Opasne kalcifikacije: Važan mineral nataložen na pogrešnim mestima

Zdravlje 28. sep 202309:50 0 komentara
Shutterstock/Yok_onepiece

Naslage kalcijuma mogu da se formiraju u skoro svakom delu tela, i iako je teško sprečiti njihovo stvaranje, ipak možemo nešto da uradimo – šta treba da znamo?

Kalcijum je esencijalni mineral koji je prisutan u velikim količinama u našem telu. Najviše se nalazi u kostima i zubima, otprilike 99 odsto kalcijuma u ​​telu, što im daje potrebnu snagu. Ali neophodan je i za pravilno funkcionisanje mišića, nerava i krvnih sudova, pa se preostalih jedan odsto nalazi u krvi, mišićima i drugim telesnim tkivima.

Obaj mineral se transportuje kroz krvotok, a prisutan je u svakoj ćeliji, tako da se kalcifikacija, odnosno taloženje kalcijuma, može javiti u skoro svakom delu tela. Kada se taloži u mekim tkivima, gde ne bi trebalo, govorimo o kalcifikaciji i izaziva otvrdnjavanje tih tkiva, što može uticati na njihovu pravilnu funkciju i izazvati razne tegobe.

Šta je kalcifikacija?

Kalcifikacija je taloženje kalcijuma u ​​nekom delu tela, a takve naslage se mogu formirati bilo gde, uključujući meka tkiva, krvne sudove i organe. Kalcifikacije obično nisu bolne, osim kada se razvijaju na mestima gde mogu da vrše pritisak ili ometaju kretanje, kao što su zglobovi i tetive.

U izvesnoj meri, kalcifikacija je normalna pojava jer može, na primer, biti reakcija tela na povredu ili upalu, na infekciju ili autoimune bolesti. Čak i tumori, kancerogeni i nekancerogeni, mogu dovesti do kalcifikacije unutar tumorskog tkiva.

Ali, u nekim slučajevima i u određenim uslovima, kalcijum može da se deponuje na mestima gde ga ne bi trebalo da bude, na primer u mozgu, bubrezima ili krvnim sudovima, pa takve kalcifikacije mogu da izazovu probleme u radu ovih organa, piše Glorija.hr.

U svakom slučaju, kalcifikacije postaju problem kada njihov položaj, oblik i veličina počnu da oštećuju tkivo. Na primer, kalcifikacije mogu da ukoče i blokiraju krvne sudove – bilo u mozgu, srcu ili bubrezima. U starosti može doći do zadebljanja i kalcifikacije na aortnom i mitralnom zalisku, a to dovodi do smanjene sposobnosti srca da pumpa krv.

Nagomilani kalcijum se može razviti u celom telu, a među mestima gde se češće javlja su dojke, mišići, krvni sudovi, perikard ili srčano tkivo, srčani zalisci, bubrezi, bešika i žuč, zglobovi, tetive, mozak, zubi i pankreas, prenose Vijesti.me.

Vrste kalcifikacija i uzroci

Brojni faktori igraju ulogu u nastanku kalcifikacija, od kojih su neke infekcije, poremećaji metabolizma kalcijuma koji mogu dovesti do hiperkalcemije (prevelike količine kalcijuma u ​​krvi), genetske ili autoimune bolesti koje utiču na koštani sistem i vezivno tkivo, kao i dugotrajno stanje upale.

Stručnjaci sa Univerziteta Harvard upozoravaju da još uvek postoji veoma raširena predrasuda da kalcifikacije izaziva ishrana bogata kalcijumom, ali nijedna studija još nije otkrila vezu između kalcijuma koji jedemo i povećanog rizika od kalcifikacija.

Ovo se takođe odnosi na kamenje u bubregu koji je napravljen od kalcijum oksalata. Osobe sa takvim kamenom izlučuju više kalcijuma urinom od onih bez kamena u bubregu, a to se dešava bez obzira na to koliko kalcijuma unose u organizam hranom.

Simptomi kalcifikacije

Kalcifikacije često ne izazivaju nikakve simptome, pa ih lekari otkrivaju slučajno, na primer na rendgenskom snimku ili mamografiji. Kompjuterska tomografija ili CT mogu otkriti kalcifikacije u unutrašnjim organima, na primer u srcu, krvnim sudovima, bubrezima, mozgu ili pankreasu.

