Naučno dokazano da je ova vrsta ishrane tajna dugog i zdravog života

Prema novoj studiji, kod učesnika koji su sledili mediteransku ishranu i povećali svoju aerobnu telesnu aktivnost uočeno je znatno poboljšanje u sastavu tela, piše Ordinacija.hr.

Trogodišnja intervencija za smanjenje telesne težine koja se bazira na mediteranskoj ishrani smanjene potrošnje energije i telesnoj aktivnosti, u poređenju sa savetima da se pridržavate mediteranske ishrane bez cilja gubitka telesne težine, rezultirala je značajnim poboljšanjima u sastavu tela u sredovečnih i starijih osoba s hroničnim zdravstvenim stanjima.

Konkretno, otkrili smo da je ova višefaktorska intervencija u načinu života bila učinkovita u smanjenju ukupne telesne masnoće i visceralne masnoće, napisali su autori studije.

Višak visceralne masnoće i gubitak mišićne mase, koji se javlja s godinama, povezani su s većim rizikom za širok spektar zdravstvenih ishoda, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2.

Stoga su za dugoročno poboljšanje zdravlja važne učinkovite strategije usmerene na specifične komponente sastava tela.

Rezultati istraživanja

U studiji su učestvovali 1.521 muškarac i žena starosne dobi između 55 i 75 godina bez istorije kardiovaskularnih događaja. Učesnici su bili pretili ili na dobrom putu prema tome, a bili su podeljeni u dve grupe.
Oni koji su bili stavljeni u grupu mediteranske ishrane sledili su program ishrane i ponašanja koji je uključivao smanjenje unosa kalorija za 30 odsto i ograničavanje konzumacije namirnica poput prerađenog mesa, pavlake, maslaca, margarina, dodatog šećera, keksa, hleba i rafinirane žitarice.

Ista grupa takođe je stalno povećavala svoju aerobnu telesnu aktivnost, da bi na kraju došli do 45-minutne šetnje. Takođe je trebalo da rade vežbe koje su poboljšale njihovu fleksibilnost, snagu i ravnotežu.

Druga grupa dobila je opšte savete o primeni mediteranske ishrane bez posebnih zahteva za telesnom aktivnošću.

Istraživanje je pokazalo da su oni koji su sledili nižekaloričnu mediteransku dijetu uz vežbe imali značajno smanjenje ukupne telesne masne mase, kao i povećanje ukupne nemasne mase. Druga grupa imala je zanemarive promene.

Uticaj viška telesne masti

Velika količina telesne masti može dovesti do raznih zdravstvenih problema, uključujući povećani rizik od smrti od svih uzroka, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, visokog krvnog pritiska i koronarne bolesti srca.

Masnoća koja se skladišti oko središnjeg dela tela, poznata i kao visceralna masnoća, snažno je povezana s kardiometaboličkim rizikom.

Kada osoba stari, sastav njenog tela često se menja. To može značiti povećanje telesne masti i smanjenje nemasne mase i gustoće kostiju.

Lauri Wright, predsednica američke Akademije za ishranu i dijetetiku koja nije bila uključena u studiju, kaže da ove promene mogu biti izazovne za očuvanje mišićne mase uz gubitak telesne masnoće.

“Ako neko ima prekomernu telesnu težinu ili je pretio, nosi i previše masti. Međutim zapravo je sastav težine ono što više ukazuje na zdravstvene rizike. Dakle, kada se neko udebljao, ono što treba skinuti je salo”, rekla je Wright dodajući: “Kako starimo, još je teže očuvati belančevine jer prirodnim tokom lakše gubimo mišićnu masu. A gubitak te mišićne mase povezan je s padovima, prelomima i smanjenjem funkcionalnih sposobnosti. Sledeći mediteranski stil života potencijalno sebi možete pomoći pri očuvanju mišićne mase i zdravije telesne kompozicije.”

Pravila mediteranske ishrane su jasna

Mediteranska ishrana naglašava hranu biljnog porekla, sveže voće i povrće, celovite žitarice, orašaste plodove, mahunarke, ribu i malo nemasnog mesa poput piletine. Dobrodošle su i zdrave masti poput maslinovog ulja.

Prerađena hrana, crveno meso, beli hleb, maslac i margarin u mediteranskoj ishrani su ograničeni.

Stručnjaci kažu da ovakav način ishrane ima brojne zdravstvene prednosti.

Protivupalno je i ima dovoljno proteina. Preporučujem! Takođe, uglavnom se oslanja na neprerađenu hranu što je sjajno, kaže dr Dana Hunnes, viša klinička dijetetičarka u Medicinskom centru UCLA, koja nije bila uključena u studiju.

Uopšte nisam iznenađena njihovim nalazima. Smanjenje unosa kalorija plus telesna aktivnost koja promiče nemasnu masu sigurno dovodi do rezultata. Ishrana itekako može uticati na sastav tela, jer kada jedemo više kalorija nego što je našem telu potrebno za svakodnevno funkcionisanje, višak se pohranjuje kao mast. Ako uz to nismo fizički aktivni, s godinama gubimo mišićnu masu. Dakle, kada se hranimo zdravo, s odgovarajućom količinom kalorija, taložimo manje masti, a možda čak i trošimo svoje zalihe masti. Mišići su takođe metabolički aktivniji od većine masnog tkiva, poručila je Hunnes.

Povezani video: