Naučnici potvrdili: Uvođenje jaja do šestog meseca života smanjuje rizik od alergije

Nakon drastične promene preporuka, prema kojima alergene namirnice više ne treba izbegavati do uzrasta od jedne do tri godine, već ih uvoditi do šestog meseca života, učestalost alergije na jaja među decom smanjena je za više od 17 odsto, pokazuje nova studija objavljena u ponedeljak u časopisu JAMA Pediatrics, prenosi CNN.

„Ovi nalazi ističu da promene smernica, kada su zasnovane na visokokvalitetnim dokazima i široko prihvaćene, mogu dovesti do značajnog smanjenja učestalosti alergija na hranu“, navela je u imejlu Dženifer Koplin (Jennifer Koplin), rukovoditeljka grupe za istraživanje dečjih alergija i epidemiologije u Centru za istraživanje zdravlja dece Univerziteta Kvinslend i glavna autorka nove studije.

Studija sprovedena u Australiji dodatno doprinosi rastućem broju dokaza koji potvrđuju da najnovije smernice nisu samo bezbedne, već su povezane i sa značajnim padom alergija na jaja među decom. Nalazi mogu pružiti određeno ohrabrenje roditeljima koji su i dalje nesigurni kada treba da uvedu potencijalno alergene namirnice u ishranu svojih beba.

„Koliko nam je poznato, ovo je prva studija koja pokazuje smanjenje alergije na jaja na nivou populacije nakon uvođenja novih smernica za ishranu odojčadi“, rekla je Koplin.

Rešavanje zagonetke alergija

U Sjedinjenim Američkim Državama preporuke za prevenciju alergija na hranu kod dece značajno su se menjale tokom poslednjih nekoliko decenija, zbog čega se neki roditelji pitaju kojim smernicama mogu da veruju i da li je praćenje najnovijih preporuka zaista bezbedno.

Godine 2000. Američka akademija za pedijatriju savetovala je da odojčad sa visokim rizikom od alergija, uključujući decu sa ekcemom ili porodičnom istorijom alergija na hranu, izbegava jaja do druge godine života. Tada se verovalo da bi odlaganje izlaganja moglo pomoći u sprečavanju alergijskih reakcija.

Međutim, kako su se pojavljivali novi dokazi, preporuke su počele da se menjaju. AAP je 2008. godine ažurirala smernice i podržala uvođenje jaja do šestog meseca života, navodeći da postoji „malo dokaza“ da odlaganje uvođenja alergenih namirnica sprečava alergije.

Istraživanja su sve više podržavala tu promenu: ranije uvođenje jaja činilo se da smanjuje rizik od razvoja alergije na jaja.

Na globalnom nivou, smernice za prevenciju alergija takođe su ažurirane. U Australiji su smernice za ishranu odojčadi radi prevencije alergija izmenjene 2016. godine kako bi preporučile uvođenje jaja i drugih alergena tokom prve godine života radi smanjenja rizika od alergija na hranu, navodi se u novoj studiji.

Nije neuobičajeno da se medicinske smernice menjaju, ali „pouka ove priče ne bi trebalo da bude samo da nauka sama ispravlja svoje greške. Već da je prvobitna greška mogla da bude izbegnuta“, napisali su dr Aron Kerol iz neprofitne organizacije AcademyHealth i dr Ron Keren iz Dečje bolnice u Filadelfiji u uvodniku objavljenom uz studiju u časopisu JAMA Pediatrics.

„Struka je izdala preporuke koje su prevazišle dokaze, a porodice su živele sa posledicama toga. Porodicama dugujemo iskreno objašnjenje“, napisali su Kerol i Keren.

Nova studija prati nedavna istraživanja koja ispituju kako je slična promena preporuka u vezi sa alergijom na kikiriki dovela do smanjenja učestalosti te alergije među decom. Posebna studija objavljena prošle godine u časopisu Pediatrics pokazala je da su stope alergije na kikiriki opale nakon objavljivanja ažuriranih smernica, prenosi CNN.

Ranije uvođenje jaja, manje alergija

Nova studija obuhvatila je podatke o više od 7.000 odojčadi uzrasta između 11 i 15 meseci koja su dolazila na vakcinaciju u centre u Melburnu u Australiji.

Odojčad je bila podeljena u dve grupe: jedna je obuhvatala decu koja su dolazila između 2007. i 2011. godine, pre izmene smernica u Australiji, a druga onu koja su dolazila između 2018. i 2019. godine, nakon izmene smernica.

Za obe grupe roditelji su popunjavali upitnike, a deca su testirana na alergiju na jaja. Istraživači su zatim analizirali svaku grupu, posebno ispitujući uzrast u kojem su deci prvi put uvedena jaja i koliko ih je imalo alergiju.

„Započeli smo ovu studiju nadajući se da ćemo videti smanjenje alergija na jaja i druge namirnice nakon uvođenja smernica iz 2016. godine“, rekla je Koplin.

„Međutim, nismo bili sigurni u kojoj meri će roditelji prihvatiti ove preporuke niti da li će to dovesti do merljivog smanjenja alergija na hranu. Zato nas je ohrabrilo što smo utvrdili da je većina roditelja sledila nove smernice i, što je najvažnije, da je to bilo povezano sa jasnim smanjenjem alergije na jaja“, dodala je.

Podaci su pokazali da se udeo odojčadi kojoj su jaja uvedena do šestog meseca života više nego udvostručio - sa oko 25 odsto u grupi iz perioda 2007-2011, pre promene preporuka, na oko 57 odsto u grupi iz perioda 2018–2019, nakon promene smernica.