Ponekad se može očekivati prisustvo kalcifikacija, ali čak ni kalcifikacije povezane sa određenim bolestima i stanjima možda neće izazvati nikakve značajne i uočljive simptome.

Mogući simptomi kalcifikacije u različitim delovima tela mogu biti:

– bol u kostima

– kvrga na kosti koja ponekad može biti vidljiva kao kvržica ispod kože,

– kvržica u grudima,

– suve oči ili oči koje svrbe, oštećen vid,

– poremećaj rasta,

– česti prelomi kostiju,

– mišićni grčevi ili slabost,

– kamenac,

– sve izraženija opšta slabost,

– promene u strukturama kostiju (savijanje kičme ili nogu).

Ko je više u opasnosti?

Postoje određeni faktori koji mogu povećati rizik od razvoja kalcifikacija, ali to ne znači da će ih razviti svi ljudi koji imaju faktore rizika.

Faktori rizika su starija životna dob, autoimune bolesti, genetska istorija poremećaja metabolizma kalcijuma i povrede unutrašnjih tkiva koje izazivaju inflamatorne reakcije.

U grudima

Kalcifikacije su česte u dojkama i često se otkrivaju na mamografima, a mogu biti uzrokovane povredama dojke, sekrecijom ćelija, infekcijama i upalom.

Postoje dve glavne vrste kalcifikacija dojke, mikrokalcifikacije i makrokalcifikacije. Mikrokalcifikacije na mamografima se obično pojavljuju kao male bele tačke i često su grupisane. Većina tumora dojke počinje sa ao mikrokalcifikacija, ali to ne znači da su sve mikrokalcifikacije kancerozne.

Obično se rade dodatni testovi, kao što je biopsija, odnosno uzimanje uzorka tkiva koji se zatim analizira u laboratoriji kako bi se utvrdilo da li je akumulirani kalcijum povezan sa tumorom ili ne.

Makrokalcifikacije počinju kao mikrokalcifikacije, a zatim prerastaju u velike, okrugle naslage kalcijuma.

Ova vrsta kalcifikacije je obično benigna i javlja se najčešće kod žena starijih od 50 godina, a često je uzrokovana upalom, prethodnim povredama ili promenama vezanim za uzrast na krvnim sudovima dojke.

Najvažnije je naglasiti da redovne posete preventivnoj mamografiji mogu pomoći u otkrivanju kalcifikacija na dojkama, a što se ranije otkriju bilo kakve promene na dojkama, to će ishod biti pozitivniji i sigurniji.

U krvnim sudovima

Nagomilavanje kalcijuma može se formirati u krvnim sudovima bilo gde u telu, uključujući i srce. Takođe se mogu razviti u zaliscima između srčanih komora.

Kalcifikacije u arterijama se često javljaju kao deo prirodnog procesa starenja (naslage kalcijuma u ​​koronarnim arterijama prisutne su kod 90 odsto muškaraca i 67 odsto žena starijih od 70 godina), a takve naslage u krvnim sudovima mogu povećati rizik od razvoj drugih bolesti kao što su dijabetes, hronična bolest bubrega i ateroskleroza ili taloženje plaka u krvnim sudovima.

Kalcifikacija u krvnim sudovima takođe može dovesti do stenoze srčanih zalistaka. To znači da se ventil može zgusnuti – može postati krut ili potpuno zatvoren. Kao rezultat toga, srce mora više da radi da bi isporučilo kiseonik ostatku tela, a to može dovesti do razvoja drugih srčanih bolesti. U nekim slučajevima, oštećeni ventili moraju biti hirurški zamenjeni ili otvoreni.

U bubrezima

Naslage kalcijuma u ​​bubrezima izazivaju stanje koje se zove nefrokalcinoza. To je relativno retko stanje koje obično utiče na oba bubrega u isto vreme. Tačan uzrok kalcifikacije bubrega nije poznat, ali se pokazalo da visoki nivoi kalcijuma u ​​urinu, koji se nazivaju hiperkalciurija, mogu biti faktor rizika.

Postoji i vrsta kamena u bubregu od kalcijuma koji može da izazove veoma neprijatne simptome, kao što su nepodnošljivi bol, povišena telesna temperatura, može se pojaviti i krv u mokraći, ali ponekad kamen u bubregu ne mora da izaziva nikakve simptome.

