Naučnici povezali jedan vitamin sa iznenađujućim koristima za zdravlje creva

Dvanaestonedeljna studija pokazala je da vitamin D povećava nivo zaštitnih antitela u crevima i smanjuje markere upale, piše Eatingwell.

Inflamatorna bolest creva (IBD), koja prvenstveno obuhvata Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, izaziva hroničnu upalu digestivnog trakta. Ako vi ili neko koga poznajete živi sa IBD-om, verovatno razumete koliko ovo stanje može biti bolno i ometajuće. Iako je tačan uzrok IBD-a složen, naučnici veruju da proizlazi iz kombinacije genetike i faktora iz okruženja.

Jedan od najvažnijih delova ove slagalice jeste crevni mikrobiom - bilioni bakterija koje žive u našem digestivnom sistemu. Kod osoba sa IBD-om, imuni sistem može početi da posmatra bezopasne ili čak korisne bakterije u crevima kao pretnju, pokrećući napad koji dovodi do hronične upale.

Većina postojećih terapija usmerena je na smirivanje imunog sistema, ali ne rešava direktno narušen odnos između imunog sistema i crevnog mikrobioma. Pronalaženje načina za obnavljanje izgubljene imunološke tolerancije moglo bi otvoriti vrata boljim metodama lečenja ili čak prevencije IBD-a. Nedavno su istraživači usmerili pažnju na vitamin D, nutrijent poznat po snažnom uticaju na imuni sistem, kako bi ispitali može li pomoći u povezivanju imuniteta i crevnih bakterija. Rezultati su objavljeni u časopisu Cell Reports Medicine.

Kako je studija sprovedena?

Da bi razumeli kako vitamin D može uticati na odnos između imunog sistema i crevnih bakterija, istraživači su osmislili dvanaestonedeljnu kliničku studiju u kojoj je učestvovalo 48 pacijenata. Svi učesnici imali su ulcerozni kolitis ili Kronovu bolest, a na početku studije imali su nizak nivo vitamina D u krvi.

Tokom istraživanja, pacijenti su uzimali visoku dozu oralnog vitamina D - oko 1.250 mikrograma jednom nedeljno tokom 12 nedelja.

Istraživači su prikupljali uzorke krvi i stolice pre početka studije i nakon isteka 12 nedelja.

Da bi videli šta se tačno menja u organizmu pacijenata, istraživački tim koristio je sortiranje bakterija i specijalizovano genetsko sekvenciranje kako bi proučio dve specifične vrste antitela: imunoglobulin A (IgA) i imunoglobulin G (IgG). IgA uglavnom deluje kao zaštitni „čuvar mira“ u crevima, dok se IgG često povezuje sa upalom.

Tim je takođe koristio sekvenciranje RNK pojedinačnih ćelija kako bi pratio promene u belim krvnim zrncima, što im je omogućilo detaljan uvid u reakciju imunog sistema na suplement.

Šta je studija pokazala?

Nakon 12 nedelja, istraživači su izvestili da su osobe koje su uzimale vitamin D povećale nivo vitamina D u krvi u proseku za 20 jedinica.

Još važnije, kod pacijenata je zabeležen značajan pad ključnog markera upale creva u stolici poznatog kao fekalni kalprotektin, koji je smanjen za 722 mikrograma po gramu, odnosno za oko 69 odsto.

Pacijenti su takođe prijavili smanjenje simptoma IBD-a i poboljšanje ukupnog kvaliteta života.

Kada su istraživači detaljnije proučili procese na ćelijskom nivou, otkrili su promene u načinu na koji imuni sistem komunicira sa bakterijama u crevima. Zabeležen je gotovo 18-procentni porast vezivanja zaštitnih IgA antitela za crevne bakterije, dok je vezivanje inflamatornih IgG antitela smanjeno za oko devet odsto.

Činilo se da vitamin D podstiče imuni sistem da prepoznaje i podržava korisne bakterije sa protivupalnim dejstvom, poput Lachnospiraceae i Blautia, dok istovremeno smanjuje inflamatorni odgovor prema potencijalno štetnim bakterijama, kao što su Proteobacteria.

Pored toga, terapija vitaminom D bila je povezana sa povećanim brojem regulatornih T i B ćelija u krvi. Ove regulatorne ćelije funkcionišu kao „kočnice“ imunog sistema i pomažu u suzbijanju nepotrebne upale.

Ograničenja studije

Iako su rezultati obećavajući, važno je posmatrati ih u kontekstu ograničenja studije.

Najveći nedostatak jeste izostanak placebo grupe. Pošto su svi učesnici dobijali vitamin D, istraživači su mogli da uporede rezultate samo sa njihovim početnim vrednostima, a ne sa kontrolnom grupom.

Pored toga, studija je bila relativno kratka i trajala je samo 12 nedelja, a broj učesnika bio je mali.

Istraživači takođe nisu pratili koliko su vitamina D ispitanici unosili hranom ili dobijali izlaganjem suncu tokom studije, što je moglo uticati na rezultate.

Na kraju, korišćeno genetsko sekvenciranje identifikovalo je samo bakterije, pa nije poznato kako vitamin D utiče na viruse ili gljivice u crevima.

Kako se ovo može primeniti u svakodnevnom životu?

Za osobe koje žive sa IBD-om, ovo istraživanje ukazuje na potencijalni značaj praćenja nivoa vitamina D.

O vitaminu D često razmišljamo u kontekstu zdravlja kostiju, ali ova studija pokazuje da on ima ključnu ulogu i u podršci zdravlju creva i imunog sistema.

Ako imate IBD i nedostatak vitamina D, korigovanje tog nedostatka moglo bi biti praktičan i pristupačan način da se, uz nadzor lekara, smanji upala creva i ublaže svakodnevni simptomi.

Iako su doze korišćene u ovoj studiji relativno visoke - svaki učesnik uzimao je 1.250 mikrograma nedeljno - možda postoji korist od primene nižih doza prilagođenih individualnim potrebama. U svakom slučaju, pre uvođenja suplementacije obavezno se posavetujte sa zdravstvenim radnikom.

Iako suplementacija vitaminom D nije lek za IBD, čini se da predstavlja potencijalno korisnu strategiju koja može dopuniti standardne medicinske terapije i pomoći u očuvanju zdravlja creva.

Mišljenje stručnjaka

Ova dvanaestonedeljna intervencijska studija objavljena u časopisu Cell Reports Medicine pruža uverljive dokaze da suplementacija vitaminom D može smanjiti aktivnost bolesti i nivo inflamatornih markera kod pacijenata sa IBD-om koji imaju nizak nivo vitamina D.

Istraživači su uspešno pokazali da obnavljanje adekvatnog nivoa vitamina D podstiče zdraviji odnos između imunog sistema i crevnog mikrobioma, pomerajući ravnotežu sa inflamatornih IgG odgovora ka zaštitnim IgA odgovorima.

Iako su ovi rezultati uzbudljivi, važno je zapamtiti da vitamin D nije samostalan lek i da je, zbog izostanka placebo grupe, potrebno sprovesti veća randomizovana kontrolisana ispitivanja kako bi se ovi mehanizmi potvrdili.

Pored toga, korišćena doza viša je od one koja se obično preporučuje za svakodnevnu upotrebu i ne bi trebalo da se uzima bez nadzora zdravstvenog radnika.