Najčešće zablude o Alchajmerovoj bolesti

Kerolajn Skejts, zamenica direktora razvoja "Admiral Nurse" u "Dementia UK", ističe, pre svega, da Alchajmerova bolest i demencija nisu iste stvari.
"Demencija je krovni pojam za niz stanja koja utiču na mozak, a koja se postupno pogoršavaju tokom vremena sa simptomima koji obično uključuju probleme sa pamćenjem, razmišljanjem i komunikacijom, što dovodi do smanjenja veština potrebnih za svakodnevni život", navodi Skejts.

Postoji preko 200 različitih podvrsta demencije. Alchajmerova bolest je jedna od njih i to je najčešći oblik demencije, prouzrokovan nakupljanjem određenih vrsta proteina u mozgu, što rezultira smrću moždanih ćelija.

To nije jedina stvar koja se često pogrešno shvata o ovim stanjima. Postoji još nekoliko činjenica o demenciji oko kojih su ljudi često u zabludi.

Demencija može da utiče na ljude u bilo kojoj životnoj dobi

Iako je veća verovatnoća da će ljudi stariji od 65 godina dobiti dijagnozu, demencija ne pogađa samo starije osobe.

"Frontotemporalna demencija najčešće se dijagnostikuje između 45 i 65 godina, iako je ljudi mogu dobiti ranije ili kasnije u životu", kaže dr Fran Vandeli.

On dodaje da "uglavnom postoje dve vrste frontotemporalne demencije, koje obično počinju promenama ponašanja i emocionalne kontrole ili problemima sa govorom".

Nije uvek nasledna

Samo zato što roditelj, baka, deda ili drugi član porodice ima demenciju, ne znači automatski da ćete je i vi dobiti.

"Razvoj demencije nije neizbežan, a toliko je mnogo faktora koji imaju ulogu u zdravlju i mentalnom blagostanju da ima više smisla usredsrediti se na zdrav život", kaže dr Vandeli.

Ishrana i demencija su povezani

"Dijabetes tipa 2 i visoki krvni pritisak povezani su sa većim rizikom od Alchajmerove bolesti i vaskularne demencije", ističe dr Vandelli.

Uopšteno  govoreći, prekomerna telesna težina može da znači veću verovatnoču da ćete razviti stanja poput dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska, zbog čega zdrava ishrana može da pomogne u smanjenju rizika.

Fizička aktivnost može da spreči demenciju

Osim zdrave ishrane, vežbanje i kretanje mogu da pomognu u smanjenju rizika od demencije.

"Koristan je i ples uz vašu omiljenu muziku", smatra doktor.

Osoba može da nastavi da živi pozitivno i nakon dijagnoze

Dijagnoza demencije ne znači uvek da će se nečiji kvalitet života iznenada pogoršati.

"Mnogi ljudi nakon dijagnoze demencije mogu da nastave da rade, voze i žive punim i produktivnim životom", kaže Skejts.

Ona dodaje da "Iako ne postoji lek za demenciju, postoje tretmani za ublažavanje stanja i povećanje kvaliteta života".

Ne bi trebalo uvek ispravljati osobu sa demencijom

"Ljudi sa demencijom mogu da postanu zbunjeni i dezorijentisani, zbog čega ponekad veruju u stvari koje nisu istinite", kaže Skejts.

Iako bi prijatelji ili članovi porodice mogli da osete potrebu da ih stalno ispravljaju, to nije uvek najbolji pristup.

"Bolje je da pokušate da objasnite na smiren način šta se događa, bez rasprave ili ispravljanja", predlaže Skejts.

Kontrastne boje mogu da pomognu pacijentima sa demencijom u snalaženju

Kretanje po kući može da bude teško za one koji imaju problema sa percepcijom dubine i udaljenosti.

"Korišćenje kontrastnih boja može da pomogne osobama sa demencijom da se snađu u svojim domovima i drugim okruženjima", kaže dr Vandeli.

On je naveo kao primer da se promenom boje posteljine ili nameštaja može postići lakše snalaženje u trenucima zbunjenosti i pogubljenosti, prenosi Index.hr.