fudbala i promena na mozgu, ali ne može da odredi koliko udaraca u glavu je potrebno da bi nastala dugoročna oštećenja.

„Ono što vidimo kod profesionalnih sportista ne može se direktno preneti na srednjoškolce ili rekreativce“, rekao je dr Stiven Broglio, direktor Centra za potrese mozga Univerziteta Mičigen, koji takođe nije učestvovao u istraživanju.

Ipak, dosadašnja istraživanja ukazuju da bi sportisti i sportske organizacije trebalo ozbiljno da razmišljaju o zaštiti zdravlja mozga.

U Sjedinjenim Američkim Državama već su uvedene određene mere. Fudbalski savez SAD zabranio je 2016. godine udaranje lopte glavom deci mlađoj od 10 godina, dok je za uzrast od 11 do 13 godina ograničeno vreme provedeno na treninzima ove tehnike.

„Svaki put kada smanjite izloženost udarcima u glavu, bez obzira kojim se sportom bavite, činite nešto korisno za svoje zdravlje“, rekao je Broglio.

Cilj nije da se sport predstavi kao nešto loše, već da postane bezbedniji.

„To je velika briga naučne zajednice, jer je sasvim jasno da fizički aktivni ljudi imaju bolje zdravstvene ishode. Koristi od fizičke aktivnosti su ogromne, ali je važno pronaći ravnotežu i omogućiti ljudima da se sportom bave na bezbedan način“, rekao je Broglio.

On je dodao da sportisti treba da obrate pažnju na simptome poput anksioznosti, depresije i problema sa razmišljanjem, jer se mnogi od njih mogu uspešno lečiti.

„Razgovarajte sa lekarom. Ne morate sami da se nosite sa psihološkim ili kognitivnim problemima“, poručio je.