Naučnici su otkrili faktor D - pokretačku silu naših najmračnijih poriva

Ali istina je dublja, i mračnija. Tu su i egoizam, sadizam, zlonamernost i druge osobine, piše Sciencealert.

A iza ove galerije svih naših najgorih sklonosti, kažu istraživači, krije se zajedničko jezgro ljudske tame.

Tokom protekle decenije istraživači su otkrili da je ono mnogo izraženije nego što smo ikada pretpostavljali.

U studiji iz 2018. godine psiholozi iz Nemačke i Danske mapirali su pokretačku silu koja stoji iza svih naših najmračnijih poriva i dali joj ime. Upoznajte D, skraćeno od Faktor tame ličnosti (Dark Factor of Personality).

Teorijski okvir D faktora zasniva se na onome što je poznato kao g faktor: koncept koji je pre više od jednog veka predložio engleski psiholog Čarls Spirman, kada je primetio da osobe koje postižu dobre rezultate na jednoj vrsti kognitivnih testova imaju veću verovatnoću da budu uspešne i na drugim testovima inteligencije.

Drugim rečima, moguće je izmeriti „opšti faktor inteligencije“. Ali ispostavlja se da to nije jedino što naučnici mogu da otkriju.

„Na isti način, mračni aspekti ljudske ličnosti takođe imaju zajednički imenitelj, što znači da se - slično inteligenciji - može reći da su svi izraz iste dispozicione sklonosti“, objasnio je psiholog Ingo Cetler sa Univerziteta u Kopenhagenu u Danskoj još u septembru 2018. godine.

U seriji od četiri odvojene studije u kojima je učestvovalo više od 2.500 ispitanika, Cetler i njegove kolege postavili su učesnicima pitanja osmišljena da izmere nivo devet različitih mračnih osobina ličnosti: egoizma, makijavelizma, moralnog distanciranja, narcizma, psihološkog osećaja povlašćenosti, psihopatije, sadizma, lične koristi i zlonamernosti.

Da bi to uradili, od učesnika je traženo da se izjasne u kojoj meri se ne slažu sa nizom različitih „mračnih“ tvrdnji, kao što su: „Znam da sam poseban jer mi to svi stalno govore“, „Reći ću bilo šta da dobijem ono što želim“, „Teško je napredovati bez povremenog zaobilaženja pravila“ i „Povređivanje ljudi bilo bi uzbudljivo“.

Kada su prikupili sve odgovore, istraživači su sproveli statističku analizu. Rezultati su pokazali da, iako su ove mračne osobine međusobno različite, one se u određenoj meri preklapaju zahvaljujući centralnom faktoru tame - D - koji se kod različitih ljudi ispoljava na različite načine.

„Kod određene osobe D faktor može se najviše ispoljavati kao narcizam, psihopatija ili neka druga mračna osobina, ili kao njihova kombinacija“, rekao je Cetler, a prenosi Sciencealert.

„Ali zahvaljujući našem mapiranju zajedničkog imenitelja različitih mračnih osobina ličnosti, može se jednostavno utvrditi da osoba ima visok D faktor. To je zato što D faktor pokazuje kolika je verovatnoća da će se osoba upustiti u ponašanje povezano sa jednom ili više ovih mračnih osobina.“

Ovo zvuči prilično provokativno, ali ne morate istraživačima verovati na reč – možete i sami uraditi D test.

Tim je napravio internet portal na kojem putem upitnika možete izmeriti sopstveni D rezultat.

Domet D faktora

Od kada je D faktor prvi put identifikovan, Cetler i njegove kolege proveli su gotovo deceniju istražujući njegov domet – a ono što su otkrili postajalo je sve uznemirujuće.

Longitudinalna studija iz 2021. godine, objavljena u časopisu Social Psychological and Personality Science, pratila je više od 1.200 odraslih tokom četiri godine i pokazala da je D faktor najstabilnija mera ličnosti od svih – postojanija tokom vremena od bilo koje pojedinačne mračne osobine, poput narcizma ili psihopatije.

Šta god D faktor zapravo merio, očigledno je duboko ukorenjen.

Još skorije, istraživanje sprovedeno ove godine na više od 8.000 ljudi u Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Danskoj pokazalo je jasan obrazac pri izboru zanimanja: osobe sa visokim D rezultatom znatno ređe rade u društveno orijentisanim profesijama – poput nastavnika, medicinskih sestara i tehničara ili terapeuta – a ređe to čak i žele.

Čini se da se ljudi sa najizraženijim mračnim osobinama tiho udaljavaju od poslova koji zahtevaju brigu o drugima.

Možda najprovokativnije od svega, rad objavljen 2025. godine u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS) pokazao je da D faktor ne varira samo među pojedincima – već i među društvima.

Zemlje i američke savezne države sa toksičnijim društvenim uslovima imale su više rezultate na kolektivnim merama mračne ličnosti, što ukazuje na to da, iako je D stabilna lična dispozicija, okruženje u kojem živimo oblikuje koliko ćemo zapravo postati „mračni“.

Zašto bi ljudi uopšte želeli da znaju sve ovo? Pa, osim lične radoznalosti o tome koliko ste zapravo mračni, ovi nalazi bi jednog dana mogli da dovedu do novih otkrića u psihologiji i psihoterapiji i unaprede naše razumevanje načina na koji tumačimo zlonamerna dela drugih ljudi.

„To vidimo, na primer, u slučajevima ekstremnog nasilja ili kršenja pravila, laganja i obmana u korporativnom ili javnom sektoru“, rekao je Cetler, a prenosi Sciencealert.

„U takvim slučajevima, poznavanje D faktora neke osobe može biti korisno sredstvo, na primer za procenu verovatnoće da će ponovo počiniti prestup ili se upustiti u još štetnije ponašanje.“