U eri modernih tehnologija mnogi su pisanje zamenili kucanjem. Međutim, stručnjaci su nakon sprovedenog istraživanja došli do zanimljivih zaključaka i otkrili koji je od ova dva načina beleženja informacija bolji za mozak.
Studenti koji su svoje beške pisali rukom, bolje su razumeli smisao lekcije od onih koji su svoje beleške kucali na računaru, a pokazalo se i da su otvoreniji za razumevanje novih ideja.
Povezane vesti
Istraživači sa Univerziteta Prinseton i Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu sproveli su niz studija kako bi dokazali razlike između studenata koji su kucali svoje belške i onih koji su ih pisali rukom.
Studenti koji su učestvovali u istraživanja kucali su belške s predavanja na laptopu i pisali rukom na papiru. Nakon 30 minuta morali su da odgovore na pitanja sa predavanja i onda da sve to ponove nedelju dana kasnije, prenosi Reader’s Digest.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu“Psychological Science“.
Autori studije istakli su da su se prošla istraživanja fokusirala na to koliko računar ometa koncentraciju u radu, dok su u ovom istraživanju računari korišćeni samo za kucanje belški, pisanje rukom se pokazalo kao korisnije.
To ne znači da kucanjer nema svojih prednosti. Oni koji kucaju imaju veći kapacitet za uzimanje belški i mogu da zabeleže više reči u odnosu na pisanje rukom, pa su ponekad mogli i da prekucaju celo predavanje, od reči do reči.
Oni koji su kucali uspeli su da zabeleže veći deo predavanja od onih koji su pisali rukom, to ne znači da su i zapamtili više.
To se pokazalo u testovima koje su učesnici rešavali, pa su tako u testu koji je usledio 30 minuta nakon predavanja svi imali podednake rezultate u pitanjima koja su se ticala osnovnih činjenica s predavanja, ali oni koji su kucali bili su lošiji u nešto apstraktnijim pitanjima.
Zaključak je da vam detaljno pisanje belški može pomoći u kratkoročnom prisećanju činjenica, ali pomera fokus sa glavnih tačaka lekcije.
Studenti koji su pisali rukom morali su brzo da obrade lekciju i prepišu je na način da posle da je m razumeju što im je dalo prednost u dugoročnom pamćenju novih pojmova.
U testu koji su učesnici istraživanja rešavali nedelju dana kasnije, rezultati su bili slični kao i nakon prvog testa.
Oni koji su pisali rukom i dalje su razumeli smisao lekcije, a pokazalo se i da su otvoreniji prema razumevanju novih ideja što je pokazalo da pisanje rukom zaista može da poboljša funkcije mozga.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare