Naučnici otkrili vreme za spavanje koje smanjuje rizik za srčane bolesti

Nova studija pokazala je da odlazak na spavanje između 22 i 23 sata značajno smanjuje rizik od razvoja srčanih bolesti.

Za razliku od većine dosadašnjih istraživanja o spavanju, koja su se oslanjala na upitnike i dnevnike spavanja podložne subjektivnim procenama i sećanju, ova studija, objavljena u časopisu "European Heart Journal - Digital Health", koristila je objektivne podatke za praćenje navika ispitanika.

Ključno je odlazak u krevet između 22 i 23 sata

Istraživanje je obuhvatilo učesnike iz britanske Biobanke, prikupljene između 2006. i 2010. godine. Radilo se o osobama starosti od 43 do 79 godina, sa prosekom od 61 godine, od kojih su 58 odsto bile žene.

Svaki učesnik je sedam dana nosio akcelerometar na ručnom zglobu, uređaj koji je objektivno beležio kada su zaspali i kada su se probudili. Naučnici su ih zatim pratili u proseku pet godina i sedam meseci, beležeći pojavu kardiovaskularnih bolesti poput srčanog i moždanog udara, zatajenja srca, hronične ishemijske bolesti srca i prolaznih ishemijskih napada.

Tokom perioda praćenja, od 103.712 učesnika, njih 3172 (oko 3,6 odsto) razvilo je neku kardiovaskularnu bolest. Pokazalo se da je najmanji rizik bio u grupi koja je na spavanje odlazila između 22:00 i 22:59.

U poređenju sa njima, rizik je bio 25 odsto veći za one koji su išli na spavanje u ponoć ili kasnije, 12 odsto veći za one koji su ležali između 23:00 i 23:59, kao i 24 odsto veći za one koji su zaspali pre 22:00 sata.

U analizi su uzeti u obzir i drugi faktori rizika poput starosti, pola, trajanja i redovnosti sna, pušenja, indeksa telesne mase, dijabetesa, krvnog pritiska, holesterola i socioekonomskog statusa.

Sve je povezano sa unutrašnjim satom tela

David Plans, vodeći autor studije i istraživač sa Univerziteta u Eksiteru, kao moguće objašnjenje naveo je unutrašnji sat tela, poznat kao cirkadijalni ritam, koji reguliše naše fizičke i mentalne funkcije tokom 24 sata.

Plans je istakao da se odlazak na spavanje u ponoć ili kasnije čini najrizičnijim, verovatno zato što smanjuje izloženost jutarnjem svetlu, ključnom signalu koji svakodnevno "resetuje" naš telesni sat.

Naglasio je da svako odstupanje od prirodnog ciklusa tela, bilo prerano ili prekasno ležanje, može imati posledice po zdravlje srca i krvnih sudova.

Sa tim se slažu i ranija istraživanja. Naučna izjava Američkog udruženja za srce iz novembra 2025. objasnila je kako poremećaj cirkadijalnog ritma utiče na krvni pritisak, otkucaje srca i metabolizam.

Slično tome, pregledni članak iz časopisa "European Heart Journal" iz septembra 2025. zaključio je da navike koje remete unutrašnji sat, poput neredovnog spavanja, direktno štete telu na molekularnom nivou i povećavaju kardiovaskularni rizik.

Naš unutrašnji sat, naime, određuje kada se srce odmara, a kada radi najintenzivnije, pa čak i pomeranje tog rasporeda za samo sat ili dva ima merljive posledice.

Rizik izraženiji kod žena

Zanimljivo je da je uočena povezanost bila znatno izraženija kod žena. Kod muškaraca je statistički značajan porast rizika zabeležen samo ako su na spavanje odlazili pre 22 sata.

Naučnici pretpostavljaju da bi to moglo biti povezano sa činjenicom da kardiovaskularni rizik kod žena raste nakon menopauze.

Zbog toga, razlika uočena u studiji možda odražava biološke promene vezane za starost, a ne stvarnu razliku u uticaju vremena spavanja na zdravlje srca među polovima.

Na kraju, Plans je naglasio da studija pokazuje povezanost, ali ne može da utvrdi uzročno-posledičnu vezu. Drugim rečima, nalazi ukazuju na vezu između vremena odlaska na spavanje i kardiovaskularnog rizika, ali ne dokazuju da jedno direktno uzrokuje drugo.

Ipak, podaci jasno ukazuju na to da bi vreme odlaska na spavanje moglo biti jednako važno kao i ukupno trajanje sna, te da za naš unutrašnji sat nije svejedno u koje doba noći spavamo.