Naučnici otkrivaju da li smanjen unos proteina može da produži život

Poslednjih godina proteini su postali gotovo sinonim za zdravu ishranu. Ako na ambalaži proizvoda u prodavnicama pročitamo tu magičnu reč, ona nam daje svojevrsnu sigurnost da ćemo svom telu pružiti upravo ono što mu nedostaje. Ipak, naučni pregled objavljen u časopisu Cell Press Blue ukazuje na to da priča o proteinima nije toliko jednostavna. Međutim, postoji jedno "ali".

Autori su analizirali više od 350 istraživanja koja su proučavala uticaj unosa proteina i pojedinih aminokiselina na metabolizam, starenje i razvoj hroničnih bolesti. Njihov zaključak nije da bi svi trebalo da počnu da jedu manje proteina, već da bi preporuke trebalo prilagoditi uzrastu, zdravstvenom stanju i, možda najvažnije, nivou fizičke aktivnosti, prenosi Živim.hr.

Ranije pomenuto "ali" odnosi se na to da su istraživanja uglavnom sprovođena na životinjama. Prema autorima ovog pregleda, ishrana sa nešto manjim udelom proteina u brojnim istraživanjima na životinjama bila je povezana sa boljom regulacijom šećera u krvi, manjom količinom masnog tkiva, nižim nivoom upale i dužim životnim vekom.

Zanimljivo je da su životinje na ishrani sa manje proteina često unosile više kalorija, ali su ipak trošile više energije i zadržavale bolji metabolički profil.

Jedno od mogućih objašnjenja krije se u hormonu fibroblastnog faktora rasta 21 (FGF21). Kada organizam dobija manje proteina, nivo tog hormona raste, a on se povezuje sa većom potrošnjom energije, većom osetljivošću na insulin i povoljnijim metaboličkim promenama. Autori navode da se porast FGF21 beleži i kod ljudi, ali najveći deo dokaza o njegovom uticaju na dugovečnost potiče iz eksperimenata na životinjama.

Nisu problem samo proteini, već i određene aminokiseline

Pregled posebno izdvaja nekoliko esencijalnih aminokiselina - metionin, izoleucin i valin - koje bi mogle da imaju važnu ulogu u procesima starenja, piše Science Daily.

Istraživanja pokazuju da ograničavanje upravo tih aminokiselina može da ponovi deo pozitivnih efekata ishrane sa manje proteina, barem u eksperimentalnim modelima. Smatra se da one utiču na signalne puteve koji regulišu rast ćelija, metabolizam i upalne procese.

Ne važe ista pravila za sportiste i one koji veći deo dana sede.