Istraživači su takođe utvrdili da je učestalost alergije na jaja pala sa 9,2 odsto u grupi iz perioda 2007–2011. na 7,6 odsto u grupi iz perioda 2018–2019, što predstavlja relativno smanjenje od 17,7 odsto.

Ekcem je poznat faktor rizika za razvoj alergija na hranu, a kada su istraživači posebno analizirali podatke za odojčad sa ranim ekcemom, dobili su slične rezultate. Kod te dece učestalost alergije na jaja smanjena je sa 34,6 na 21,9 odsto.

„Uzbudljivo je videti dokaze iz stvarnog života na nivou populacije koji podržavaju rano uvođenje alergena“, navela je u imejlu Sung Poblete, izvršna direktorka neprofitne organizacije Food Allergy Research & Education, koja nije učestvovala u studiji.

„Preporuka da se alergene namirnice uvode rano i redovno široko je prihvaćena, a ova studija pruža dokaze da takva praksa donosi značajne koristi u prevenciji alergije na jaja na nivou populacije“, rekla je Poblete.

Alergija na jaja postala je jedna od najčešćih alergija kod dece. U SAD se procenjuje da pogađa oko 1,3 odsto dece mlađe od pet godina. Do 16. godine većina dece preraste ovu alergiju, pa je ona ređa u odraslom dobu, piše CNN.

Kod osoba alergičnih na jaja imuni sistem preterano reaguje na proteine iz belanceta ili žumanceta. To može izazvati ozbiljne simptome, uključujući koprivnjaču, respiratorne tegobe i ponekad anafilaksiju – po život opasnu alergijsku reakciju koja može dovesti do sužavanja disajnih puteva.

Rano uvođenje pomaže u smanjenju rizika od alergije jer je „imuni sistem osnova alergijske reakcije“, rekao je u imejlu dr Skot Sikrer, profesor pedijatrije i direktor Instituta Džafe za alergije na hranu pri Medicinskom fakultetu Ajan u okviru bolnice Maunt Sinaj u Njujorku.

„Imuni sistem je spreman da uči o hrani na koristan i normalan način kada se hrana unosi i dospeva u digestivni trakt. U tom kontekstu imuni sistem obično nauči da prepozna i prihvati hranu. Ali ako imuni sistem creva ne dolazi u kontakt sa tom hranom, on ne uči“, rekao je Sikrer.

„Istovremeno, ako je hrana prisutna u okruženju bebe, ona može dolaziti u kontakt sa njenom kožom ili se nalaziti u vazduhu koji udiše. Izlaganje preko kože ili udisanjem može navesti imuni sistem da pomisli da je hrana napadač kojeg treba napasti“, dodao je. „Posebno bebe sa ekcemom imaju oslabljenu zaštitnu funkciju kože i upalu kože, pa ako ne jedu tu hranu rano, njihove imune ćelije u koži mogu biti naročito sklone da je prepoznaju na pogrešan način.“

Kako uvoditi jaja u ishranu beba

Nalaz nove studije da je više roditelja počelo da uvodi jaja do šestog meseca života nakon promene smernica pokazuje kako ažurirane preporuke mogu „zaista imati uticaj“, rekla je dr Elizabet Lipner (Elizabeth Lippner), lekarka na odeljenju za alergologiju i imunologiju Dečje bolnice Luri u Čikagu (Lurie Children’s Hospital of Chicago), koja nije učestvovala u istraživanju.

„Nadamo se da je ovo znak da će i u našoj zemlji, među populacijama koje lečim, ljudi slušati ove preporuke i pratiti ove trendove, a to svakako već primećujemo u našim ambulantama“, rekla je Lipner govoreći o SAD.

Dodala je da, iako lekari žele da se jaja uvode rano, roditelji treba da budu sigurni da su njihova deca razvojno spremna da bezbedno jedu takvu hranu – da mogu da kontrolišu glavu i vrat, otvaraju usta kada im se ponudi hrana, sede samostalno ili uz podršku, prinose predmete ustima i pokazuju znake spremnosti za gutanje.

Roditelji takođe treba da prate pojavu mogućih simptoma alergije. Važno je i da razgovaraju sa pedijatrom o tome kada i kako uvesti čvrstu hranu.

Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti SAD (CDC), ne preporučuje se uvođenje hrane pre četvrtog meseca života.

„Bilo da je reč o jajima, kikirikiju ili drugim čestim alergenima, odojče mora razvojno biti spremno da prihvati nešto drugo osim tečnosti, a moraju se koristiti oblici hrane bezbedni za bebe, uključujući i alergene“, rekao je Sikrer, autor knjige „Potpuni vodič kroz alergije na hranu kod odraslih i dece“, koji nije učestvovao u studiji.

„Alergeni obično nisu prva hrana koja se uvodi – žitarice, voće i povrće su češći izbor. Ali kada dete pokaže da može da jede kašastu hranu, tada se jaja, kikiriki i drugi alergeni mogu pažljivo uvoditi“, rekao je Sikrer, a prenosi CNN.

„Na primer, puter od kikirikija predstavlja opasnost od gušenja, ali može da se razredi i umeša u kašu od jabuke ili ovsenu kašu. Jaja moraju biti dobro termički obrađena“, rekao je, „a zatim dobro izgnječena i pretvorena u kašu koja se može dodati hrani poput kaše od jabuke ili žitarica za bebe, uz izbegavanje komada koji mogu predstavljati rizik od gušenja.“