Nekoliko sati nakon upumpavanja sitetičkih fluida kroz tela mrtvih svinja, tim istraživača sa Univerziteta Jejl primetio je da njihova srca slabo kucaju. Ponovo je uspostavljena cirkulacija, a neke ćelijske funkcije su oživele u vitalnim organima, poput srca i jetre.

Njihovi nalazi, objavljeni u časopisu Nature, imaju dalekosežne posledice u granama medicine, poput transplantacije organa. Međutim, oni utiču i na teška etička pitanja u vezi sa definicijom smrti, pošto razlika između mrtvih i živih postaje sve nejasnija, piše Vašington post.

Prema članku, tim sa Jejla je koristio sistem OrganEks, koji se sastoji od uređaja sličnog mašini za srce i pluća koja se koristi u hirurgiji i eksperimentalne mešavine tečnosti koje podstiču zdravlje ćelija i smanjuju zapaljenske procese – na svinjama, i to sat vremena pošto više nisu imale puls.

Druga grupa mrtvih svinja stavljena je na ekstrakorporalnu membransku oksigenaciju (ECMO), koja je oblik mehaničke cirkulatorne podrške, namenjene kritično obolelim bolesnicima.

Do kraja šestosatnog tretmana, naučnici su utvrdili da tehnologija OrganEks može da obezbedi „adekvatne nivoe kiseonika“ celom telu svinja, kojim su uspostavljene ponovo ključne ćelijske funkcije u organima poput srca, jetre i bubrega.

„Pod mikroskopom, bilo je teško pronaći razliku između zdravog organa i onog koji je tretiran OrganEks tehnologijom posle smrti“, kazao je Zvonimir Vrselja, neurolog sa Jejla koji je učestvovao u istraživanju.

Kod mrtvih svinja stavljenih na mašine ECMO, međutim, nije uspela oksigenacija krvi. Njihova tela su ostala ukočena, za razliku od onih na OrganEksu.

Još jedan rezultat eksperimenta koji je privukao pažnju, a koji je takođe iznenadio tim sa Jejla, bio je nevoljni pokret u predelima glave i vrata mrtvih svinja povezanih na OrganEks sistem. To je pokazatelj da su neke motoričke funkcije bile očuvane, rekao je Nenad Šestan, jedan od autora studije.

OrganEks studija zasnovana je na projektu sa Jejla iz 2019. godine kada su ponovo uspostavljene neke ćelijske funkcije u mozgu svinja četiri sata pošto im je odsečena glava.

„Ono što ovakva istraživanja nagoveštavaju je da se smrt ne dešava u neko određeno vreme“, kazao je Netan Emerik, bioetičar sa Australijskog nacionalnog univerziteta, koji nije povezan sa studijom sa Jejla.

Umesto toga, pojasnio je, smrt se dešava postepeno, kako procesi koji održavaju organizam živim polako prestaju, a nova otkrića nagoveštavaju da određena šteta izazvana gubitkom tih funkcija može da se popravi.

„Malo je verovatno da će nam plodovi ovog istraživanja omogućiti da oživimo bilo koga, ali nam mogu pomoći da spasimo ograničen broj ljudi u određenim okolnostima“, rekao je Emerik.

Tim istraživača sa Jejla istakao je značaj budućih istraživanja, kao i doprinos stručnjaka za bioetiku. Emerik predviđa mnoge izazove pre nego što se tehnologije kao što je OrganEks mogu koristiti kod ljudi. Na primer, oni moraju da pokažu sposobnost oživljavanja organizama, a ne samo funkcije ćelija, rekao je on, dodajući da će zakoni koji regulišu transplantaciju organa takođe morati da se prilagode definicijama smrti koje se razvijaju.

Sa pojavom moderne tehnologije za održavanje života, kao što su respiratori, medicinski radnici se suočavaju sa teškim odlukama koje su ponekad u bolnoj suprotnosti sa željama porodica pacijenata.

Ove nedelje, britanski visoki sud presudio je protiv roditelja 12-godišnjeg Arčija Batersbija, dečaka koji je bio na aparatima za održavanje života nakon što je pretrpeo katastrofalno oštećenje mozga. Sudije su stale na stranu Batersbijevih doktora i tvrdiie da nije u najboljem interesu dečaka da se nastavi sa održavanjem njegovog života kada mu je mozak mrtav.