U zglobovima i tetivama

Kada se kalcijum nakuplja u zglobovima i tetivama, javlja se stanje koje se zove kalcificirajući tendinitis. Ovo stanje često utiče na tetive rotatorne manžetne i jedan je od glavnih uzroka bolova u ramenu.

Kalcifični tendinitis najčešće pogađa ljude između 30 i 50 godina i češći je kod žena nego muškaraca. Uzrok još nije u potpunosti shvaćen, ali se smatra da druga medicinska stanja kao što su giht, dijabetes, endokrine bolesti, smrznuto rame ili suze rotatorne manžetne mogu biti faktori rizika.

Kalcifikacije u ramenima mogu izazvati bol i nelagodnost pri pomeranju ramena i dovesti do smanjenja obima pokreta, ali ponekad ne izazivaju nikakve simptome, već se otkriju slučajno na rendgenskim snimcima uzetim za neki drugi problem.

Tretman

Lečenje kalcifikacija zavisi od više faktora, na primer gde se nalaze naslage, da li izazivaju bol ili izazivaju neke druge zdravstvene probleme. Na primer, nekancerozne kalcifikacije dojke obično ne zahtevaju lečenje. Neke druge kalcifikacije, poput onih na zubima, lako se uklanjaju: dovoljno je profesionalno dubinsko čišćenje u ordinaciji.

Kada su u pitanju kalcifikacije arterija, ne postoji efikasan tretman. Ali pošto ova vrsta kalcifikacije može dovesti do razvoja srčanih problema, čak i fatalnih događaja kao što su srčani udar ili moždani udar, vaš lekar može da vam prepiše određene lekove ili savetuje neke promene u načinu života koje mogu pomoći u održavanju krvnog pritiska i držanja nivoa holesterola pod kontrolom.

Za kalcifikacije u unutrašnjim organima, lečenje je usmereno na sprečavanje daljeg oštećenja organa i lečenje drugih bolesti koje mogu dovesti do dodatnih kalcifikacija, kao što je hronična upala. Ovo može uključivati neke promene navika, kao što je povećanje unosa tečnosti i uzimanje lekova za smanjenje upale.

Za kamen u bubregu, lečenje može ili ne mora biti neophodno. Na primer, manje kamenje može da se onesvesti bez lečenja, dok veliko kamenje izaziva jak bol i može da se zaglavi kada izađe iz tela.

Kalcifikacije u zglobovima i tetivama mogu izazvati upalu i tada su potrebni antiinflamatorni lekovi i kućno lečenje uključujući hladne obloge za smanjenje simptoma u akutnoj fazi. Ponekad, ako dođe do hroničnog bola uzrokovanog naslagama kalcijuma, operacija može biti neophodna.

Prevencija je ono sa čime je svima najteže – zdrave životne navike

Nažalost, ne postoji dokazan način da se spreči stvaranje kalcifikacija u telu. Ali zdrav način života može pomoći
u smanjenju rizika od raznih bolesti i poremećaja izazvanih naslagama kalcijuma. Ono što možete učiniti da smanjite rizik od kalcifikacije, a što će takođe koristiti vašem zdravlju uopšte, jeste da:

prestati pušiti,
smanjiti potrošnju alkohola na minimum,
održavati zdravu težinu,
ograničite unos prerađene hrane,
obezbediti dovoljno kvalitetnog noćnog sna,
primenjujete metode suočavanja sa stresom
redovno obavljate neku fizičku aktivnost.
Ali postoje neke druge mere koje možete preduzeti da biste, ako ništa drugo, otkrili kalcifikacije na vreme i držali ih pod kontrolom. Ako ste stariji od 65 godina, redovno radite testove krvi da biste proverili nivoe kalcijuma u ​​krvi.

Ako imate manje od 65 godina i rođeni ste sa srčanom manom ili bubrežnom bolešću, imate veći rizik od nastanka kalcifikacija od ostalih vaših vršnjaka, pa bi u tom slučaju bilo dobro da zakažete pregled kod svog lekara za redovne testove koji proveravaju nivo kalcijuma u ​​vašoj krvi. Ponekad lekovi mogu uticati i na nivo kalcijuma u ​​telu, na primer oni za snižavanje holesterola i za hipertenziju i hormonsku terapiju. Ako uzimate takve lekove, takođe treba periodično da proveravate nivo kalcijuma u ​​krvi u konsultaciji sa svojim lekarom.