Naučnici otkrili da li prekomerno konzumiranje maslaca može da skrati životni vek

Zamena maslaca biljnim uljima može značajno smanjiti rizik od raznih bolesti, uključujući i srčana oboljenja.

Prekomerna potrošnja maslaca mogla bi da skrati život, pokazalo je novo istraživanje – dok konzumacija biljnih ulja produžava životni vek.
Naučnici sa Harvarda otkrili su da ljudi koji jedu veće količine maslaca imaju 15 odsto veći rizik od smrti - iz bilo kog razloga - od onih koji jedu manje količine.

S druge strane, čini se da visok unos biljnih ulja, kao što su kukuruzno, i maslinovo, pozitivno utiče na zdravlje. Zamena maslaca biljnim uljima – bilo koje vrste – smanjila je verovatnoću smrti za skoro 20 odsto.

U stvari, svakih 10 grama dnevnog povećanja unosa biljnog ulja smanjilo je rizik od umiranja od srčanih bolesti za šest odsto. Istovremeno, dnevno povećanje unosa maslaca od 10 grama povećalo je rizik od umiranja za 12 odsto.

Jednostavnom zamenom maslaca biljnim uljem, učesnici su smanjili rizik od smrti za 17 procenata.

Dugotrajno praćenje navika u ishrani

Tokom 50-godišnjeg perioda, naučnici su pratili više od 221.000 Amerikanaca, analizirajući njihove navike u ishrani putem upitnika o hrani. Došli su do revolucionarnog otkrića. Tokom studije umrlo je 50.932 učesnika - 12.241 od kancera i 11.240 od srčanih bolesti.
„Ovo je važna studija koja pokazuje da ljudi koji jedu maslac ne žive toliko dugo kao oni koji biraju biljna ulja“, rekao je dr. Tom Sanders, emeritus profesor ishrane i dijetetike na King's College London.

Kako navodi, maslac ima mnogo zasićenih masti, sadrži neke trans masne kiseline (masti koje se ponašaju slično zasićenim mastima), ali ima vrlo malo polinezasićenih masti (masti koje pomažu u snižavanju holesterola).

S druge strane, nehidrogenizovana sojina, kanola i maslinovo ulje imaju nizak udeo zasićenih masnih kiselina, ali visok udeo nezasićenih masti.'

Koje vrste ulja odabrati?

„Ključna poruka je da je zdravije birati nezasićena biljna ulja umesto maslaca. Ovo je posebno važno jer se na društvenim mrežama šire negativne informacije o biljnim uljima, zasnovane na nepotvrđenim tvrdnjama o potencijalnim štetnim efektima, a ne na smrtnim slučajevima opisanim u ovoj studiji", navode stričnjaci.

Odavno je poznato da zasićene masti doprinose povećanju nivoa holesterola i većem riziku od srčanih oboljenja. Ovo se dešava kada nakupljanje masnih naslaga sužava krvne sudove i povećava rizik od moždanog udara. Prekomerna potrošnja takođe može dovesti do povećanja telesne težine, što je faktor rizika za dijabetes tipa 2.

Nisu sva ulja ista

Britanska fondacija za srce savetuje ljude zabrinute zbog holesterola da zamene puter margarinom, koji se pravi od biljnih ulja. Sadrže veći udeo nezasićenih masti, kao što su polinezasićene i mononezasićene masti, koje se smatraju korisnim za zdravlje srca. Međutim, nisu sva ulja ista.

Ulja iz semena — kategorija biljnih ulja koja uključuje ulja repice, suncokreta, lanenog semena, kukuruza i semena grožđa — nedavno su se našla na udaru naučnika koji ih povezuju sa stanjima poput dijabetesa tipa 2, bolesti srca, depresije, pa čak i Alchajmerove bolesti. Neka istraživanja ukazuju na to da ova ulja mogu povećati stopu kancera.

To je zato što ulja iz semena sadrže visoke nivoe omega-6 masnih kiselina, supstanci za koje se smatra da podstiču upalu – što pomaže raku da raste i sprečava telo da se bori protiv tumora. Međutim, postoje suprotna mišljenja da su omega-6 ulja korisna, pa čak i neophodna za naše zdravlje.

Linolna kiselina – najčešći oblik omega-6 u uljima semena – pomaže u održavanju zdrave kože i deo je ćelijskih membrana. Istraživanja takođe pokazuju da ljudi sa većim unosom linolne kiseline imaju manji rizik od umiranja od srčanih bolesti, zbog njene sposobnosti da snizi nivoe „lošeg“ holesterola. Ukratko, preporuka je umerena potrošnja maslaca i preferencija biljnih ulja, uz pažljiv odabir vrste istog.